Izvor: B92, 24.Sep.2008, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Artmanova nema novca za advokata
Hag -- Florans Artman, optužena za nepoštovanje Haškog tribunala, zatražila je od tog suda da joj plati advokata zato što sama nema dovoljno novca.
Sekretarijat Tribunala nije još odlučio o tom zahtevu Artmanove, ali joj je kao privremenog branioca, na njen predlog, dodelio francuskog advokata Vilijama Burdona. Prema odluci Sekretarijata, Artmanova je podnela prijavu za "pravnu pomoć" jer "nema sredstava da plati advokata".
Navodeći da još nije "odlučio da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << li je i u kojoj meri optužena u stanju da plaća zastupnika", Sekretarijat je advokata Burdona postavio za branioca Artmanove u naredna tri meseca.
Prema pravilima Tribunala, optuženi koji tvrde da ne mogu sami da plaćaju advokata moraju to dokazati pružanjem uvida u svoju imovinu i prihode.
Za nepoštovanje Suda zaprećena je kazna do sedam godina zatvora, novčana globa do 100.000 evra ili obe.
Kako proizlazi iz ranijih sudskih odluka, Artmanova trenutno radi u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Od 1999. do 2006, bila je predstavnica za štampu i savetnica glavne tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte.
Artmanova bi 13. oktobra trebalo da se pojavi pred sudijom Tribunala i izjasni se o krivici po optužbi za nepoštovanje Suda.
Haški tribunal je, krajem avgusta, Artmanovu optužio zato što je u svojoj knjizi objavila odluke koju su sudije tokom suđenja Slobodanu Miloševiću donele iza zatvorenih vrata.
"Florans Artman znala je da je ta informacija poverljiva u vreme objavljivanja, kao i da je odluka iz koje je informacija potekla bila
zavedena pod pečatom. Znala je, stoga, da njenim objavljivanjem obelodanjuje poverljivu informaciju javnosti", piše u optužnici.
Te poverljive odluke žalbenog veća Tribunala ticale su se zapisnika sa sednica Vrhovnog saveta odbrane SRJ za vreme rata u BiH, za koje Artmanova tvrdi da sadrže ključne dokaze o umešanosti Beograda u genocid u Srebrenici.
U knjizi "Mir i kazna" i članku pod naslovom "Prikriveni ključni dokazi o genocidu", koji je objavio Bosanski institut, Artmanova je tvrdila da su 2005. i 2006. sudsko i žalbeno veće Tribunala u postupku protiv Miloševića pogrešili kada su odobrili zahtev Beograda da zapisnici VSO na suđenju budu korišćeni u redigovanoj verziji zbog zaštite nacionalnih interesa SRJ.
Zvanični Beograd je, po Artmanovoj, kasnije to iskoristio da spreči upotrebu zapisnika u procesu pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi BiH protiv SRJ zbog navodnog genocida.
Artmanova, napominjući da su "poverljive", u svojoj knjizi citira dve odluke kojim je apelaciono veće Tribunala, na čelu sa Faustom Pokarom, koji je i predsednik Suda, odbilo da na zahtev Tužilaštva skine oznaku poverljivosti sa delova zapisnika VSO.
"Pet sudija apelacionog veća tako je postalo dobrovoljnim saučesnicima manipulacije koju organizuju vlasti u Beogradu s jedinim ciljem da podstaknu jedno drugo pravosudno telo, Međunarodni sud pravde, da počini istu sudsku pogrešku, jer nema pristupa dokumentima", piše u knjizi Artmanova.
Ona sugeriše da, zahvaljujući tim odlukama žalbenog veća Tribunala, "informacije o direktnoj umešanosti Srbije u rat u Bosni i pokolje u Srebrenici ostaju nedostupne Međunarodnom sudu pravde i javnosti".
Međunarodni sud pravde je u presudi, izrečenoj u februaru 2006, SRJ proglasio odgovornom što nije ništa učinila da spreči genocid u Srebrenici, ali ne i za sam genocid.
"Tužilaštvo nije bilo u mogućnosti da iznese taj skandal u javnost zato što su sudije svaku svoju odluku označili poverljivom", piše Artmanova.
