Izvor: B92, 17.Sep.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Antikorupcijski zakoni u proceduri
Beograd -- U skupštinsku proceduru stigao je predlog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i izmene Zakona o finansiranju stranaka.
Ovim predlozima predviđeno je da se ubuduće Agencija stara o kontroli finansiranja stranaka i izbornih kampanja. Vlada Srbije predložila je parlamentu da usvoji taj zakon po hitnoj proceduri. Usvajanje Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije jedan je od uslova za proces evropskih integracija.
Najvažnije nadležnosti Agencije, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koja treba da bude formirana predloženim zakonom, jesu rešavanje o sukobu interesa, vođenje registra funkcionera i njihove imovine, kontrola finansiranja političkih stranaka i međunarodna saradnja u borbi protiv korupcije.
Agencija će imati direktora i Odbor sa devet članova, koje će birati Skupština, na predlog ovlašćenih predlagača.
Predviđeno je da ovlašćeni predlagači mogu biti Administrativni odbor Skupštine, predsednik Republike, Vlada, Vrhovni kasacioni sud, Državna revizorska institucija, zaštitnik građana, poverenik za informacije od javnog značaja, Socijalno-ekonomski savet, Advokatska komora Srbije i udruženja novinara.
Direktor Agencije ne može biti član političke stranke i podleže istim obavezama i zabranama koje se, u skladu sa Zakonom o Agenciji, odnose na funkcionere, a biraće se na javnom konkursu koji raspisuje Odbor Agencije.
Odredbama zakona koje se odnose na sukob interesa, predviđeno je da funkcioner ne može vršiti drugu javnu funkciju, izuzev po odobrenju organa koji ga je izabrao i Agencije.
Za vreme obavljanja javne funkcije funkcioner ne može osnivati privredna društva ili javne službe, a dužan je da obavesti Agenciju kada učestvuje u privatizaciji ili javnim nabavkama.
Pored toga, zakonska obaveza funkcionera će biti da o svakom nedozvoljenom uticaju kome je izložen u vršenju javne funkcije odmah obavesti Agenciju, koja će o tome obavestiti nadležni organ radi pokretanja postupka.
Propisana je zabrana za funkcionera kome je prestala javna funkcija da u roku od dve godine zasnuje radni odnos ili poslovnu saradnju sa licem, preduzetnikom ili međunarodnom organizacijom koja obavlja delatanost povezanu sa funkcijom koju je obavljao, osim u slučaju dobijanja saglasnosti Agencije.
Agencija će objavljivati katalog poklona koje dobijaju javni funkcioneri, a njihova dužnost će biti da odbiju poklon vrednosti veće od propisane, ili da ga predaju kao javnu svojinu.
Funkcioneri su obavezni da u roku od 30 dana od dana stupanja na funkciju podnesu Agenciji izveštaj o svojoj imovini i imovini određenih članova porodice, kao i vanredne izveštaje i izveštaje o imovini posle prestanka vršenja funkcije.
Na spisku prijavljene imovine moraće da se navedu i podaci o pravu korišćenja stana za službene potrebe, svi dugovi i potraživanja javnih funkcionera.
Agencija će voditi registar imovine funkcionera, a biće javni podaci o njihovim platama i drugim prohodima iz budžeta, pravu na nepokretnostima i prevoznim stvarima, štednim ulozima i korišćenju stanova za službene potrebe.
Funkcionerima će se za povredu zakona moći izricati mere upozorenja, javnog objavljivanja preporuke za razrešenje i odluke o povredi zakona.
Zakonom je precizirano da je neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka krivično delo za koje je predviđena kazna zatvora od šest meseci do pet godina.
Funkcioneru za koga se utvrdi da je počinio to krivično delo biće zabranjeno da se u narednih deset godina bavi javnom funkcijom.
Primena Zakona će početi osmog dana po usvajanju, a početkom primene prestaje da važi Zakon o sprečavanju sukoba interesa.
Agencija će od Republičkog odbora za rešavanje sukoba interesa preuzeti zaposlene i opremu za rad.
Izmenama Zakona o finansiranju političkih stranaka utvrđuje se da Agencija vrši kontrolu primene propisa o finansiranju, čime će preuzeti sadašnje nadležnosti Republičke izborne komisije i Odbora za finansije Skupštine Srbije.
Nenadić: Delimično ispunjenje obećanja
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić ocenio je da je predloženi zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije važan i zato što delimično ispunjava predizborna obećanja o objavljivanju većine podataka o imovini funkcionera i strožijim kaznama.
"Najzanimljivije izmene u Predlogu zakona o agenciji za borbu protiv korupcije u odnosu na ranije verzije su odredbe koje predstavljaju delimično ispunjenje jednog od konkretnih predizbornih obećanja koalicije ZES, oko čega se, pored Ministarstva pravde, naročito angažovala i stranka G17 plus", rekao je Nenadić.
Nenadić je naveo da je vladinim predlogom zakona propisana javnost većine podataka iz funkcionerskih izveštaja, o nekretninama, štednim ulozima, prevoznim sredstvima, a da je za funkcionere koji namerno prijave lažne podatke predviđena kazna zatvora do pet godina i desetogodišnja zabrana obavljanja javne funkcije.
"Neki podaci bi i dalje bili tretirani kao tajni, verovatno zbog procenjene potrebe zaštite privatnosti, kao što su adresa nekretnina, registarske oznake automobila, podaci o dragocenostima i umetničkim predmetima", naveo je on.
Nenadić je ocenio da obaveze objavljivanja imovine, kao i pretnje zatvorskom kaznom i zabranom javne funkcije, mogu da stvore velika očekivanja kod građana, pa bi ih trebalo bliže objasniti i obratiti posebnu pažnju da li su ovlašćenja Agencije za proveru tačnosti podataka iz izveštaja adekvatna.
"U svakom slučaju, veoma je važno da se građani izbore da od političara dobiju konkretna obećanja u predizborno vreme, jer se jedino tako može porediti ono što je ostvareno sa obećanim. Šteta je što nije bilo više konkretnih obećanja i u drugim oblastima borbe protiv korupcije", ocenio je Nenadić.
On je predložio da se pre skupštinske, otvori još jedna stručna javna rasprava, jer je reč o zakonu koji je bio izložen veoma ozbiljnim kritikama, uključujući i samu koncepciju agencije.
