Izvor: Blic, 13.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ana S. Trbović: Datum prijema u EU zavisi od nas
Ana S. Trbović: Datum prijema u EU zavisi od nas
Ovo je doba kada je izazov raditi u Vladi, zato što je Srbija u tranziciji, svakodnevno se sve menja, gde praktično pravite državu i osnove za bolji život građana. Osim te birokratske procedure, rad u Vladi ima svoju stvaralačku i kreativnu dimenziju, gde možete da uložite svoju stručnost. Vlada zbog toga privlači mnoge ljudi koji nisu tip ljudi koji bi bili gladni da ne rade u Vladi, koji mogu mnogo da učine zato što >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << imaju entuzijazam i došli su tu iz razloga koji nisu čisto finanansijski ili karijeristički, izjavila je u razgovoru za 'Blic' Ana S. Trbović, pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom i šef Sektora za evropske integracije.
Na čiji poziv ste došli u Vladu?
- Na poziv ministra Gorana Pitića, koga sam poznavala kao stručnjaka i kolegu. On je znao gde sam se obrazovala i da sam se usavršila i u polju evropskih integracija i pozvao me je da se pridružim njegovom timu. Pitić sada zaista ima dobar tim mladih ljudi, a mnogi od njih su povratnici, kao i ja. Povratnik sam u smislu da sam provela više od osam godina van zemlje, da sam imala odlične ponude da ostanem u Bostonu, ali moj izbor je bio da se vratim u Srbiju. Verovatno sam i ja od onih ljudi koji uvek kritikuju i ne bi izabrali vladu kao profesiju da se radi o nekoj drugoj zemlji, ali u ovom trenutku sam osećala da je to posao gde želim da budem jer imam osećaj da želim da dam nešto od sebe i primenim to što sam naučila. Posao u vladi možda nije trajno rešenje i nešto što će me večno zanimati, ali u ovom trenutku svakako je to moje opredeljenje. Ostajete li u Srbiji nakon prestanka angažmana u Vladi?
- Ostajem svakako, bez obzira na posao kojim ću se baviti. To je nešto što je sigurno. Kako ste se snašli u Vladi?
- Neću da krijem da postoje frustracije na svakom poslu koji je birokratske prirode, a ovaj svakako jeste. Morala sam da naučim da pišem dopise i da koristim određene obično ustaljene izraze. Vlada se obično uvek gleda kao neki duh, ali je važno shvatiti da je Vlada skup ljudi koji imaju svoje nadležnosti i možete biti ogovorni samo za ono za šta ste nadležni, s tim što je zaista tu velika odgovornost. To je posao drugačiji od posla u privatnom sektoru, jer tu primera radi odgovornost nije prema samo jednoj maloj firmi koja treba da napravi profit, već i prema mnogim ljudima, građanima koje uopšte ne poznajete, ali na koje vaš rad utiče. U domenu evropskih integracija je posao jako zanimljiv, jer morate da poznajete situaciju kod nas i politiku EU. Lično mi je drago da radim na mestu gde me niko ne pita da li sam član neke stranke, a nisam, i gde mogu da radim kao stručnjak. Drago mi je da ne znam da li je neko od zaposlenih u mom sektoru član stranke jer to je njihovo lično opredeljenje koje ne predstavlja posebnu kvalifikaciju za njihov posao.
Na čelu ste sektora za evropske integracije. Kada će početi pregovori o približavanju Srbije i Crne Gore EU?
- Još uvek ne pregovaramo zvanično sa EU. Sada smo u pripremnom periodu i fazi koja se naziva proces stabilizacije i pridruživanja. Taj proces podrazumeva tehničke pripreme kroz sastanke, zajedničke konstitutivne radne grupe naših i stručnjaka EU i taj ciklus sastanaka je završen. Takođe taj proces podrazumeva finansijsku pomoć koju dobijamo od EU u okviru programa CARDS svake godine. Celokupnu primenu programa pomoći pratimo u Ministarstvu za ekonomske veze sa inostranstvom u posebnom odeljenju koje je zaduženo za koordinaciju pomoći i razvoja. Treći i najvažniji elemenat procesa stabilazicije i pridruživanja je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Kada će početi ti pregovori?
- Na putu smo da počnemo pregovore i fali nam samo jedna stepenica, a to je Studija izvodljivosti, koju pravi komisija EU. Međutim, da bi oni napravili tu studiju oni traže a to je vrlo razumljivo da znaju o kojoj zemlji se radi. Do skoro to nije bilo potpuno jasno, ali sada imamo ustavnu povelju i zakon tako da se samo čeka poslednja stavka da bi se uokvirila definicija države, a to je akcioni plan usklađivanja dva ekonomska sistema Srbije i Crne Gore. Kada pregovaramo sa EU mora se znati koja je to jedna carinska stopa, koju mora imati ova država, a ne dve stope koje trenutno imaju njene članice. Kada dođemo do tog trenutka pregovaranja Srbija će imati vrlo važnu ulogu, ali glavni pregovarač će biti na saveznom nivou. Odrediće se osoba koja će predstavljati interese Srbije i Crne Gore, s tim što će skoro sigurno obe članice imati svoje predstavnike u pregovaračkom timu. Kada možemo da očekujemo da Srbija i Crna Gora bude kandidat za članstvo u EU?
- U nekom optimističnom scenariju, ako se plan usklađivanja ekonomskih sistema završi na proleće, onda EU tada može da krene sa studijom izvodljivosti. To je proces od nekoliko meseci, tako da bi mogli na jesen da krenemo u pregovore za sporazum, da ga dogovorimo sledeće godine. Naša kandidatura će zavisiti od primene sporazuma, zato što njime preuzimamo obaveze da reformišemo razne politike, uskladimo relevantne propise i u jednom trenutku budemo spremni da pokažemo zrelost da prijavimo zvaničnu kandidaturu. Što se tiče samih termina često se dosta neozbiljno licitira datumima. Ti datumi zavise pre svega od političkih okolnosti. Znači ako potpišemo sporazum sledeće godine onda možda možemo već 2005. godine da postanemo zvaničan kandidat, ali to je u onom najoptimističnijem scenariju u kojem bi postali član EU 2010. Međutim, da li će biti 2010 ili 2015. godina zavisi od nas, to jest od primene potrebnih reformi i osposobljavanja domaće privrede za žestoku konkurenciju koja postoji na tržištu EU. Šta je zadatak vašeg sektora za evropske integracije?
- Naš sektor ima obavezu da izradi strateška dokumenta, koja će nam između ostalog na stručni način reći koja je to godina kada će naša privreda biti spremna da uđe u EU. Pravimo analize koje nas spremaju za pregovore i daju nam stručne argumente koji će ojačati našu poziciju pred EU. Hoće li Srbija pre ući u EU kao samostalna država ili u zajednici sa Crnom Gorom?
- U ovom trenutku EU insisitira da zajedničkoj državi. U interesu Srbije je da državna zajednica bude funkcionalna. Za Srbiju ne bi bilo dobro da se zajednica raspadne iz više razloga, a najvažniji je što bi to možda bio početak i šire dezintegracije. Ako ne uspemo u ovom zadatku moraćemo da tražimo druga rešenja, a EU svakako neće kazniti onoga ko je za integraciju. Imate li kontakte sa zvaničnom Crnom Gorom?
- U Srbiji smo osnovali komisiju za koordinaciju procesa pristupanja EU, koju ja vodim kao predstavnik nadležnog ministarstva. U komisiji se nalaze predstavnici svih ministarstava. Takođe je Vlada obrazovala Savet za evropske integracije, koji daje politički okvir ovom procesu, i njime predsedava premijer, tu je 13 ministara, a potpredsednik tog saveta je ministar Pitić. Savet nam pruža okvir da možemo da delujemo operativno kao sektor i da koordinaramo rad drugih ministarstava u pripremama za pridruženje EU. Na saveznom nivou sarađujemo sa SMIP, gde postoji Direkcija za EU, koja je naš diplomatski predstavnik, i postoji savezna kancelarija za pridruživanje EU. U Crnoj Gori do sada nije postojala formalna struktura, ali je nedavnom odlukom Vlade osnovano Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije. Sa ministarkom Slavicom Milačić smo u kontaktu i oni će u Crnoj Gori u sledećih nekoliko meseci napraviti sličnu strukturu onoj koju mi imamo u Srbiji. Posle promenjenih nadležnosti na saveznom nivou trebalo bi da napravimo jednu spregu koja bi bila bolje definisana i da odlučimo kako će izgledati zajednički pregovarački tim sa EU. Svojevremeno ste bili savetnik Biljane Plavšić.
- Imala sam iskustva da radim u jednoj drugoj vladi. To je bilo 1997 godine kada sam radila u Vladi RS na primeni Dejtonskog sporazuma, konkretno u oblasti ljudskih prava. Ali to je bio potpuno drugačiji posao zato što je to bilo vreme kada smo osim diplomatije bili primorani da se bavimo borbom protiv korupcije koja je nažalost delovala u samoj vladi. Ostalo mi je svakako zanimljivo, ali i tužno iskustvo, jer tu su bili ljudi koji su pričali da su radili za narod, ali su u stvari radili za sebe. Zbog uticaja međunarodne zajednice mnogi Srbiju porede sa RS?
- Situacija može da se poredi, ali nije ista. Ne želim da zvučim arogantno, ali je u Bosni drugačija struktura kadrova koji rade u vladi. Slično je to što i kod nas postoje struje koje su za dezintegraciju zbog čega je potrebno učešće EU koja deluje kao ujedinitelj i koja će nas podsećati na više ciljeve, mir, stabilnost prosperitet, a ne na dezintegraciju iz ličnih interesa. Da nije bilo EU ne bi došli do Ustavne povelje. Učešće EU je zato i dalje potrebno. Dakle postoje sličnosti kao u Bosni, ali ne u istoj meri zavisnosti od međunarodne zajednice. Međutim, ako mi ne pokažemo odgovornost kao država, to je zaista dobra opomena da možemo postati jedna Bosna. Specijalizirala Evropsku Uniju
Ana S. Trbović (27) pomoćnik je ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom i na čelu je Sektora za evropske integracije. Trbovićeva je dvostruki magistar (magistar prava i diplomatije, Flečer škola prava prava i diplomatije, Tafts i Harvard; magistar državne administracije, Kenedi škola državne administracije, Harvard, Boston, SAD) i doktorant na Flečer školi prava i diplomatije. U okviru prvog magisterijuma specijalizirala je i Evropsku uniju na diplomatskom fakultetu u Francuskoj, Institut d’Etudes Politiques. Završila je tri fakulteta – ekonomiju, međunarodne odnose i francusku kniževnost i govori više stranih jezika. Radila je uglavnom u nevladinom sektoru, na pitanjima demokratizacije i modernizacije privrede. Takode je imala izuzetno radno iskustvo u polju ljudskih prava i diplomatije radeći na primeni Dejtonskog sporazuma 1997. godine. Nenad Čaluković
