Izvor: Večernje novosti, 11.Jan.2015, 23:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bataković: Poslednja opomena ušuškanim elitama

MRAČNA epizoda sa pokoljem novinara satiričnog lista "Šarli Ebdo" biće snažna opomena da se mnogo toga u pristupu savremenim socijalnim nejednakostima, verskim osetljivostima i ekspanzionističkoj spoljnoj politici mora ozbiljno preformulisati, naravno, bez uzmicanja pred nasiljem i terorom. Čini mi se da je ovo jedna od poslednjih opomena svima onima koji ne vide do koje mere je sadašnji svet u nepredvidljivim previranjima - iluzija je da se, u odsustvu "gvozdenih zavesa", mogu praviti nekakve >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << "zlatne zavese" kojima će se od prostora sukoba i nasilja izolovati bogate i napredne oblasti poput EU. Sve je u vezi, govorio je Crnjanski, a danas, u globalizovanom svetu, možda i više nego što to vladajuće elite, ušuškane u vlastitu percepiju i vojno-finansijsku superiornost, mogu da prihvate. Ovako, u razgovoru za "Novosti", istoričar Dušan T. Bataković, koji je doktorirao na Sorboni i bio ambasador u Francuskoj, odgovara na pitanje da li ovonedeljni stravični prizori u Parizu nagoveštavaju kraj jedne ere u Francuskoj, kako neki njeni građani, u šoku, doživljavaju ove tegobne dane. * U atentatu na satiričare i u sukobima koji su potom usledili pojedini vide sukob civilizacija. Ima li tragedija te razmere, mada je francuski premijer poručio da je reč o "ratu sa terorizmom, a ne protiv religije i civilizacije"? - Francuska je, možda, više od svih drugih evropskih država, zasnovana na sekularnim, republikanskim vrednostima, a svoj identitet zasniva na jasno definisanim građanskim pravima, koja do kraja isključuju svaki oblik religioznog koncepta društvenih odnosa. Otuda i nepomirljiv sukob sa verskim fundamentalizmom koji ugrožava same temelje francuske samosvojnosti. Sredstva kojima se osporava postojeći poredak su nesumnjivo teroristička. * U Francuskoj je islam druga veroispovest po brojnosti, i jedina koja beleži rast, posebno među mladima. Treba li u činjenici da mnogi imigranti nisu dobro asimilovani u društvo tražiti povode za eksploziju ovog bureta baruta? - Islam je po brojnosti prevazišao protestantizam kao drugu religiju posle dominantne katoličke. Društvo je, međutim, sasvim laičko, samo sedam odsto Francuza redovno ide u hrišćanske bogomolje. Do pre koju deceniju niko među mladim francuskim muslimanima nije ni pomišljao na obnovu religioznih vrednosti, svi su maksimalno težili da se do kraja integrišu. Generacije njihovih roditelja u postkolonijalnoj fazi mukotrpno su se borile da im obezbede bolje životne uslova, ćutke podnoseći teške uslove i veoma slabo plaćene poslove. Sadašnji naraštaj, s francuskim pasošima i pratećim prednostima - jer po dobijanju državljanstva stičete sva prava kao i svaki drugi Francuz - nastojao je da iskoristi sve socijalne pogodnosti "države blagostanja".NUŽAN OPREZ I U SRBIJI * Može li multietnički prošarana Srbija biti potencijalna meta sličnih napada? - Realno uzev, niko nije siguran niti može da računa da će biti pošteđen, a teror fundamentalističke inspiracije ne zna za granice. Sa prostora Srbije već ima dobrovoljaca, mahom vehabista u Siriji, od Sandžaka do Kosova, a blizina Bosne, gde odavno deluju razne terorističke grupe islamskih integrista budi dodatnu pozornost. Otuda je pojačana budnost države više nego nužna. * A koliko se njih zaista integrisalo? - Integrisao se samo manji broj muslimana, dok je većina ostala na socijalnoj margini, bez školske spreme i prave perspektive. Njihovo utočište, posle Islamske revolucije u Iranu, koja je označila povratak religioznog koncepta društva u islamski svet, postala je, posebno u dve poslednje decenije, vera, kao odgovor na društvenu marginalizaciju, posebno u uslovima rastuće ekonomske krize. Vidljiv znak bila je pojava burki među ženskom decom, i to onom koja su u drugoj generaciji francuski državljani. Reakcija laičke države bila je izuzetno oštra i nošenje burki i drugih obeležja islama u školama je, uz velike otpore, ipak zabranjeno. * Godinama ste živeli i radili u Parizu, kakav ste utisak stekli - da li je francusko društvo zaista tako oštro raspolućeno, žive li pripadnici različitih verskih zajednica "paralelne" živote? - Muslimansko, posebno arapsko stanovništvo, živi pretežno po velikim gradovima, gde ima uslova za trgovinu i uslužne delatnosti, a izbegava oblasti gde preovladavaju fabrički poslovi i zemljoradnja. U velikim gradovima su često getoizovani u posebnim kvartovima, a u Parizu su uglavnom raseljeni u nova prigradska naselja koja prstenasto uokviruju prestonicu, velike spavaonice, gde nema ni posla ni ekonomske perspektive. Uz nasilje, tu nastaju ćelije u kojima se regrutuju islamski integristi raznih vrsta, džihadisti, budući pripadnici Al kaide i drugih antievropskih i antizapadnih organizacija. Sarkozi je svojevremeno, kao ministar unutrašnjih poslova, stekao slavu suzbijajući oštrim policijskim merama rastuće nasilje u predgrađima Pariza. * Postaje li Evropa talac verske netrpeljivosti i ksenofobije? I pokretu Pegida u Nemačkoj, koji demonstrira protiv islamskih azilanata i migranata, raste podrška? - To počinje kao reakcija na određene pojave ugrožavanja društvenog poretka, a završava se u ksenofobiji koja nije ni bila do kraja iskorenjena. Jedan ekstremizam rađa drugi i onda ulazite u začarani krug nasilja i diskriminacije. Rešenje je možda u redefinisanju uslova za prijem u određenu državnu zajednicu. * Evropski ministri policije razmatraju odgovor na napad, dok Islamska država preti da su Velika Britanija i SAD sledeće na udaru, da li je svet "do grla u ratu", kao što današnjicu sagledava Umberto Eko? - Rat se sa udaljenih ratišta na drugim kontinentima odavno preneo na naše ulice i preti da udobnu evropsku svakodnevicu pretvori u prostor stalne nesigurnosti i prikrivenog straha. Ritam povremenih napada s velikim brojem žrtava postaje redovna pojava, a sve je manje izuzetak. Svojevremeno su, na primer, sprečena dva pokušaja terorističkih napada na Ajfelovu kulu, a i danas oko nje patroliraju stotine vojnika i policajaca u unifirmi i civilu. Prohodnost granica po Šengenskom sporazumu otežava identifikaciju terorističkih grupa koje se slobodno kreću po evropskom prostoru pa su zajedničke akcije, uz razmenu poverljivih obaveštenja, više država neophodne. * Da li se spoljna politika EU kreira u vašingtonskoj "kuhinji", kao što se to misli u mnogim članicama Unije, pa se i najnoviji sukobi uračunavaju u ceh koji Francuska zbog toga plaća? - Francuska je povratkom u upravne strukture NATO, sprovedenom za mandata Sarkozija, malo dobila, a njeno predvodništvo u napadu na Libiju nije donelo očekivane ekonomske koristi već samo novo neprijateljstvo arapskih fundamentalista. Uporedo s tim tiho se ugasila i ambiciozna inicijativa o "Uniji za Mediteran" koja je trebalo da pod francuskim vođstvom, privredno i kulturno poveže islamske države na istoku Sredozemlja sa južnom Evropom. Preostala je tako samo agresivna spoljna politika koja se u muslimanskom svetu nije, na dužu stazu nikome isplatila, osim zasada firmama iz SAD, i to samo u eksploataciji nafte u Iraku. * Zbog čega se od ideje multikulturalnosti stiglo do "multiubijanja"? - Do pre neku godinu Francuska nije ni prepoznavala ni priznavala multikulturalnost kao koncept organizacije društva. Francuska smatra svoju kulturu, francuski jezik i republikanske vrednosti objedinjujućim elementima svoga identiteta koji je nedeljiv i jedinstven. Ne priznaje se komunitarizam, ali priznaju razliku u okviru Republike Francuske, a ona će se postarati da se razlike poštuju, na primer u ishrani, proslavi verskih praznika... Mogućnost učenja drugih jezika i delimično tolerisanje drugih kulturnih vrednosti tek treba da dobije status ravnopravnog i društveno prihvatljivog koncepta. Videli smo, međutim, da se, drugde, koncept multikulturalnosti koristi i kao pogodan zaklon za terorizam. * Ima li izlaza iz ovog začaranog kruga? - Zasada ne vidim brzo i efikasno rešenje: odbrana političkih sloboda - uključujući i slobodu misli i izražavanja, koja je danas napadnuta u Francuskoj - naravno da je od suštinske važnosti. Građanske slobode će, međutim, ostati u senci neprikriveno imperijalnih interesa pojedinih sila, u svetu koji još nije postao multipolaran i gde se još traže modaliteti nove ravnoteže snaga. REAKCIJE ZBOG NEVINIH ŽRTAVA * U pariskoj tragediji neki prepoznaju bumerang koji se vraća Zapadu kao "izvozniku" sopstvenog kroja demokratije i šarenih revolucija u ostatak sveta, vidite li i vi tako stvari? - Francuska je, odbivši da učestvuje u jednostranom napadu na Irak, za trenutak pridobila opšte simpatije arapskoga sveta, ali se zbog vojnih intervencija u Maliju i posebno u Libiji sve to brzo istopilo. Kad neselektivno bombardujete gradove gde pogine na hiljade nevinih civila, ogorčene reakcije koje se potom prelivaju u serije terorističkih napada su u naše vreme postale skoro neminovna pojava.

Nastavak na Večernje novosti...