Izvor: Politika, 14.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Akcija Račak primer za ,,specijalce” i povod za bombardovanje Srbije
NATO je akciju srpske policije u januaru 1999. uvrstio u svoj Udž„benik za specijalne jedinice”, a kvalifikacija o masakru kasnije izbačena iz optužnice protiv Miloševića
Danas se navršava deset godina od oružanog sukoba u Račku, selu na jugozapadu Kosova i Metohije, događaja koji je bio neposredan povod za NATO bombardovanje SR Jugoslavije. Petnaestog januara 1999. godine u mestu koje je bilo jedno od uporišta Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), srpske snage bezbednosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izvele su oružanu akciju protiv terorista. Deset godina posle tog događaja tvrdnja Vilijema Vokera, tadašnjeg šefa Verifikacione misije OEBS-a, da je akcija bila ma„sakr i neopisiv zločin”, ne može biti prihvaćena kao nepobitna istina.
Tog jutra 1999. godine, kada su pronađena tela ubijenih Albanaca, zapravo je počela medijska priprema za bombardovanje SRJ koje je usledilo dva meseca kasnije. Voker je, stojeći u jaruzi pored tela ubijenih Albanaca, telefonirao generalu Vesliju Klarku, tadašnjem komandantu NATO-a za Evropu i dramatično mu pred kamerama saopštio: Ovo je masakr. Stojim ovde. Mogu da vidim tela”. Sve je to izveo u prisustvu grupe stranih i albanskih novinara koje su u Račak doveli pripadnici OVK-a i prikazali im jarugu u kojoj su se na svakih 10-15 metara nalazila beživotna tela u civilnoj odeći, dok se malo dalje nalazila gomila od dvadesetak nabacanih leševa.
Srpska strana je saopštila da nisu ubijeni civili, već teroristi, i za to ponudila dokaze koje je uviđajem prikupila Danica Marinković, tada istražni sudija suda u Prištini. Ona je juče za Po„litiku” kazala da je prikupila mnoštvo materijalnih dokaza koji su potvrđivali da je reč o oružanom sukobu, a ne o masakru nad civilima. Sa njom su sve vreme bila i trojica pripadnika OEBS-a, dvojica Amerikanaca i jedan Italijan ko„jima je bilo jasno o čemu je tu reč”.
Srpske snage bezbednosti su u noći između 14. i 15. januara 1999. krenule u akciju protiv pripadnika 121. brigade OVK Agim Ce–lej Coli”, odnosno bataljona Sa„dik Šalja”. Iz Račka su stalno izvođene terorističke akcije, ubijani su policajci, kidnapovani Romi ili Albanci koji nisu sarađivali sa OVK. Neposredan povod za akciju bilo je ubistvo policajca Svetislava Pešića. Na njegova kola pucano je iz zasede 10. januara. O celoj akciji obavešteni su posmatrači Evropske unije koji su sa petnaestak džipova došli na brdašce kraj puta koji od magistrale vodi do Račka. Tu su bile i televizijske ekipe AP i Rojtersa.
Borbe su trajale do 16 časova tog dana, kada je pucnjava prestala. Specijalna jedinica policije koja je vodila akciju povukla se, a na mestu obračuna je ostao deo policije i vojske koji je imao zadatak da ne dozvoli pristup teroristima. Iz nekog razloga, oni su se povukli, a sutradan je u selo došao Vilijam Voker...
Međutim, prošle godine Helena Ranta, finski stomatolog forenzičar i član međunarodne istražne komisije koja je bila formirana da bi utvrdila šta se dešavalo u selu Račak, u autobiografskoj knjizi navela je da je izveštaj o tom događaju pisala pod pritiskom tadašnjeg šefa misije OEBS-a na Kosovu Vilijama Vokera i Ministarstva spoljnih poslova Finske.
U knjizi je Ranta napisala da je Voker u zimu 1999, tražio od nje da u izveštaju bude ubedljivija o navodnim srpskim zločinima u Račku i da su trojica civilnih službenika finskog ministarstva tražili du„blje zaključke” u izveštaju. Kako piše u knjizi finske forenzičarke, Voker je prelomio drvenu olovku napola i gađao je njenim delovima, jer nije bio zadovoljan njenim navodima u kojima ona nije koristila do„voljno ubedljiv jezik” kada je reč o srpskim zločinima.
Radi podsećanja, Ranta je 1999. godine izjavila novinarima da je događaj u Račku zlo„čin protiv čovečnosti”. Osam godina kasnije je nagovestila da će reći istinu. U dokumentarnom filmu Kraj osuđeni na progonstvo” ruskim autorima Jevgeniju Baranovu i Aleksandru Zamislovu ispričala je da je Vo„ker bio užasnut rezultatima naše istrage”.
Bi„la sam zbunjena i nisam bila spremna da mu odgovorim. To su bila tela terorista, srpskih vojnika i meštana. Ovaj izveštaj koji vam sada pokazujem nikada nije objavljen, a njegov sadržaj malo ko zna. Sada sam spremna da javno govorim o rezultatima istrage”, kazala je Ranta u tom filmu, pokazujući originalni izveštaj pred kamerom.
U haškoj optužnici protiv Slobodana Miloševića događaj u Račku bio je opisan kao ma„sakr” i to je bila jedna od najznačajnijih tačaka optužbe. Tu se preciziralo da je gru„pa od oko 25 muškaraca pokušala da se sakrije u jednu zgradu, ali ih je srpska policija otkrila. Tukli su ih, a zatim odveli na obližnje brdo, gde su ih policajci ubili iz vatrenog oružja”. Takva kvalifikacija je kasnije izbačena iz optužnice protiv Miloševića. Za događaje u Račku haški tužilac nije teretio ni policijske generale Sretena Lukića i Vlastimira Rođu Đorđevića, kako je prvobitno najavljivao.
Dušan Telesković
[objavljeno: 15/01/2009]
.jpg)
