Izvor: Politika, 13.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkanske zemlje zajedno ka EU
Šest zapadnobalkanskih zemalja, Srbija, Crna Gora, Makedonija, Albanija, BiH i Hrvatska, ići će, izgleda, udruženo ka Evropskoj uniji. Predstavnici zemalja našeg regiona saglasili su se, naime, sa inicijativom da zajedničkim snagama i zajedničkim radom pokušaju što pre da otvore vrata EU. Na nedavnoj regionalnoj konferenciji "Kroz saradnju do integracija", održanoj u Pržnu kod Budve, dogovoreno je da u narednih nekoliko meseci bude "skrojen" predlog memoranduma o saradnji, koji bi mogao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da bude potpisan najkasnije na sledećoj regionalnoj konferenciji, čiji će domaćin iduće godine biti Hrvatska.
Prof. Gordana Đurović, potpredsednica Vlade Crne Gore, kaže za naš list da je Crna Gora, kao domaćin ovogodišnjeg okupljanja, pripremila nacrt memoranduma koji bi, ako tekst do kraja bude dogovoren, trebalo "da unapredi modalitete saradnje među zemljama ovog regiona u procesu evropskih integracija". Ona tvrdi da će Crna Gora pokušati da što pre finalizuje ovaj dokument o saradnji, koji bi trebalo da pomogne zapadnobalkanskim zemljama da, putem razmene informacija, iskustva, eksperata i zajedničkim radom što brže i efikasnije napreduju ka eventualnom članstvu u EU.
Podsetimo, u toku letošnjeg boravka Božidara Đelića, potpredsednika Vlade Srbije, u Podgorici, prvi put je obelodanjena ideja o zajedničkom proboju država ovog regiona ka EU, odnosno da se po uzoru na višegodišnju saradnju zemalja centralne Evrope (Češka, Slovačka, Mađarska i Poljska su 1991. godine formirale "Višegradsku grupu"), okupi (uslovno nazvana) "zapadnobalkanska grupa", koja bi udruženim snagama brže napredovala ka EU.
S tim u vezi, odmah je podignuta velika prašina u Crnoj Gori. U pojedinim komentarima u tamošnjim medijima izražavan je strah da bi ovo približavanje moglo da znači i svojevrsno političko integrisanje u regionu, a što je ocenjeno kao neprihvatljivo.
Sagovornici "Politike" iz Beograda i Podgorice takvo značenje planiranog zajedništva, za koje, dakle, postoji načelna saglasnost, isključuju. Oni naglašavaju da je reč samo "o tehničkoj saradnji" suseda.
Srđan Majstorović, zamenik direktora Kancelarije vlade Srbije za pridruživanje EU, koji je prisustvovao pomenutom skupu, objašnjava da je iza svega, zapravo, želja da se pošalje "signal evropskim partnerima da region zaista sarađuje", kao i da takvim memorandumom bude potvrđena rešenost ovih država da sarađuju u procesu evropskih integracija. Zato, ocenjuje da je letošnja reakcija u Crnoj Gori verovatno bila ishitrena.
U prilog tezi da zaista nije reč o promovisanju nove međunarodne regionalne organizacije Đurovićeva navodi da sve ove zemlje insistiraju na tome da se tehnički uslovi saradnje poprave.
- Što dalje budemo držali priču od politike, imaćemo veće šanse da unapredimo integraciju u svakoj zemlji pojedinačno - naglašava potpredsednica crnogorske vlade.
Čvršća saradnja predložena je, inače, u sedam oblasti. Najpre, u usklađivanju nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, zatim, u proceni učinka u procesu uvođenja evropskih standarda u zakonodavstvo i privredu, onda u podizanju nivoa stručnosti državne uprave u pitanjima koja su važna za približavanje EU, prevođenju pravnih propisa EU, utvrđivanju načina za što bolje korišćenje evropskih finansijskih fondova, uključujući IPA fond, kao i u informisanju javnosti o procesu približavanja uniji.
Kad je, recimo, reč o prihvatanju evropskih propisa i ugrađivanju tog pravnog poretka u domaća zakonodavstva, Majstorović ukazuje na to da je, zapravo, moguća podela rada u toj oblasti, (zahvaljujući istim ili sličnim jezicima na ovom prostoru) tako što bi, recimo, evropski propisi bili podeljeni po oblastima, a onda bili prevedeni u jednoj državi, pa potom ti prevodi podeljeni drugima.
Jer proces je jedinstven i svakoga, manje-više, čeka isti put, kaže zamenik direktora beogradske kancelarije dodajući da su i naši pregovarači o sporazumu sa EU, recimo, "nekoliko puta morali, zbog nekih prethodnih koraka pojedinih država u regionu, da prihvate nešto kao završenu stvar".
- A mnogo je prirodnije i bolje da se konsultujemo, upoređujemo svoje stavove i da, na osnovu toga, jedinstveno nastupamo prema Evropskoj komisiji - misli on.
Hrvatska je u procesu približavanja EU ispred svojih suseda, pa je logično pitanje koji je njen interes da podrži ovaj memorandum. Majstorović kaže da upravo oni koji su napredniji u ovom procesu imaju interes da pokažu svoj susedima, ali i partnerima u EU, da razmišljaju na evropski način. Đurovićeva navodi da Hrvati još nisu preveli sve propise, pa se tu, prema njenim rečima, može naći zajednički interes da se evropski propisi prevode, ali i da se baština prevedenog podeli.
Na regionalnu inicijativu sa ovog prostora pozitivno je, kako saznajemo, reagovala i EU.
Da bi se memorandum sproveo, planirano je da bude formirano posebno koordinaciono telo, koje bi se sastajalo najmanje jednom godišnje. Đurovićeva kaže da su iz Evropske komisije predložili da u budućem zajedničkom komitetu budu i njeni predstavnici, kao posmatrači.
[objavljeno: ]
