Izvor: Blic, Tanjug, 16.Sep.2009, 20:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Barozo ostaje predsednik Evropske komisije
Evropski parlament je izglasao juče izbor Žozea Manuela Baroza, predsednika Evropske komisije, na još jedan petogodišnji mandat. Analitičari ocenjuju da je reizbor Baroza, koji snažno podržava proširenje EU, dobar za zemlje zapadnog Balkana koje očekuju kontinuitet njegove dosadašnje politike.
„Predsednik Barozo snažno podržava proširenje EU, pogotovo kada se radi o zemljama kojima je to i obećano, kao što je Turska ili zemlje zapadnog Balkana. Njegovim reizborom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mogli bismo očekivati nastavak takve politike, koja je generalno i politika Evropske komisije", izjavila je za „Dojče vele" Amanda Akčakoča iz Centra za evropsku politiku u Briselu.
Barozo je nedavno ocenio da EU mora poštovati obećanje dato zemljama kandidatima koje žele da postanu članice EU. U smernicama za rad Evropske komisije u idućih pet godina on je to obrazložio činjenicom da je ulazak novih članica u Evropsku uniju „znatno ojačao Uniju, isto kao i odbranu mira i stabilnost evropskog kontinenta".
Na zasedanju Evropskog parlamenta u Strazburu, u Francuskoj, od 736 poslanika, njih 382 izjasnilo se za 53-godišnjeg lidera desnog centra, dok je 219 poslanika bilo protiv, a 117 uzdržano.
Barozo je bio jedini kandidat, već prihvaćen od 27 zemalja članica EU, a njegovo imenovanje na položaj predsednika Komisije bilo je praktično zagarantovano jer njegovi saveznici iz redova desnog centra predstavljaju glavnu snagu u parlamentu.
Obraćajući se poslanicima, Barozo je obećao da će „njegova partija biti Evropa". „Sa svima koji žele da se ukrcaju na ovo uzbudljivo putovanje, koje se zove izgradnja jedinstvene Evrope, želim da izgradim neophodni konsenzus za jačanje evropskog projekta", kazao je on.
Borba protiv ekonomske krize i njenih posledica, kao i zaštita klime i jačanje EU, neke su od glavnih stavki Barozovog petogodišnjeg političkog programa. Njega sada očekuje zadatak formiranja tima od još 26 komesara, koji će preuzeti dužnost 1. januara. Međutim, njihova imenovanja ne mogu da počnu dok Irci ne kažu svoju odluku o Lisabonskom sporazumu, 2. oktobra na drugom referendumu, dokumentu ključnom za budućnost EU.
Švedsko predsedništvo EU je saopštilo da će izbor Baroza dati evropskoj dvadeset sedmorici „nužnu stabilnost u času sučeljavanja s velikim izazovima ekonomske krize i klimatskim promenama".
Barozo je prvi predsednik Komisije koji je dobio drugi mandat posle Žaka Delora, koji je predvodio integraciju EU od 1985. do 1994. Bivši premijer Portugalije dobio je u samom startu podršku najveće grupacije u EP, koalicije Evropskih narodnih partija, kojoj i sam ideološki pripada. Sa druge strane, socijalisti i zeleni su ga kritikovali zbog, kako smatraju, neefikasnosti, ali i popustljivosti prema evropskim liderima i podrške tržišnom liberalizmu, koji je doprineo finansijskoj krizi. Zahtevano je i odlaganje glasanja o predsedniku Komisije do ratifikacije Lisabonskog ugovora, a tražen je i dostojan protivkandidat. Barozo je nastojao da se približi i Britancima, koji žele da EU bude važan čuvar i zaštitnik slobodnog tržišta. Političkim rečnikom, koji je bio namenjen evroskeptičnim torijevcima, insistirao je da bez Unije, pa čak i bez Komisije, prema kojoj vlada duboko nepoverenje, ne bi bilo jedinstvenog tržišta na kome su britanski i evropski prosperitet građeni tokom proteklih 20 godina.
Barozo bira novi tim
Kandidati za šefa diplomatije EU
Oli Ren, komesar EU
Frank-Valter Štajnmajer, nemački ministar spoljnih poslova
Kris Paten, britanski torijevac i bivši guverner Honkonga
Franko Fratini, šef italijanske diplomatije
Kandidati za budućeg predsednika EU
Toni Bler, bivši britanski premijer
Volfgang Šisel, bivši austrijski kancelar
Gi Verhofštat, bivši belgijski premijer
Felipe Gonzales, bivši premijer Španije
Fransoa Fijon, francuski premijer
Žan-Klod Junker, premijer Luksemburga
Počeo kao levičar
Bivši premijer Portugalije u politiku je ušao 1973. kao levičarski i revolucionarno nastrojeni student koji se borio protiv „ultrakonzervativne diktature" u svojoj zemlji. „Knjige koje smo želeli da čitamo, kao i pesme poput 'Je t’aime’, bile su zabranjene", priseća se on tih dana. U današnje vreme, mada čvrsto pozicioniran na evropskom desnom centru, Barozo, zahvaljujući svojoj prošlosti, ipak naginje liberalizmu.
.jpg)
