Izvor: B92, 14.Jun.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Anan: Pokažite spremnost na ustupke
Njujork, Priština, Sankt Peterburg, Vašington -- Kofi Anan u izveštaju naveo da Beograd i Priština treba da pokažu veću spremnost na ustupke. Čeku odbio predlog Beograda.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija naveo je u izveštaju Savetu bezbednosti, a koji je objavljen u Njujorku, da Beograd i Priština treba da pokažu veću spremnost na ustupke ako žele napredak u pregovorima o budućnosti Kosova. Anan je upozorio da nijedna strana neće imati koristi od pregovora ako >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ne pokaže veću spremnost za kompromis tokom razgovora u Beču.
Anan je ocenio i da Srbi na Kosovu nanose sebi štetu odbijanjem da se uključe u rad kosovskih institucija. "Uprkos napretku u pregovorima o konačnom statusu Kosova, Srbi i Albanci i dalje imaju udaljene stavove, a kompromis je od ključnog značaja. Ponavljam pozive obema stranama da u pregovorima pokažu fleksibilnost, velikodušnost i duh kompromisa. Iako će početne pozicije prirodno biti različite, uzajamno korisna rešenja mogu biti nađena ako obe strane nastave pregovore u tom duhu. Bez takvog pristupa, napredak će biti težak i nijedna stana neće imati koristi", navodi se u izveštaju objavljenom na sajtu UN.
Anan ocenjuje i da je od ključnog značaja da se kosovski Srbi uključe u institucije na svim nivoima i da aktivno učestvuju u njima. "Ostajanje van institucija njihovim zajednicama neće doneti nikakvu korist, u stvari ima negativan učinak po njihovu sposobnost da načine značajan napredak u životima svojih zajednica", dodaje se u izveštaju.
Anan je zabrinut zbog izveštaja da se na kosovske Srbe vrši pritisak da se povuku iz institucija i pozvao vlasti u Beogradu da olakšaju i ne sprečavaju učešće Srba u institucijama Kosova. Nespremnost Srba da učestvuju u institucijama Kosova Anan je ocenio kao sve veću prepreku za ispunjenje standarda. "Stvaran napredak u ostvarivanju standarda ostaje suštinski faktor u određivanju napretka u političkom procesu određivanja budućeg statusa Kosova", ocenjuje se u izveštaju.
Generalni sekretar UN je, kao i u ranijim izveštajima, naglasio neophodnost primene standarda na Kosovu i pohvalio napore premijera Kosova Agima Čekua za ubrzanje tog procesa i pozvao Vladu Kosova da se bez odlaganja pozabavi izazovima u primeni standarda. On je pozdravio sve veće otvaranje prema kosovskim manjinama, posebno prema Srbima, ali je razočaran što se tako malo onih koji su pobegli sa Kosova posle juna 1999. do sada vratilo.
Čeku odbacio predlog Beograda o decentralizaciji
Premijer Kosova Agim Čeku ocenio je neprihvatljivim sve zahteve za decentralizaciju Pokrajine. "Nećemo dozvoliti angažovanje protiv nezavisnosti i suvereniteta i u suprotnosti s međunarodnim normama o pravima građana ili manjina. Ne podržavamo podelu opština po etničkim linijama, što je i u suprotnosti s međunarodnim dokumentima", rekao je Čeku.
"Politička volja naroda Kosova je nezavisnost i suverenitet, a projekat o decentralizaciji će biti u okviru takvih opredeljenja. Proces decentralizacije značajan je ne samo zbog utvrđivanja statusa Pokrajine, već i zbog funkcionisanja institucija i približavanja vlasti građanima. Vlada kroz taj proces želi da uspostavi efikasniju i funkcionalniju lokalnu upravu, poveća učešće građana u institucijama lokalne uprave i integriše manjine u lokalne i centralne institucije", rekao je Čeku.
Busek: Srbija srednjeročno gubi i Kosovo
Koordinator Evropske unije za Balkan Erhard Busek smatra da će posle crnogorskog referenduma i odluke o izlasku iz državne zajednice Srbija izgubiti i Kosovo. "Mislim da će, srednjeročno gledano, Srbija izgubiti i Kosovo. "Ponuda široke autonomije za Kosovo je stigla nekoliko godina prekasno", rekao je on za Berliner cajtung. "Odgovorni u Beogradu napokon moraju prihvatiti suočavanje s nasleđem Slobodana Miloševića", kaže Busek koji, kako prenosi Hina, kaže i da su nezavisnost Crne Gore i pogotovo Kosova stvari koje im je Milošević ostavio u nasleđe.
Evropska unija sa svoje strane, po njegovom mišljenju, mora tražiti puteve kako da Srbiji ponudi perspektivu koja leži u punoj integraciji u evropske strukture. Na direktno pitanje da li Srbija treba da postane članica Evropske unije, Busek je jasno odgovorio: "Naravno, to je samo po sebi razumljivo".
Koštunica s Putinom za autonomiju
O Kosovu je bilo reči i u Rusiji, gde su razgovarali premijer Srbije Vojislav Koštunica i predsednik Rusije Vladimir Putin. Koštunica je u tom razgovoru ukazao na to da postoje određena prava i principi u međunarodnom poretku koji su temelj tog poretka i Povelje UN, kao što su nepovredivost integriteta i suvereniteta. "Tamo gde postoji šarolik etnički sastav, rešenje se traži kroz njihovu unutrašnju organizaciju i određen stepen autonomije", rekao je Koštunica i naveo da je Srbija predložila jedno takvo rešenje.
"Pregovori u Beču traju, ali ispada da je lakše promeniti međunarodno priznate granice na Balkanu, nego granice nekih opština u procesu decentralizacije na Kosovu. Mi smo na istoj strani, Ruska Federacija i Srbija, utoliko što se zalažemo za poštovanje nekih principa koji moraju važiti zato što i jedna i druga strana imaju principijelan stav, zato što smatraju da ako postoji pravilo, onda ono postoji ne da bi bilo kršeno, nego da bi bilo poštovano i to je razgovor s Putinom pokazao", kaže Koštunica.
Staford: Rusija bi podržala Srbiju
Ako se Srbija snažno usprotivi promeni statusa Kosova, Rusija bi je podržala, izjavio je američki politikolog Roj Staford sa Nacionalnog vojnog koledža u Vašingtonu. On je u izjavi za Glas Amerike rekao da su u rešavanju kosovskog problema dva ključna faktora. "Prvi se odnosi na međunarodne garancije za srpsku manjinu i zaštitu spomenika na Kosovu, što podržala međunarodna zajednica, a i kosovski Albanci. Tim aspektom predviđeno je dalje prisustvo međunarodne zajednice na Kosovu, uključujući KFOR, pa i EU. Mislim da bi Priština to prihvatila ako dobije ono što smatra da je zaradila 1999, a to je nezavisnost", rekao je Staford.
"Kada je reč o nepovredivosti granica, za šta se zalaže Beograd, tu je nemoguće zadovoljiti obe strane. Dosadašnji pregovori nisu pokazali velike rezultate. Ahtisari bi želeo da pregovore pospeši i zaključi do kraja godine, što, mislim, nije ostvarivo. Ne verujem da će pitanje Kosova biti rešeno pre izbora u Srbiji krajem ove ili početkom iduće godine. Koštunica ima nesigurnu manjinsku vladu i ovo su teška vremena za Beograd", kaže Staford.
.jpg)
