Izvor: S media, 11.Jun.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke moraju da vrate kamate
Retroaktivno povećanje kamatnih stopa, koje nisu predviđene kreditnim ugovorom, suprotno je dobroj, fer i transparentnoj bankarskoj praksi.
Savet građanima je zato da se udruže, obrate Centru za zaštitu korisnika Narodne banke, a mi ćemo dati pravno tumačenje i podržati ih u eventualnim sudskom postupku.
Sigurno je da će posle mera NBS određeni broj banaka vratiti kamatne stope na nivo pre njihovog povećavanja - poručio je juče Radovan Jelašić, guverner >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << NBS.
Iako je bilo najavljeno da će Narodna banka Srbije juče usvojiti propise koji bi zaštitili građane zbog podizanja kamata i marži na već odobrene kredite, to nije učinjeno. Guverner Jelašić je saopštio da se na tim merama radi, da bi one trebalo uskoro da budu donete, a da će od septembra biti primenjene mere za novoodobrene kredite.
Tako će od jeseni banke biti dužne da se precizno odrede za sve vrste ugovora - valutu u kojoj je kredit, kurs obračuna, visina i vrstu kamatne stope, način obračuna kamate, rokove, uslove prevremene otplate zajma… Odgovornost u slučaju nepridržavanja ovih mera snosiće upravni odbor banke.
Posle neopravdanog povećanja marži i to od 0,75 do 2,5 odsto i velikog nezadovoljstva klijenata osam banaka, NBS je juče obelodanila koje će konkretne mere preduzeti kako bi podstakla da se banke pridržavaju dobrih poslovnih običaja.
Građanima, kojima su banke povećale rate, po rečima guvernera, zbog rasta marži ne preostaje ništa drugo nego da se žale NBS. Veće šanse da vrate svoje rate na pređašni nivo imaju ukoliko se udruže. Pojedinačno, kako je obrazložio Jelašić, to bi mogao „da bude dug i frustrirajući postupak”.
- Poslaćemo mišljenje Udruženju banaka Srbije, a nakon toga očekujemo da će određen broj banaka koje su neopravdano povećale marže, kamatne stope vratiti na raniji period. Izgovor o povećanju premije rizika zemlje ne stoji - ukazao je Jelašić.
Kako „Blic” saznaje, sutra će se znati i stav Udruženja banaka Srbije, čiji bi upravni odbor trebalo da zaseda povodom ovih odluka centralne banke.
Da banke sada zarađuju više nego ranije, guverner NBS je objasnio prostom računicom - njihova ukupna cena zaduživanja u inostranstvu za osam meseci pala je u proseku sa 5,7 odsto na četiri odsto.
Inače, kako je nedavno objavila NBS, osam banaka koje su podigle marže od oktobra 2008. do aprila 2009. su „Alfa banka”, „Erste banka”, „Eurobanka EFG”, „Pireus banka”, „Prokredit banka , „Rajfajzen banka”, „Hipo Alpe-Adrija banka” i „Univerzal banka”.
Bankari redom podržavaju ovaj potez NBS. Rade Šević, PR „Hipo Alpe-Adrija banke”, kaže da ova banka kvartalno usaglašava kamatne stope za kredite u otplati sa kretanjem euribora i da su s time upoznati svi njihovi klijenti.
Maržu su podigli u oktobru prošle godine, a u narednom periodu neće ih menjati, a čak klijenti sledećeg meseca treba da očekuju i sniženje kamatnih stopa zbog pada euribora.
Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora „Erste banke”, ističe da podržavaju ovu odluku, koja je do sada bila samo preporuka, a koje se većina držala, dok jedan broj banaka nije.
- Ovako će sva konkurencija na bankarskom tržištu biti lojalna, odnosno postupaće po istom aršinu - naglašava Carić.
I u „Alfa banci” s olakšanjem dočekuju odluke NBS, koja će po rečima Nebojše Đorđevića, člana izvršnog odbora, uvesti dodatnu transparentnost bankarskih usluga.
- Mi smo već ranije primenjivali i preporuke, koje nisu bile obavezujuće - kaže Đorđević.
U „Banci Inteza” ističu da mere, koje NBS predlaže za podsticanje dobrih poslovnih običaja umanjiće verovatnoću nesporazuma u komunikaciji sa klijentima.
Jelašić je naglasio da će novim zakonom o bankama, kao i zakonom o potrošačima, koji treba da se donese biti jasno precizirane nadležnosti NBS. Odnosno, ko će i kako moći da zaštiti klijente od samovolje banke.
Narodna banka će i dalje davati tumačenja o poslovnoj politici banaka i objavljivati da li i koje banke retroaktivno menjaju marže.
