Izvor: Politika, 31.Okt.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ako bude spora biće i srpske protivtužbe
Ako se Međunarodni sud pravde oglasi nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije za navodni genocid, naša strana takođe će se naći u ulozi tužioca
Ukoliko Međunarodni sud pravde u Hagu 18. novembra saopšti da nije nadležan za tužbu koju je Hrvatska pokrenula protiv Srbije za navodni genocid, značiće to i definitivno okončanje sporova među bivšim jugoslovenskim republikama. Ako pak petnaestočlano sudsko veće kojem predsedava Britanka Rozalin Higins većinom glasova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odluči da je sud UN ipak nadležan za ovaj spor, pred dve države je dugotrajni proces koji bi, kako kažu pravni stručnjaci, mogao da počne tek za dve do tri godine.
Ovakav rasplet, kako su to najavili zastupnici Srbije pred MSP-om, doveo bi i do podizanja srpske protivtužbe za šta se naša strana priprema nekoliko godina.
Hrvatska je, da podsetimo, 1999. godine sudu u Hagu podnela tužbu protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije za navodni genocid počinjen na njenoj teritoriji od 1991. do 1995. godine. U njoj se tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za „etničko čišćenje” hrvatskih građana kao „oblik genocida”, zato što je direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, pre svega, u Vukovaru, regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije. U tužbi, između ostalog, piše i da su tokom četiri godine ubijene 10.572 osobe dok je više od sedam hiljada bilo zatočeno u logorima. Zbog svega toga, Hrvatska traži da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce, Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud.
U prvobitnoj verziji tužbe, od koje je kasnije odustala, Hrvatska je Srbiju optuživala i za iseljavanje srpskog stanovništva tokom akcije „Oluja”, iako je, prema nekim podacima, tada poginulo 2.615 Srba. Kao argument za ovakvu optužbu zvanični Zagreb je naveo da je Srbija kriva za višestruko kršenje Konvencije o genocidu „ohrabrivanjem i podsticanjem” krajinskih Srba na iseljavanje u „Oluji”.
Tokom preliminarne rasprave koja je pred sudom u Hagu održana krajem maja ove godine, zastupnici Srbije osporavali su nadležnost ove sudske instance jer u vreme podnošenja tužbe 1999. godine tadašnja SRJ nije bila članica UN niti potpisnica Konvencije o genocidu, što je preduslov za nadležnost Međunarodnog suda pravde. SRJ je, inače, ponovo primljena u UN 1. novembra 2000. godine, a Konvenciju o genocidu potpisala je godinu dana kasnije. Hrvatski zastupnici su, s druge strane, kao glavni argument isticali činjenicu da se ovaj sud proglasio nadležnim 1996. godine po tužbi koju je Bosna i Hercegovina podigla protiv Srbije takođe za genocid.
Optužena strana bila je i Crna Gora, ali je Hrvatska u maju ove godine odustala od tužbe sa obrazloženjem da se posle odvajanja od Srbije Crna Gora izvinila Hrvatima za zločine koje su počinili Crnogorci i JNA 1991. godine. Osim toga, Crna Gora je, kako su objasnili Hrvati, izrazila spremnost da makar i delimično Hrvatskoj isplati ratnu odštetu. Treba, međutim, podsetiti, da se i predsednik Srbije Boris Tadić, krajem juna prošle godine izvinio „svim građanima Hrvatske i svim pripadnicima hrvatskog naroda koje su učinili nesrećnima pripadnici srpskog naroda”.
J. C.
[objavljeno: 01/11/2008]
