Izvor: S media, 12.Mar.2011, 23:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Baka Mara zagazila u drugi vek
Republika Srpska: Baka Mara Vuković, u Skugriću kod Modriče, napunila sto godina, a i dalje je dobrog zdravlja i pamćenja
Baka Mara Vuković je juče proslavila stoti rođendan i gotovo je sigurno najstariji stanovnik Trebave i Posavine, pa možda i cele Srpske.
Baka Maru život nije mazio, pa ipak je dobrog zdravlja i pamćenja, seća se svega, i dana kad se udala iz Tomića u Ždrebanu za svog Spasoja u Donje Krečane, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i dana kad je on umro 1959. godine, ostavivši je sa sedmoro dece. Mara je izrodila četiri kćerke - Nadu, Drenku, Đuku i Desanku, i tri sina - Nemanju, Petra i Đorđa.
KAKO DOŽIVETI STOTU
Za pesmu „Bijelog dugmeta“ „Doživeti stotu“ baka Mara nikad nije čula, ali ima recept za to.
- Najviše treba jesti voće i povrće, mlečne proizvode, a malo mesa, i treba puno raditi. Otkad znam za sebe postim sredom i petkom, kao i sve postove. Zdravlje me još dobro služi, kod doktora sam retko išla, jedino me malo noge izdaju, pa se manje krećem - kaže baka Mara, koja je veliki vernik. Njena najveća razonoda je televizija, najviše voli da gleda dnevnik, jer, kaže, tada čuje sve šta se dešava u zemlji i svetu, a „ostale je šeprtlje ne interesuju“.
U međuvremenu, umrli su joj ćerka Desanka i sin Đorđe, pa danas njena familija broji, pored sinova i kćeri, 14 unučadi, 23 praunučadi i dvoje čukununučadi ili, kako se u narodu kaže, bele pčele.
- Mučila sam se, dosta radila na njivi i podizala decu. Kada je umro moj Spasoje, Nemanja je imao 23 godine. Ubrzo se oženio, pa je bilo lakše i svi zajedno smo radili. Kako je koje dete odrastalo, pomagalo mi je u poslovima. Srećna sam što sam svu decu izvela na pravi put - priča baka Mara.
Živela je u Donjim Krečanama, u opštini Gradačac, do 1992. godine, kada se zbog rata preselila u Skugrić, kod Modriče, kod kćerke Đuke.
- Ne bih se vratila u Krečane jer tamo više ne živi moj narod, a i imanje je uništeno. Pored poslednjeg, upamtila sam Prvi i Drugi svetski rat. Često se setim tih godina. U Drugom svetskom ratu krenula sam po brašno u vodenicu, bila je zima i veliki sneg. Ni sama ne znam kako sam uspela da prođem između dve pucnjave. Na jednoj strani su bili partizani, a na drugoj četnici, koji su počeli da pucaju. Uspela sam da legnem u sneg, izbrojim sve svece koje sam znala i zahvaljujući dragom Bogu još sam živa. Drugi rat je za mene bio najteži.
Kad smo je pitali gde je torta sa 100 svećica, odmah je reagovala.
- Kakva torta, pa počeo je vaskršnji post, a ni ovaj rođendan nije nešto posebno, kao i dosadašnjih 99. Ja sam svoj vek proživela i sad Boga molim da mi da lepu smrt, da ne namučim sebe i decu - reče baka Mara i prekrsti se.
(Večernje Novosti, foto: Večernje Novosti)
