Izvor: Politika, 10.Mar.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Belgija nije raj za emigrante
Vrlo je važno da se ljudima sa juga Srbije, kojima neko manipuliše, objasni da ne mogu dobiti politički azil zato što su siromašni
Prva grupa ilegalnih emigranata koja je u Belgiji tražila politički azil dobrovoljno je juče krenula nazad u Srbiju, a očekujemo da će biti još ljudi koji će shvatiti da je bolje da se odmah sami vrate, nego da ih posle šest meseci boravka u kolektivnim centrima prinudno vraćamo u Srbiju. Mislim da sve više njih shvata da ih je neko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prevario i da u Belgiji neće dobiti ni kuće, ni automobile, ni novac, ni posao, kaže za „Politiku” ambasadorka Belgije u Srbiji Deniz de Hauer.
Prema njenim rečima, naglo povećanje broja emigranata sa juga Srbije koji u Belgiji traže politički azil veliki je problem i za Srbiju i za Belgiju, ali pre svega za te ljude koji su žrtve nekih organizacija ili pojedinaca koji se bogate na račun njihove teške materijalne situacije.
Bili ste u Bujanovcu i razgovarali sa predstavnicima lokalnih vlasti iz tog dela Srbije. Šta ste im rekli?
Ponovili smo da teška ekonomska situacija u kojoj ljudi tamo žive ne može biti razlog za dobijanje političkog azila, i to stalno treba da im se govori. Njima, nažalost, neko manipuliše, obećava im da ih u Belgiji čeka raj, a na kraju će morati da se vrate u Srbiju i biće u još težem položaju, jer su sve što su imali prodali da plate put. Zato je vrlo važno da se tim ljudima objasni da ne treba da idu ni u Belgiju, ni u druge evropske zemlje jer nigde neće dobiti politički azil, koji se, po međunarodnim konvencijama, može tražiti kada ste u nekoj zemlji progonjeni, kada se u njoj krše ljudska prava, kada vam je život ugrožen, zbog rata i slično, a ne zbog toga što ste siromašni i teško živite.
Šta su Vam rekli gradonačelnici, mogu li oni da utiču na odluke ljude u tim opštinama?
Mislim da mogu, i posebno je važno što su našem razgovoru prisustvovali i novinari, koji su preneli našu poruku građanima. Posebno mislim da je dobro što je gradonačelnik Bujanovca Šaip Kamberi rekao da i oni hoće da se iseljavanje zaustavi jer su to mladi i sposobni ljudi koji su potrebni ovde u Srbiji. On je rekao da će, ako se iseljavanje nastavi, uskoro biti više Albanaca iz Preševa u inostranstvu nego u Preševu, što niko ne želi.
Koliko je trenutno emigranata koji traže azil u Belgiji?
U januaru je 58 ljudi iz Srbije tražilo azil, da bi se u februaru taj broj povećao za 500 odsto, pa smo imali 330 zahteva za dobijanje političkog azila. Poređenja radi, u toku cele 2009. godine državljani Srbije podneli su ukupno 71 zahtev za boravak u Belgiji, tako da je razlika dramatična.
Da li su svi sa juga Srbije i da li je reč isključivo o Albancima?
Svi su sa juga, 75 odsto je Albanaca, 25 odsto Roma, a samo jedan zahtev je podneo Srbin. Reč je uglavnom o mladim ljudima, između 20 i 40 godina.
Koliki je to problem za Belgiju?
Veliki, jer su nam kolektivni centri već popunjeni ljudima iz Avganistana, Iraka, nemamo ni dovoljno službenika da obrade sve te zahteve. Kada neko traži politički azil u svakom slučaju moramo da utvrdimo da li je taj zahtev opravdan, i to traje. Zatim, kada se zahtev odbije, postoji mogućnost žalbe i opet traje neko vreme. U međuvremenu, svi oni su u kolektivnim centrima. Zato smo do sada preduzeli tri stvari – rekli smo da ćemo maksimalno ubrzati postupak, smestili smo neke ljude iz kolektivnih centara u hotele i štampali smo letke na albanskom jeziku u kojima ih obaveštavamo da su pogrešili što su došli i da je bolje da se odmah dobrovoljno vrate. Moram da kažem i da su ih takođe slagali da će, dok im se zahtevi ne reše, biti svi smešeni u hotele, što takođe nije tačno, jer ih upućujemo u kolektivne centre.
Kakva je saradnja sa vlastima u Srbiji?
Odlična. Mi, inače, već šest godina na osnovu sporazuma o readmisiji vraćamo u Srbiju ljude čiji se zahtev za boravak u Belgiji ne prihvati i do sada smo veoma dobro sarađivali. I u ovom slučaju, Srbija je odmah reagovala, pružila punu podršku svemu što smo preduzeli, predsednici naših dveju vlada su vrlo otvoreno razgovarali o ovom problemu. Važno je i to što je iz MUP-a poslata poruka da srpska vlada neće preduzeti nikakve mere protiv ljudi koji su tražili politički azil, jer ako budu oslobođeni i tog straha, možda će se lakše odlučiti da se dobrovoljno vrate. Bilo bi važno i da se preduzmu mere protiv onih koji manipulišu tim ljudima i bogate se na njihov račun.
Ovde postoji strah da bi toliko veliki broj emigranata mogao da utiče na to da EU preispita vizni režim sa Srbijom?
Takva opasnost uvek postoji. Lično smatram da ovo što se sada dešava ne može rezultirati time, ali ako bi se to nastavilo, sve je moguće. Jer, u stvari se dešava da ti ljudi legalno pređu granicu sa novim srpskim pasošima, a onda ih neko nagovori da ih bace i prijave da nemaju pasoš. Mi smo pitali službenike na granicama Mađarske i Slovenije, dakle na granicama šengenske zone, gde je kao što znate veoma stroga kontrola, da li su primetili nešto neobično i dobili negativan odgovor. To znači da svi ti ljudi koji traže azil legalno prelaze granicu.
G. Novaković
[objavljeno: 11/03/2010]
