Izvor: Politika, 06.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerika iznenađena
Ne mogu da verujem da stalni predstavnik u Savetu bezbednosti preti vetom, a da još nismo videli Ahtisarijev predlog za Kosovo, rekao Nikolas Berns
Diplomatska retorika između Ruske Federacije i Sjedinjenih Američkih Država, približavanjem roka za rešavanje budućeg rešenja statusa Kosova i Metohije, dobila je na intenzitetu i oštrini posle izjave ruskog ambasadora u Beogradu Aleksandra Aleksejeva, koji je u ponedeljak za B92 rekao da će Moskva uložiti veto u Savetu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bezbednosti ako predlog rešenja ne bude prihvatljiv i za Beograd i za Prištinu. Ova izjava izazvala je nevericu u američkoj administraciji. "Ne mogu da verujem da stalni predstavnik u Savetu bezbednosti preti vetom, a da još nismo videli Ahtisarijev predlog", rekao je pomoćnik američkog državnog sekretara Nikolas Berns.
Nakon što je juče Berns rekao da je "veoma iznenađen" i da je ambasador "možda bio pogrešno citiran" i američki ambasador u Beogradu Majkl Polt je izrazio zabrinutost Stejt departmenta, ocenivši da "razgovori o mogućem vetu Rusije na konačno rešenje statusa Kosova nisu konstruktivni". Američki ambasador je objasnio da o tome još nije razgovarao sa svojim "dragim kolegom i prijateljem" i da je video samo medijske izveštaje o tome. "No, moramo biti vrlo pažljivi i videti šta je zaista rečeno, a to je da će Rusija iskoristiti svoj uticaj da reaguje protiv ugrožavanja njenih interesa. To je potpuno prirodna izjava, jer Rusija vodi računa o svojim interesima", rekao je Polt.
Iako je pomoćnik američkog državnog sekretara rekao da SAD "tako nešto" nisu čule godinama, ruski ambasador je još u julu u intervjuu "Politici" rekao da "rezolucija neće proći u Savetu bezbednosti ako ne bude u skladu sa međunarodnim pravom i ukoliko ne bude rezultat kompromisa". Izvori bliski ruskoj ambasadi rekli su juče za "Politiku" da "ne znaju zašto je izjava ambasadora podigla toliko prašine, jer ruski stav nije ni u čemu promenjen".
Direktor Balkanskog fonda za demokratiju i poznavalac međunarodne politike Ivo Vejvoda ne misli da bi ruski stav trebalo da predstavlja iznenađenje. On podseća da je od marta ove godine, do kada je vladalo prilično saglasje u Kontakt grupi, "Rusija počela da najavljuje da će imati drugačiji stav i povodom dinamike samog pronalaženja rešenja za status Kosova, a i u pogledu samog sadržaja, odnosno zahteva da to bude kompromisno rešenje koje će makar minimalno odgovarati obema stranama".
Na ministarskom sastanku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) koji je juče završen u Briselu, Berns je ponovio stav SAD da bi SB UN trebalo da usvoji rešenje za budući status Kosova u februaru ili martu 2007. godine. "Mi želimo da se to dogodi vrlo brzo, recimo mesec dana nakon izbora u Srbiji, što znači krajem februara ili početkom marta", istakao je zamenik Kondolize Rajs.
U polemici koja se na ministarskom sastanku OEBS-a razvila povodom kosovskog pitanja, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da će Rusija do kraja biti protiv nametanja rešenja za Kosovo, kao i da se do njega mora doći kroz pregovore. On je ponovio da je Rusija protiv "veštačkih rokova".
Šef ruske diplomatije je takođe rekao da ne zna "kako bi SB mogao da se uskladi s bilo kakvim rešenjem koje bi značilo nametanje rešenja".
Ipak, zanimljivo je da Lavrov juče nije upotrebio reč veto.
Najavljujući da ćemo verovatno tek biti svedoci povišene retorike svih zainteresovanih strana, Vejvoda naglašava da ipak treba razlikovati retoriku od onoga što će se stvarno dogoditi. U kontekstu priprema EU za preuzimanje rukovodećih uloga u protektoratu UN na Kosovu i odluke da 1.000 policajaca EU zamene Unmikovu policiju, rešavanje kosovskog problema već dobija na dinamici.
"Da li će ta dinamika proizvesti novu rezoluciju Saveta bezbednosti UN u martu ili u junu – manje je važno. Na kraju, doći će do nekog kompromisa na vrhu. Sve ovo što gledamo su pripreme za iznalaženje tog kompromisa", kaže Vejvoda.
Specijalni izaslanik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari će svoj predlog rešenja statusa za Kosovo i Metohiju uputiti Kontakt grupi, a onda će se kako je to juče, posle susreta sa Lavrovim, najavio Drašković, pošto njene članice (Rusija, SAD, Nemačka, Italija i Francuska) iznesu primedbe, "vratiti na Balkan na novu pregovaračku rundu Beograd–Priština–Beč. Potom će Ahtisari ponovo informisati Kontakt grupu, koja će uputiti svoj predlog Savetu bezbednosti", rekao je Drašković.
Očigledno je da tek predstoje intenzivni diplomatski kontakti tokom kojih će se povodom budućeg statusa Kosova i Metohije razgovarati i o interesima zemalja članica Kontakt grupe ne samo na Balkanu nego i u svetu. U svetlu pojačane diplomatske retorike i kosovski problem će na izvestan način biti ponovo raspravljan. Insistiranje Rusije da rešenje ne može biti doneto bez konsenzusa, u ponedeljak je ponovio ruski ambasador rekavši da je izmišljena originalna metoda razgovora, kada se rezultat razgovora iznosi pre njihovog početka. "Smatram da se mora odreći te tehnologije i početi ozbiljan posao", rekao je Aleksejev.
Ublažavajući donekle Bernsovu izjavu, američki ambasador Polt je juče naglasio da je "Rusija vrlo konstruktivan član Kontakt grupe, u kojoj nastojimo da zajedničkim radom nađemo rešenje za Kosovo koje je prihvatljivo za stanovnike Kosova. Želimo da radimo zajedno sa Rusijom kako bismo došli do takvog rešenja", rekao je Polt.
Ivo Vejvoda smatra da ruska strana najavom veta u SB ne želi da prouzrokuje nestabilnost ili povratak na neželjene scene tokom raspada bivše Jugoslavije. On naglašava da je, ako tumačimo dobronamerno taj stav, jasno da Rusija želi da pomogne da se dođe do rešenja koje će zaista proizvesti održivu stabilnost i mir.
"Izuzetno važne teme, poput Irana, Severne Koreje, energetske bezbednosti, zajedničke borbe protiv globalnog terorizma – dovode SAD i Rusiju do bliske saradnje. Kosovo je jedna od tačaka na njihovom bilateralnom i multilateralnom dnevnom redu. Ne vidim mogućnost da tu dođe do raskidanja njihovih odnosa, nego samo do situacije u kojoj će pokušati da dođu do tačke na sredini oko koje će moći da se slože", kaže Vejvoda za "Politiku".
-----------------------------------------------------------
Lavrov: Moskva protiv nametanja rešenja
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je juče na ministarskom sastanku OEBS-a u Briselu da će Moskva do kraja biti protiv nametanja rešenja za budući status Kosova i Metohije. "Mi smo ponovili naše insistiranje na primeni rezolucije 1244 o Kosovu, koja je osnova za bilo kakve rešenje statusa Kosova i, u skladu s tom rezolucijom i zaključcima Kontakt grupe iz septembra, do rešenja se može doći samo pregovorima", izjavio je Lavrov posle sastanka sa šefom diplomatije Srbije Vukom Draškovićem.
"Snažno stojimo pri ovom stavu i ostaćemo pri njemu do kraja pregovora", izjavio je Lavrov. Ruski šef diplomatije je istakao da "ne zna koliko će pregovori trajati, ali da ne sme biti veštačkih rokova i da se moraju poštovati stavovi obe strane, kao što kažu rezolucija SB UN 1244 i Kontakt grupa".
Biljana Mitrinović
-----------------------------------------------------------
Drašković: Poštujte volju Srbije
BRISEL - Srbija ni po cenu kazni ili nagrada neće prihvatiti da na njenoj teritoriji bude proglašena još jedna albanska država, rekao je ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković u govoru na ministarskom sastanku OEBS-a. On je rekao da na isti način na koji poštuju "volju naroda Kosova", Kontakt-grupa, OEBS, Evropska unija, Savet bezbednosti UN i cela međunarodna zajednica moraju da poštuju i volju naroda Srbije. "Ako je volja moćnih iznad Povelje UN i međunarodnog prava, onda promenimo i Povelju i međunarodno pravo. U tom slučaju, Povelja UN može da ima samo dva člana. Član prvi: Moćne države su uvek u pravu. I, član drugi: Kada moćne države nisu u pravu, primenjuje se član prvi", rekao je Drašković, opomenuvši ministre da svi separatistički pokreti u svetu čekaju da vide "da li će kosovski čvor biti razrešen prema principu da je pravo sila ili prema principu da je sila pravo".
S. R.
[objavljeno: 06.12.2006.]
