Izvor: Glas javnosti, 18.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Artmanova: Istinu o logorima za Srbe
BEOGRAD - Obaveza Srbije, Kosova i Albanije je da što pre istraže i saopšte podatke o sudbini nastalih, naročito u kontekstu navoda o prebacivanju i zatočenju u logorima u Albaniji. Prema podacima Crvenog krsta, nerasvetljena je sudbina još 1.500 Albanaca i 500 Srba i drugih nealbanaca, a nedavna polemika o navodnoj trgovini organima pokazuje da je najvažnije pitanje u vezi sa nestalim civilima pronalaženje njihovih posmrtnih ostataka - rekla je na juče bivša portparolka Haškog tužilaštva >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Florens Artman na konferenciji za novinare Fonda za humanitarno pravo u Beogradu. Ona je pozvala međunarodnu zajednicu da ohrabri države na saradnju i pomogne istražnim nadležnim organima „ukoliko poseduju informacije koje bi mogle da ubrzaju istrage“.
Govoreći o arhivama suda u Hagu kao nezamenljivoj dokumentaciji, ali i kao „osnovi pomirenja“ koja „na jednom mestu okuplja originalna dokumenta, stručne izveštaje veštaka, svedočenja glavnih aktera i običnih ljudi sa celog ratnog područja“, Artmanova je apelovala da arhive budu dostupne javnosti.
- Narodi i države bivše Jugoslavije mogu da se oslobode mračne prošlosti i uspostave narušeno poverenje jedino upoznavanjem sa istinom, a ne zataškavanjem činjenica. Svakako je bolno suočavati se sa mračnim stranicama istorije svog naroda, ali je to više nego neophodno ako postoji želja da se novim generacijama omogući oslobađanje nečasnog dela prošlosti - rekla je Artmanova, dodajući da bi jednostavan i direktan pristup arhivama omogućio da svaka nacija ili etnička zajednica poznaje prošlost „i može da se informiše o sopstvenom kriminalnom postupanju i tako počne da razume percepcije drugih“.
To je, istakla je, jedini način da se otklone prepreke koje sprečavaju osvešćivanje o zločinima počinjenim drugima i da se izađe iz kruga negiranja zločina.
Upitana kako na saradnju Beograda sa Hagom utiče to što se konstantno preti onima koji bi trebalo da saradnju sprovedu, Artmanova je odgovorila da više nije portparol Tribunala, ali je odmah dodala:
- Ovo je, dakle, moje subjektivno mišljenje: Vlasti u Beogradu nisu ranije ispunile tu obavezu i sada se suočavaju ne samo sa njom nego i sa političkim posledicama. Jedna od njih je ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i EU. Međutim, značajno je da širom ovih prostora više odjekuje priča o veteranima nego o žrtvama, o herojima nego o osumnjičenima za ratne zločine, suprotstavljaju se propagandi zemalja koje su bile zahvaćene ratom. Velika je i psihološka barijera ljudi-u Srbiji sam sretala ljude koji su potiskivali ono što su videli - kazala je bivša portparolka Karle del Ponte.
Evropa se, dodala je, vekovima gradila na pomirenju neprijateljskih država i ocenila da bi haške arhive mogle biti osnov da se na prostoru bivše Jugoslavije „harmonizuje tumačenje istorije 90-ih godina“.
