Izvor: B92, 01.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Anan potvrdno o Ahtisariju
Njujork, Vašington, Beograd, Ljubljana -- Savet bezbednosti UN đe verovatno sutra zvanično potvrditi imenovanje Martija Ahtisarija za izaslanika UN za Kosovo.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan zatim treba da bivšeg predsednika Finske i zvanično imenuje za svog specijalnog izaslanika u pregovorima o statusu Kosova. Ananov portparol Brendon Varma potvrdio je Beti da je Anan juče poslao pismo Savetu bezbednosti UN, u kom to telo obaveštava o nameri da imenuje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Ahtisarija na pomenutu funkciju.
Na pitanje kada će biti održan sastanak SB UN o tom pitanju, Varma je izjavio da nije planiran sastanak SB UN, već da je suština u tome da Anan namerava da SB obavesti o nameri da imenuje Ahtisarija.
Nenad Đurđević iz Foruma za etničke odnose kaže da treba obratiti pažnju na to da je Ahtisari taj koji će na početku pregovora utvrđivati pozicije Beograda, Prištine i kosovskih Srba, ali i njihovu mogućnost da dođu do kompromisa. "Ne treba tako negativno gledati na njegov izbor za izaslanika za pregovore. Njega će sigurno usmeravati njegovi pomoćnici ili zamenici, koji će dolaziti iz Vašingtona ili Brisela. On će želeti da ima autonomnu poziciju, mislim da će to svakako i biti donekle moguće, ali sigurno neće moći da bitne odluke donosi sam i bez konsultacija s Kontakt-grupom, pre svega s predstavnikom Evropske unije i SAD", kaže Đurđević.
Savetnik premijera Srbije Aleksandar Simić navodi da je imenovanje Ahtisarija očekivano jer se radi o čoveku koji je već učestvovao u rešavanju kosovske krize. Simić podseća i na mirovni sporazum Černomirdin-Ahtisari, potpisan 1999, posle kog je prestalo bombardovanje Jugoslavije.
"Važno je to što se u tom sporazumu, u čijem je sastavljanju učestvovao Ahtisari, pominje da će političko rešenje za kosovsku krizu biti dato u okvirima suštinske autonomije u, tada Jugoslaviji, danas Srbiji i Crnoj Gori. U tom smislu možemo reći da je Ahtisari čovek koji se već i delimično založio za jedan od principa rešavanja kosovskog problema koji je istakla i srpska strana", kaže Simić.
Što se tiče SAD, BBC je javio da će je u pregovorima zastupati američki državni podsekretar Nikolas Berns, koji je nedavno rekao da je stav američke administracije da na Kosovu ne treba produžavati status kvo.
Sastanak Kontakt grupe
Osim imenovanja Ahtisarija, događaj od kojeg direktno zavisi datum početka pregovora jeste sastanak Kontakt-grupe, koji će biti održan sutra u Vašingtonu. "Sastanak koji se 2. novembra održava u Vašingtonu možda će biti prilika da to bude najavljeno jer je Kontakt-grupa uvek konsultovana o pitanjima Kosova. Sem toga, to može biti obavljeno i danas, kada se održava sastanak lidera Kontakt-grupe", kaže Varma.
Nemački ambasador u Srbiji i Crnoj Gori Andreas Cobel rekao je za B92 da će na sastanku Kontakt-grupe biti utvrđeni osnovni principi za pregovore o statusu Kosova. Cobel je još jednom podsetio na već izrečene stavove međunarodne zajednice o statusu Kosova, odnosno da nema podele Kosova, da nema vraćanje na stanje pre 99 godine, ali ni priključenje Kosova nekoj drugoj državi:"Takođe je jasno da bilo koje rešenje za Kosovo mora da osigura regionalnu stabilnost. Osim toga, potpuno sam siguran da stanje, koje svi Albanci žele da vide, koje podrazumeva trenutnu i potpunu nezavisnost Kosova, ne dolazi u obzir."
Uoči sutrašnjeg zasedanja Kontakt-grupe, u Berlinu se očekuje da će na sastanku biti određene smernice o tome na koji način će se odvijati budući pregovori o trajnom statusu Kosova.
Kontakt-grupa sastaje se sutra u Vašingtonu prvi put nakon prošlonedeljne preporuke Saveta bezbednosti o otpočinjenju statusnih pregovora o Kosovu. Predsedavajući Kontakt-grupe je Mihael Šefer, politički direktor u Ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu. Članice Kontakt-grupe su još Rusija, SAD, Velika Britanija, Francuska i Italija.
Pored toga, Kontakt-grupa bi trebalo i da razmotri sastav Ahtisarijevog tima, odnosno način na koji će međunarodna zajednica da učestvuje u Ahtisarijevom radu, jer posredstvo u pregovorima ne može da bude angažman jednog čoveka.
Jedan od glavnih ciljeva sutrašnjeg sastanka, kako saznaje dopisnik Bete u vladinim krugovima u Berlinu, jeste da se postigne saglasnost o načinu kako će se voditi razgovori. Pregovori neće početi neposrednim susretima zainteresovanih strana. Prvo će uslediti faza, kako se navodi, šatl-diplomatije, u kojoj izaslanik UN u seriji neposrednih razgovora u Prištini i Beogradu treba
da ustanovi detalje pozicija obe strane. Tek u drugoj fazi trebalo bi da se pređe na neposredne pregovore.
Pregovarači i pomoćnici
Srbija još nema tim, a čini se ni strategiju za pregovore. Srbija još nema tim, a čini se ni strategiju za pregovore. Jedina novina je da predsednik Srbije Boris Tadić smatra da u delegaciji Beograda treba da bude mesta i za predstavnike državne zajednice.
On kaže da Kosovo nije samo srpsko-albanski, već i regionalan problem. "Od rešenja statusa Kosova zavisi i budućnost Balkana i ovog dela Evrope, pa sastav delegacije mora da bude vrlo pažljivo određen. Moj stav je da u delagaciji SCG mora imati pun legitmitet", rekao je Tadić. "U toku su razgovori o delegaciji. Siguran sam da će narednih dana ona biti sastavljena i da će njen sastav odgovoriti strateškim interesima Srbije i Crne Gore u tom pregovaračkom procesu", rekao je Tadić za TV Preševo, u intervjuu koji će biti emitovan večeras.
Potpredsednik Srpskog pokreta obnove Vlajko Senić najavio je da se za nekoliko dana može očekivati objavljivanje sastava srpske delegacije za pregovore o statusu Kosova. On je podsetio da je stav te stranke da bi delegaciju trebalo da predvodi predsednik Srbije Boris Tadić. Senić je rekao da bi imenovanje Tadića na čelo delegacije bilo najbolje političko rešenje jer je izabran neposredno od građana i to na izborima koji su poslednji održani.
Aleksandar Simić smatra da Srbija ne kasni zbog toga jer pregovori još nisu počeli. "Oni ni neće početi tako brzo, treba sačekati sastanak Kontakt-grupe i prvu Ahtisarijevu posetu. Principi za sastav našeg pregovaračkog tima poštovaće Ustav Srbije i Ustavnu povelju Srbije i Crne Gore", kaže Simić.
Đurđević, međutim, smatra da je simbolički važno da u pregovaračkom timu Beograda budu i predsednik i premijer Srbije. "Mnogo je bitnije da ispod tog tima, u drugom nivou, budu radne grupe koje će tim pripremati za razgovore. "Treba ih pripremati do u detalje, od ekonomije, preko privatizacije i decentralizacije, do položaja manjinskih zajednica, interesa Srbije i Srba. Tokom pregovora treba definisati sve važne stvari, ne samo one koje su vezi sa statusom. Time treba da se bavi neki drugi ešalon ljudi koji će pomagati zvaničnom timu", kaže on.
Rezolucija o nezavisnosti do 17. novembra
Rezolucija o nezavisnosti Kosova, kojom bi bila potvrđena politička volja kosovskih Albanaca, biće razmotena i usvojena na sednici kosovske Skupštine najkasnije do 17 novembra, odlučeno je na sednici Predsedništva parlamenta Kosova.
Predsedništvo je zaključilo da do sednice Skupštine treba usaglasiti tekstove dva predloga i sačiniti jedan. Član Predsedništva Skupštine Kosova Fatmir Sejdiu (iz Demokratskog saveza Kosova) ocenio je da nije dobro ići na sednicu Skupštine sa dva predloga rezolucije. Sejdiu je istakao kako Skupština treba da usvoji tekst rezolucije, koji će biti u saglasnosti sa Ustavnim okvirom, kako šef UNMIK-a ne bi bio prinuđen da je stavi van snage.
Na potrebu donošenja akta koji će biti vodilja pregovaračkoj grupi Kosova, ukazao je i šef UNMIK-a Soren Jesen Petersen, koji je tokom prošlonedeljnog razgovora sa liderom DPK Hašimom Tačijem, kako su prištinski mediji preneli, izjavio da je predlog DPK bolji.
Vežba za svaki slučaj
Snage NATO-a na Kosovu izvele su vojnu vežbu, tokom koje su proveravale mogućnosti brzog reagovanja u slučaju nereda, pred najavljeni početak razgovora o budućem statusu.
Vežba pokazuje odlučnost NATO-a i međunarodne zajednice da očuvaju mir i stabilnost na Balkanu, istaknuto je u saopštenju vojne alijanse.
Podela?
Stiven Mejer, bivši zamenik šefa CIA za Balkan, izjavio je za Blic da Vlada Srbije ne bi smela da zaboravi na podelu Kosova i Metohije, koju u međunarodnoj zajednici niko nije podržao, ali ni odbio, kao rešenje. "Srbija bi u toj podeli dobila sve severno od Ibra, uz garantovanje eksteritorijalnosti za srpske verske i kulturne spomenike na Kosovu, za šta bi garant bila međunarodna zajednica", rekao je Mejer.
S tim se slaže i Čarls Kapčan, član Saveta SAD za spoljne odnose, koji dodaje da oblast severno od Ibra predstavlja 15 odsto teritorije Kosova.
Škeljzen Maljići, politicki analitičar, kaže da podela nije opcija koja se razmatra jer se međunarodna zajednica boji lančane reakcije koju bi takva odluka mogla da ima na Bosnu i Hercegovinu ili Makedoniju.
Grčka: Pet tačaka za Kosovo
Premijer Grčke Kostas Karamanlis izjavio je sinoć da će Vlada Grčke upotrebiti svoje međunarodne veze da bi aktivno doprinela rešavanju problema Kosova. Na vanrednoj sednici Skupštine Grčke o spoljnoj politici, Karamanlis je rekao da je Grčka, kao članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Evropske unije i kao predsedavajuća Balkanske saradnje spremna da iskoristi svoje izvanredne odnose sa svim međunarodnim organizacijama, sa svim državama regiona, sa SAD i Rusijom da bi aktivno doprinela pokušaju rešavanja problema Kosova.
"Vlada razrađuje veoma konkretne ideje i predloge, u pet tačaka, za budući status Kosova. Prva tačka je da će sve strane, posebno srpska, u potpunosti biti uključene u pregovore o statusu Kosova. Druga tačka je da status Kosova treba utvrditi u skladu s principima UN i u vezi s perspektivnom najbržeg mogućeg približavanja regiona evroatlantskim institucijama i da statusom treba ojačati stablnost regiona. Treća tačka je da Kosovo dobije efikasnu decentralizaciju i evropski nivo obezbeđenja prava manjina i sigurnosti kosovskih Srba. Četvrta tačka je zaštita kulturnog nasleđa i početak obnove pravoslavnih spomenika. Peta tačka je da EU ima jaku, vodeću ulogu jer rešenje za Kosovo ne može biti trajno i održivo ako ne bude u evropskom okviru, zasnovano na principima i pravilima Evrope", rekao je Karamanlis, javlja Beta.
Novi predlozi Janeza Drnovšeka
Predsednik Slovenije danas je još detaljnije predstavio svoje rešenje za problem Kosova. Janez Drnovšek je pismo poslao patrijarhu Srpske pravoslavne crkve Pavlu, generalnom sekretaru UN Kofiju Ananu, predsednicima država članica Kontakt-grupe i specijalnom predstavniku EU za spoljnu politiku Havijeru Solani.
Drnovšek piše da je ključan element političkog rešenja kosovskog problema položaj srpske manjine na Kosovu, smatra da je srpskoj manjini potrebno obezbediti bezbednost i određen stepen autonomije i dodaje da ključ za rešenje vidi u određivanju eksteritorijalnog statusa za najveće kulturne, verske i istorijske spomenike na Kosovu. Zbog toga Drnovšek, iako smatra da će o tome odlučivati pre svega SPC, piše da su ključni manastiri Visoki Dečani, Gračanica i manastir i patrijaršija u Peći, Banjski manastir i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.
Drnovšek smatra da bi status spomenika na listi UNESCO-a, što već imaju Visoki Dečani, što pre morali dobiti i ostali navedeni spomenici. Drnovšek piše da bi pomenuti manastiri i crkva, sa zemljištem koje im pripada, trebalo da ostanu pod jurisdikcijom Srbije, a za njihovu bezbednost bi brinule međunarodne snage.
"Trebalo bi i ubrzati postupke denacionalizacije, po kojima vlasnik tih objekata i zemljišta treba opet da postane SPC. Trebalo bi promeniti i politiku vraćanja srpskih izbeglica jer je dosadašnja politika bila neefikasna. Srbima treba omogućiti vraćanje izvan njihovih domicila, kako bi mogli da se nasele u koncentrisanim srpskim naseljima, koja bi bila blizu verskih objekata s posebnim statusom. Za to bi trebalo da međunarodna zajednica obezbedi potrebna sredstva", piše Drnovšek.
"Konačan sporazum o statusu Kosova morao bi da sadrži i odredbe o posebnom, bescarinskom režimu za eksteritorijalne objekte na Kosovu", zaključuje Drnovšek, za B92 javlja Jelica Greganović.
