Izvor: Politika, 13.Nov.2009, 20:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Antić: Ne može se nekome verovati na reč da neće državu
Lilić: Po tvrdom modelu smo već izgubili jednu pokrajinu
Mnogo pre nego što su stigli na dnevni red Skupštine Srbije predlozi statuta i zakona o prenosu nadležnosti Vojvodine već su u delu stručne javnosti izazvali oprečne ocene o tome da li su u saglasnosti sa Ustavom i drugim zakonima Srbije. O tome da li su, i posle nekoliko dorada teksta, ostale pojedine problematične odredbe, kako bi, po njima, Ustavni sud eventualno mogao da oceni ove akte i da li će njihovo usvajanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smiriti ili pojačati političke tenzije u Srbiji za „Politiku” govore profesori Pravnog fakulteta u Beogradu Oliver Antić i Stevan Lilić.
Antić: U Srbiji je decenijama praksa da se vrlo značajnim državnim pitanjima koja imaju dalekosežne posledice za budućnost države, kao što je i pitanje položaja Vojvodine, ne prilazi kao u ozbiljnim i sređenim država, odnosno ne zahteva se saglasnost i vlasti i opozicije. Umesto da se pristupi ovako, ako već nemamo širi konsenzus da ga sad rešavamo, onda da sačekamo odluku Suda u Hagu o secesiji Kosova, pa rešavamo pitanje obe pokrajine. Ovako dodatno slabimo ionako slabe pozicije na međunarodnom, pa i na unutrašnjem planu.
Lilić: Mislim da je svako vreme dobro da se reše neki problemi.
Kad je reč o Vojvodini, odavno postoji nešto što se prepoznaje kao vojvođanski identitet i to je osnova za neku vrstu autonomije. Ustav iz 2006. nije na dovoljno konzistentan način postavio autonomiju pokrajina. Odmah vidimo asimetriju između položaja Vojvodine i Kosova (koje je i u preambuli), otvorena je i mogućnost formiranja novih pokrajina a da nije jasno da li su one nešto što bi bili evropski regioni ili slično. Bez obzira na sve imamo takav Ustav kakav imamo i u okviru toga moramo da usaglasimo opšti interes republike i poseban interes pokrajine. To je u suštini posao političara.
Slažem se da o ovakvim pitanjima treba da postoji društveni konsenzus pozicije i opozicije. Ali ovde imamo i jedan nov fenomen, a to je da unutar partija imamo tenzije. U strankama se postavlja pitanje kome biti lojalan – rodnom gradu ili rodnoj centrali. To vidim u okviru Demokratske stranke i mislim da mora da postoji mnogo više otvorenosti i iskrenosti u politici da se takve stvari rešavaju i unutar vladajuće koalicije i sa opozicijom. Ne može da se to pokriva nekim smokvinim listom, kao statut je krenuo, pa nije stigao, pa zadržan je na pisarnici" Zato cenim iskrenost Lige socijaldemokrata Vojvodine koja otvoreno kažu: „Mi ne želimo državnost, da želimo to bismo tražili”. To je legitiman stav, bez ikakvog prikrivanja i verujem da kad tako kažu tako i misle.
Antić: Ovo nije tako naivno, jer nije pitanje da li imate poverenje u nekoga ko kaže „mi ne tražimo državu u državi”. Možda oni tako zaista i misle. Ako daš određene pravne instrumente u ruke delu elite jednoga regiona, kad sa vlasti, recimo, odu ovi iskreni, i te instrumente prigrabe neki drugi onda se dešava ono što smo već viđali. Setite se kako su Kosovo i Vojvodina postupali od 1945. do kraja postojanja SFRJ. Bili su tutori Srbije, jer je Brozov mehanizam mogao preko pokrajina da usmerava politiku Srbije.
I sada kad nasumice okrenete bilo koju stranu Ustava, videćete da je on povređen Predlogom statuta Vojvodine. Recimo, teritorija Srbije je jedinstvena i nedeljiva, po članu osam, stav 1 Ustava, a u Statutu piše da postoje granice Vojvodine o kojima se odlučuje samo referendumom u Vojvodini. Titular imovine postaje Vojvodina, Srbija joj poklanja svoje pravo raspolaganja, a finansiranje ostaje njoj. To je potpuno besmisleno. U redu je neka razumna mera autonomije, a ne da se pravi državolika ili paradržavna Vojvodina.
Lilić: Ovo, naravno, sve nije netačno, ali koncept države promenio se posle Drugog svetskog rata uz velike međunarodne napore da se korpus ljudskih prava podigne na nivo univerzalnih vrednosti. U tom korpusu je i pravo na lokalnu samoupravu, autonomiju i identitet. Tradicionalnu strukturu države prosto je pregazilo vreme. Po tom tvrdom modelu, već smo, upotrebiću težak termin, izgubili jednu pokrajinu. Moraju se naći novi fleksibilniji načini.
Politika: Da li, ipak, smatrate da postoje neka rešenja u statutu koja nisu u saglasnosti sa Ustavom?
Lilić: Odgovoriću vrlo jasno – mislim da ne postoje, jer Ustav nije samo slovo na papiru, Ustav je duh zakona, to je vrednosni sistem. Moraš pitati Vojvodinu šta želi – a oni žele, kako ja to razumem, najveći stepen autonomije, i zakon i ustav i akademije i banke, a ne žele to van Srbije.
Politika: A da li prepoznajete mogućnost o kojoj je govorio profesor Antić da neka buduća garnitura u Vojvodini zloupotrebi taj pravni mehanizam koji joj je dat?
Lilić: Naravno da je moguće, moguće je sve zloupotrebiti, i Ustav, to smo imali. Zato kažem da mora da postoji iskrenost i validan društveni ugovor. Zrela društva veruju jedno drugom na reč, a kontrolor je javnost.
Antić: Kolega Lilić implicira da sve treba prepustiti moralu. To, naravno, nije moguće. Mora postojati sankcija koja se ne sastoji u griži savesti kao kod morala. Ovde je, međutim, istaknut jedan komunistički koncept. Jezgro svih ovih rešenja je Brozova koncepcija kontrole Srbije preko pokrajina. To odgovara nekim faktorima spolja, koji žele da se Srbija „dobro zabavi” problemom Vojvodine i da zaboravi na svoje interese na Kosovu. Neki moćni međunarodni faktori sve to rade zbog svojih geopolitičkih ciljeva a ako se to prepozna, onda je mnogo lakše doći do toga šta treba da bude autonomija, a šta ne.
Politika: Ako polazite od ideje da postoji jedan takav plan, da li onda postoji opasnost da ćete svaki akt koji stiže iz Vojvodine posmatrati sa tog aspekta?
Antić: Ne, ono što je kolega Lilić rekao o nivou zaštite ljudskih prava sa međunarodnog stanovišta, to mora da se poštuje. Mi treba da izanaliziramo odluke suda za ljudska prava, da vidimo koji su tamo dostignuti standardi, ispod toga ne sme da se ide.
Politika: Da li postoji neka regija u Evropi u kojoj je na snazi akt u kome su rešenja kao u ovom statutu?
Antić: Nema. Pogledajte samo Francusku, pošto je najbolje da se poredimo sa tom zemljom, jer je tamo, sve ono što je bilo izvan francuskog suvereniteta, kao što je kod nas bila Vojvodina za vreme Austrougarske, spojeno u jednu državu, a onda su pojedinim regijama, poput Korzike, davani neki elementi autonomije. U Hrvatskoj je, recimo, bilo mnogo više osnova da postoje najmanje dve pokrajine, pa ih nema, jer državni interes Hrvatske to ne dozvoljava.
Politika: Ima li nedostataka i u Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti?
Antić: Sve je ovo neozbiljno, do juče smo imali jedan tekst, sad ne znamo kakva je konačna verzija. Za takvu ozbiljnu stvar to je potpuno neozbiljno, taj zakon treba da bude osnov za dopuštenost i funkcionisanje statuta.
Lilić: Kao što je naš ustav donet, defektan, ali je na snazi, tako će uskoro biti donet i statut i zakon, „defektni” po raznim osnovama, ali na snazi. Treba se osloboditi iluzije da mora sve da bude perfektno, da i pravni poredak i pravni akti moraju da budu perfektni jer naš život nije perfektan, on je realan.
Politika: Da li takav „defektan” statut ili zakon ostavljaju mogućnost da ih ubuduće svako tumači kako mu odgovora?
Lilić: Sve je moguće, čak i Ustav Srbije ostavlja tu mogućnost. Da li je realno, pitanje je. Moja politička procena je da će se nakon usvajanja statuta stvari na relaciji Beograd – Novi Sad stišati, da će tenzije da padnu.
Antić: Kolega je dao jedan sociološki, a ne pravni pristup. Pravo ima svoj idealni sistem i on počiva na idealnom svetu normi. A ako statut odstupi od pravne procedure, postoji Ustavni sud koji treba da stavi van snage određene elemente tog statuta. Mislim suprotno od kolege Lilića – tenzije će se povećavati. Možda će samo u prvom trenutku doći do zatišja dok ne počne da se sprovodi statut.
Politika: Biće inicijativa za ocenu ustavnosti, šta mislite šta će odlučiti Ustavni sud?
Antić: Tu će biti velikih problema. Videli smo da je Ustavni sud formiran ne sasvim lege artis. Ovaj sud je uspostavljen tako što su predsednik republike i parlamentarna većina postavili jedan broj sudija, a drugi deo još nije formiran. Pravna država je ona koja može da prizna svoju grešku. Ako sud kaže da su sve odredbe statuta usklađene sa Ustavom, onda je to tragedija.
Lilić: Pravo je suda da ospori ustavnost, ali teško da se ona može osporiti, možda će samo neki član statuta morati da se uskladi sa Ustavom. Mislim da se posle donošenja statuta tenzije neće povećavati nego da će na dnevni red doći druga pitanja, kao što su ekonomija, integracije u Evropu, itd.
Politika: Ako se Ustavni sud izjasni da je sve u skladu sa Ustavom, hoćete li prihvatiti tu ocenu?
Antić: Ne, onda ćemo morati da pišemo ozbiljne naučne tekstove i članke u novinama, a može se postaviti i pitanje sastava suda.
Politika: A šta ako Ustavni sud kaže da nešto nije u skladu sa Ustavom, hoćete li biti iznenađeni?
Lilić: Moguće je, to bi bio deo redovnog procesa u pravnim državama. Za mene to nije izvor tenzija to je samo signal za korekciju. Duh ustava je vrednosni, a ne moralni sistem. Ako Ustavni sud proglasi neku odredbu statuta protivustavnom tražiće da se dovede u sklad sa Ustavom. Tada bi se tražilo funkcionalno rešenje, a to je već političko pitanje.
J. Cerovina - G. Novaković
(Sutra u "Srbija razgovara": Izazovi vojvođanske autonomije - Žarko Obradović, ministar prosvete, i Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS-a)
[objavljeno: 13/11/2009]
