Izvor: Politika, 02.Jun.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Antikorupcijski zakoni nikoga ne plaše
Jedina institucija u Srbiji koja može da se bori protiv korupcije je policija, ali ali ona nema dovoljnu podršku
Najnovije najave akcija hapšenja i sveopšte borbe protiv korupcije upućene javnosti sa stranačkih skupova najviših državnih funkcionera pokazatelj su da država nema jasnu strategiju za borbu protiv korupcije ni spremnosti da se ona realizuje i zato analitičari i stručnjaci iz vladinih i nevladinih antikoruptivnih tela ovakve izjave smatraju političkim marketingom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i kampanjom.
„To treba da se radi sa državnog nivoa”, upozorava Verica Barać, predsednica vladinog saveta za borbu protiv korupcije uz napomenu: „Ovakve najave kod nas se tumače kao važan znak, mediji se prema tome odnose na takav način, a niko se ne seti da pogleda kakav je rezultat sličnih prethodnih najava”.
Činjenica da su posle nekih sličnih prethodnih najava ove vrste zaista i usledila pojedinačna hapšenja, smatra Barać, nije razlog za zadovoljstvo, naprotiv.
„To može biti razlog za brigu jer pokazuje da tužilaštvo reaguje obično posle takvih političkih najava”, upozorava predsednica antikoruptivnog saveta.
Ovakve izjave dvojice visokih državnika, smatra i Zoran Stojiljković, član nedavno osnovanog Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, morala bi da „prate” obećana hapšenja i to ne bilo koga nego makar nekoga iz „drugog ešelona”.
„Od svega toga, međutim, nema vajde, ako se nešto institucionalno ne izmeni i ako se ne daju ovlašćenja antikoruptivnim telima da rade”, kaže Stojiljković.
Da način na koji su predsednik i ministar policije najavili obračun sa državnom korupcijom ne uliva poverenje, smatra i Aleksandar Fatić, direktor Centra za bezbednosne studije u Beogradu.
„Posle ovih najava ne očekujem ništa, jer da bi one bile efikasne moraju biti zakonite. Ako jedan šef stranke na partijskim kongresima najavljuje hapšenja to onda nije pravna država. Iz takve politike mogu samo da proisteknu rezultati zbog kojih će neki politički protivnici da budu žrtve. Tu nema ozbiljne borbe protiv korupcije. Borbu protiv korupcije vode sudovi, tužilaštvo policija, i njima se daje podrška da to vode. Ne samo ova, nego ni prethodne tri vlade nisu ništa uradile u tom pogledu”, smatra Fatić.
Povremeni govori i hapšenja, slažu se naši sagovornici, nikako ne mogu biti pokazatelj ozbiljne namere da se stane na kraj korupciji, a puko donošenje zakona i formiranje antikoruptivnih tela nemaju u praksi nikakav efekat.
„Da nešto od toga u praksi funkcioniše Srbija ne bi bila zemlja u kojoj od 2002. godine indeks sistemske korupcije ne opada”, kaže Stojiljković.
Da ne postoji osnovna pretpostavka za ozbiljnu borbu protiv korupcije, smatra Verica Barać, pokazuje to da nema ozbiljne strategije. Iako Srbija od 2006. godine ima nacionalnu Strategiju za borbu protiv korupcije niko od naših sagovornika, iako se bave ovim problemima, nije mogao sa sigurnošću da kaže da li je i šta iz te strategije ispunjeno.
„Ta strategija je po mišljenju stručnjaka iz zemlje i regiona potpuno neadekvatan dokument, zbog toga što se sastoji iz nekakvih nabrojanih tačaka u kojima se kaže da tužilaštvo treba da bude nezavisno ili da sudija treba da ima integritet. Taj dokument je zbog političkih pritisaka skupština usvojila, a na osnovu njega nije moguće ništa realno uraditi. On mora da bude ozbiljno revidiran”, kaže Fatić uz napomenu da „ smo mi zemlja koja je po klasifikacijama međunarodnih organizacija za borbu protiv korupcije sistemski korumpirana” i da je „jedina institucija u Srbiji koja može da se bori protiv korupcije policija koja nema dovoljnu podršku”.
Naši sagovornici, doduše, slažu se da je Srbija usvojila solidan deo zakona prema evropskim standardima, ali da to nema efekta ako se oni ne primenjuju.
„Mi smo usvojili zakon o finansiranju političkih stranaka koji je stroži nego u mnogim evropskim zemljama a stranke otvoreno ignorišu taj zakon i sam vrh države neće da vam kaže odakle im pare”, ističe direktor Centra za bezbednosne studije.
Da se na izostanku kontrole finansiranja stranaka ogleda sva „arogancija i autizam političkih struktura koje ne osećaju nikakvu obavezu da stave na uvid svoje finansije” smatra i Zoran Stojiljković.
„Imamo institucije koje su zavisne od vlasti i sve što se dešava ostavlja utisak da država nema volje da se bavi tim problemom”, kaže predsednica antikorupcijskog saveta, koji je se, po mišljenju Fatića, „otrgao kontroli” zbog čega je, tvrdi on, i marginalizovan.
Dragana Matović
[objavljeno: 02/06/2009]
