Izvor: Politika, Beta, Tanjug, 11.Dec.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aplauz za demokratiju
Mnogo kompromisa je neophodno u vršenju vlasti, pogotovo kada se sa nekim deli vlast, kada je koaliciona
Pre 20 godina okupila se grupa ljudi od kojih su se neki jedva međusobno poznavali, ali su želeli da osnuju političku opozicionu stranku. U kancelariji Miodraga Perišića, koji je bio urednik „Književnih novina”, potpisali su to veče deklaraciju o namerama za osnivanje stranke. Raspravljalo se ko će to da saopšti, jer je tada to bilo krivično delo. Otvarajući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << konferenciju za novinare u Domu omladine Dragoljub Mićunović je rekao da svesno čine delo kažnjivo po Ustavu i Krivičnom zakonu, da osnivaju prvu političku stranku opozicije. Tako je ponovo rođena Demokratska stranka. „Kad nas je bilo nekih pedesetak ili stotinu”, priseća se Dragoljub Mićunović, „odlučili smo da zakažemo skupštinu za 3. februar. Ali taj 12. decembar bio je istorijski, jer je posle 50 godina nastala je ponovo jedna opoziciona stranka.
Koja bi tri događaja iz nove istorije Demokratske stranke devedesetih godina izbrisali, a koje bi ponovo voleli da doživite i proživite?
Normalno je da bih počeo od tragičnih događaja, naravno ako bi to bilo moguće da se vrati film, u tom filmu ne bi bilo atentata na Zorana Đinđića. Mislim da je to bio najdramatičniji događaj za stranku, i za državu. Voleo bih da sklonim jedan konflikt u stranci u kome sam bio jedan od aktera i zbog čega sam podneo ostavku u stranci. To je pitanje koje ne bih hteo ponovo da otvaram, tim pre što smo se na kraju opet lepo razumeli, oprostili i nastavili da radimo jedinstveno. Naravno, što se tiče novije istorije voleo bih da obrišem te podele koje su nastale u celom demokratskom bloku, sukobe koji su se dogodili posle smrti Zorana Đinđića i agresiju prema DS-u, obaranje vlade i gašenje, na neki način, ubrzanih demokratskih projekata u Srbiji.
Voleo bih da ponovo doživim taj prvi trenutak ili aplauz koji je trajao verovatno duže nego i jedan za koji sam znao. Trajao je bar deset minuta kada sam prilikom otvaranja Skupštine DS-a u Domu omladine rekao – a sad jedan aplauz za demokratiju, za društvo koje želimo da izgradimo. Naravno, i izborne pobede Demokratske stranke, ove poslednje na predsedničkim izborima, na poslaničkim izborima, dakle uspon Demokratske stranke na vrh političkog života i preuzimanje poluga vlasti za uređenje društva, to su sigurno stvari koje bih voleo da se ponavljaju.
Trojica lidera su obeležila drugi život DS-a: vi, Zoran Đinđić i Boris Tadić. U čemu su sličnosti a u čemu razlike između vas?
Ja sam stariji ali bio sam Zoranov profesor i prijatelj. Naši odnosi su bili obeleženi tim elementom. Možda sam previše ozbiljno shvatao demokratiju u institucionalnom smislu potcenjujući neke pragmatične ciljeve. Smatrao sam da u nekim stvarima treba istrajati. Ti ciljevi su bili pre svega demokratija, demokratske procedure, vladavine prava i ono što je jako važno bilo je mir i tolerancija, napor da se zaustavi rat. To su bile stvari koje su bile nove u našem političkom životu i trebalo je da mu daju pečat. Đinđić je bio energičniji, pragmatičniji, a nije imao mnogo iluzija o ljudima i uspevao je da jednim dinamizmom stranku usmerava u pravcu nekih dinamičnijih, delatnih političkih subjekata, ponekad je donosio prebrze odluke. Mislim da je Tadić na neki način spojio ove dve osobine. On je s jedne strane poneo taj bekgraund od kuće i sa nama sa kojima se družio i želeo da se na tim vrednostima istrajava. Ali sa druge strane on je postao realističniji i pragmatičniji.
Najčešća kritika upućena vašoj stranci je je da je DS izgubio partijsku prepoznatljivost, da je poistovećen sa vlašću na republičkom nivou?
U ovome ima elemenata istine. Reč je o vlasti kao aktivnoj želji da se ima moć da se nešto ostvari, tako da se tu pojavljuju pragmatično ili konkretno usmereni elementi koji onda, na neki način, razočaraju ljude koji su principijelni. Jako mnogo kompromisa neophodno je u vršenju vlasti, pogotovo kada se sa nekim deli vlast, kada je koaliciona. Ali to je sudbina svih koji teže da imaju uticaja u društvu preko vlasti. Centralno pitanje je da li je stranka ta koja usmerava ili oni koji su u vlasti vrše pritisak na stranku, a ona na neki način aminuje te njihove praktične potrebe.
Ako je SNS za Evropu, ako čak kaže da Srbija ne može da reši nijedan problem bez Amerike, da je Amerika broj jedan, u čemu je onda specifična razlika između Demokratske stranke i SNS-a?
Razlika je ogromna. Ne možete 20 godina insistirati na ratovima, na dobrovoljačkim organizacijama da biste se preko noći izjasnili kako ste za određene evropske ili američke vrednosti. To samo znači da ste našli način da pobegnete od pogrešne politike u kojoj ste bili. To možemo da pozdravimo, ali da bi to bio iskren stav, nemoguće je verovati da će ljudi preko noći umesto Karlobag–Virovitica početi da govore Amerika – Atlantski savez, Evropa. Demokratska stranka je od prvih dana kada je još bio jednopartijski sistem insistirala na demokratizaciji, na evropskim vrednostima, na vladavini prava, na miru i ona nije imala paravojne jedinice, nije se zanosila propagandom koja je izolovala zemlju i vodili je u katastrofu.
Predsednik ste političkog saveta da li je to mesto gde se kreira politika stranke?
Politički savet trebalo bi da bude organ stranke koji direktnije utiče na kreiranje politike stranke, ali to je nažalost samo delimično tako. Po statutu stranke, Politički savet razmatra politička dokumenta, programe za izbore, za kampanje, on je doneo je i onaj izborni program Za bolji život... Njegova uloga trebalo bi da bude pre svega u očuvanju nekog identiteta stranke i u promišljanju šta treba upravo u političkom životu da se čini. Onda se to razmatra na predsedništvu i na glavnom odboru i to bi trebalo da budu dalje smernice u stranci. Međutim, u ovoj brzoj pragmatičnoj žurbi da se donesu što pre odluke, Politički savet umesto da bude inicijator političkih dokumenata, on često o tome saznaje poslednji, a onda naknadno treba da misli da li je nešto dobro. To je jedna od stvari koje stranka mora da menja, mora da ima vrlo jasnu „tehnologiju donošenja odluka”, mora što više da insistira na dijalogu. Znam da ovo vreme ne trpi mnogo rasprava i dijaloga, ovo je „tiranija trenutka”.Ko sada saopštava šta je politika DS-a?
U principu to bi trebalo da bude predsednik i portparol i naravno to ne bi bio neko ko bi saopštavao samo šta je ta politika nego i neko ko je i odgovoran za tu politiku. Predsednici stranaka svuda pa i u našoj stranci su one osobe koje imaju tu odgovornost da kažu šta je stranačka politika. Često se naravno u velikim strankama kao što je DS dogodi da se čuju razni tonovi
Ko je čovek broj dva u DS-u?
Mi nemamo taj odnos ljudi broj jedan ili broj dva kao u ambasadama. Tu su potpredsednici i u tom smislu mislim da bi čovek „broj dva” bio Dušan Petrović koji je zamenik predsednika i koji radi isključivo partijski. On bi se mogao smatrati čovekom koji u konsultaciji sa predsednikom stranke donosi odluke koje se tiču stranke. Međutim, postoje i drugi potpredsednici koji su na važnim funkcijama u državi.
Ivana Anojčić
-------------------------------------------------------
Tadić: Nacionalna politika koja uvažava prava pojedinca
Predsednik Demokratske stranke Boris Tadić izjavio je juče da je jedina moguća nacionalna politika ona koja uvažava prava pojedinca i da je to suština politike partije na čijem je čelu. „Dvadeset godina smo potrošili da bismo legitimisali nacionalnu politiku, a ne samo građansku”, rekao je Tadić u Beogradu na predstavljanju četvorotomne istorije Demokratske stranke od 1919. do 2009. godine, a prenosi agencija Beta.
Tadić je rekao da od osnivača DS-a Ljube Davidovića, preko Milana Grola, Dragoljuba Mićunovića, Zorana Đinđića, do njega, postoji vertikala – a to je dogovor.
DS je nastao na ideji dogovora i sporazuma, naveo je Tadić.
Istoriju DS-a, trenutno vladajuće partije, izdao je „Službeni glasnik” Republike Srbije, sa Slobodanom Gavrilovićem na čelu koji je priređivač knjige i član DS-a.
Tadić je, obraćajući se okupljenima na promociji, izrazio nadu da će „Službeni glasnik” u narednom periodu objaviti slična izdanja – istorije drugih stranaka.
[objavljeno: 12/12/2009]
