Izvor: Blic, 26.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Antisemitizam je veliki greh
Antisemitizam je veliki greh
Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkvenajoštrije je osudio svaki oblik i svaku manifestaciju antisemitizma.
- Radi se o fenomenu koji je neprihvatljiv i teološki, i moralno, i pravno, i civilizacijski, i sa svakog stanovišta - navodi se u saopštenju sa sednice Sinoda.
Srpska pravoslavna crkva 'odlučno i bezuslovno' odbacuje svaki i svačiji pokušaj poricanja, obezvređivanja ili minimiziranja holokausta nad Jevrejima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Drugom svetskom ratu.
- Takvi pokušaji nas posebno bole i vređaju sada kada se obeležava šezdeset godina od zatvaranja logora smrti u Aušvicu i u Jasenovcu, u kojem su zajedno stradali i umirali Srbi i Jevreji samo zbog toga što su bili to što su bili. Stradalno razumevanje prema patnjama i žrtvama jevrejskog naroda moramo na izuzetan način pokazati upravo mi Srbi, i kao pravoslavni hrišćani i kao narod koji je u daljoj i bližoj prošlosti iskusio ogromna stradanja, a i danas strada na Kosovu i Metohiji. Ako nas bole rane roda našeg, a bole nas, onda nas moraju boleti i sve rane svih ljudi i svih naroda, a posebno naroda u kojem se žrtve genocida broje na milione - saopštava Sveti Sinod.
- Sve klevete i podmetanja o tobožnjoj zločinačkoj psihičkoj strukturi jevrejskog naroda takođe odbacujemo i osuđujemo. Naš narod i naši vernici vrlo dobro znaju šta znači biti oklevetan, izopšten, satanizovan. Jevrejski narod to iskustveno i bolno zna mimo ostalih naroda. Utoliko je veći greh onih pojedinaca i grupa koje se upuštaju u klevetničke kampanje protiv Jevreja.
Iz SPC poručuju da su uvereni da će 'nadležni državni organi preduzeti sve mere da se ove žalosne pojave spreče'.
- Mir, sloboda, bezbednost i zajednički život svih ljudi i svih etničkih i verskih zajednica, u uzajamnom uvažavanju i saradnji na opšte dobro, ne predstavlja samo savremeni evropski kodeks javnog i privatnog ponašanja, niti samo međunarodnu obavezu svih država članica UN, nego, više od toga i već vekovima, moralni imperativ koji proističe iz naše vere u Boga ljubavi i mira, odnosno iz naše hrišćanske i pravoslavne savesti. Ovu duhovnu vrednost bez sumnje dele sa nama i ostali hrišćani, kao i vernici drugih verskih zajednica, u prvom redu Jevreji, 'koji su - po rečima Svetog apostola Pavla - Izrailjci, čije je usinovljenje, i slava, i zaveti, i Zakon, i bogosluženje, i obećanja, čiji su i Oci, i od kojih je Hristos po telu, Koji je nad svima Bog, blagosloven u vekove, amin'. Isti apostol, na drugom mestu, kaže i u svoje i u naše ime: 'Slava i čast i mir svakome ko čini dobro, a najpre Judejinu i Jelinu'- zaključuje se u poruci Sinoda.
