Izvor: Politika, 17.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ahtisari se izjasnio za "nadziranu nezavisnost"
Hoće li Rusija uložiti veto
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 16. marta – Sadržaj "konačne verzije" predloga specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija za budući status Kosmeta zvanično je još tajna, ali diplomatski izvori nagoveštavaju da preporučuje "nadziranu nezavisnost", u kojoj bi nadzor vršila međunarodna zajednica, ponajviše EU. To bi značilo da izvesne unete izmene u prethodne nacrte nisu bile bitne i da će Srbija ponoviti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da joj nisu prihvatljive njegove preporuke jer sugerišu mogućnost kršenja njenog teritorijalnog integriteta. "Nije potrebna vanredna moć predviđanja da bi se dokučilo da će Beograd odbiti da se saglasi s bilo kakvom vrstom nezavisnosti Kosova", čuje se iz Njujorka. Ali, strateška "kladionica" raspolaže s dovoljno neizvesnosti, druge vrste, za "živahnost" i "pozamašna ulaganja".
Suštinu te neizvesnosti čine – odnosi među velikim silama. Najkonkretnije – kako će Rusija u Savetu bezbednosti UN izraziti svoj više puta ponovljeni stav da neće podržati rešenje za Kosmet koje nije prihvatljivo i Beogradu i Prištini? Da li je zaista spremna da uloži veto, u skladu s principima međunarodnog prava, ili će se upustiti u "usklađivanja" sopstvenih i konkurentskih interesa koji su znatno širi od nesaglasnosti oko balkanskih izazova?
Predstoji, reklo bi se, niz sastanaka u sedištu UN i oko njega. Na redu je, zapravo, novi test za kompromis, o kome svi govore kao o najpoželjnijem ishodu. Dosad je bezuspešno traženo da se on postigne između Beograda i Prištine, a sada se iščekuje da se vidi da li mogu da ga postignu Vašington i Moskva.
Amerikanci ponavljaju da je tako nešto izvodljivo. Rusi ne poriču takvu mogućnost, ali samo ako se prethodno postigne rešenje prihvatljivo i Beogradu i Prištini. U međuvremenu se javno širi podozrenje između Vašingtona i Moskve o nizu globalnih pitanja, u trenutku kad zbog rata u Iraku slabi autoritet Vašingtona, a zbog visoke cene energenata jača glas Moskve.
Odnosi dve sile se već neko vreme nalaze u "dijalektičkoj fazi". Odavde se Rusiji zamera za "slabljenje demokratije i ucene isporukama gasa". Odande se Americi prebacuje za "jednostrane, samovoljne postupke u sve pluralističkijem svetu". Ujedno, Vašington i Moskva su tesno povezani u rešavanju više "izazova međunarodnoj bezbednosti", kao što su terorizam, sprečavanje širenja oružja za masovno uništavanje, nuklearizacije Irana i Severne Koreje... Spisku kooperativnosti pojedini posmatrači dodaju i istrajavanje predsednika Džordža Buša i Vladimira Putina u saopštenjima o "nepomućenom međusobnom ličnom poverenju", dok drugi poznavaoci misle da je to "ostatak retorike prevaziđene novim zbivanjima".
Zagonetku predstavlja i – Kina. Ponavlja privrženost načelima međunarodnog prava i razvija odnose partnerstva, i poslovičnog opreza, i sa SAD i sa Rusijom. Kao i Moskva, Peking zazire od mogućnosti da kosmetski ishod bude primenjen na njene entitete, ali nema nijedan prepoznatljiv znak da bi mu se neko pripojio kao što bi Abhazija, Južna Osetija i Pridnjestrovlje da se priključe Rusiji, po već izglasanoj težnji da se ocepe od Gruzije i Moldavije.
Kina je nedavno odstupila od uobičajenog ponašanja da veto ulaže samo ako su joj neposredno ugroženi nacionalni interesi. Zajedno s Rusijom – sprečila je izglasavanje rezolucije u Savetu bezbednosti protiv Mjanmara (bivše Burme) uz obrazloženje da ta zemlja, optužena za kršenje ljudskih prava, ne predstavlja opasnost po međunarodnu bezbednost, pa da Savet onda nije nadležan.
Uz sva ta "razigravanja" mogućnosti, dejstvuje i diplomatski protokol. Ahtisarijev predlog o Kosmetu je službeno samo u posedu generalnog sekretara Ban Ki Muna, što ne znači da ga nemaju i oni, među kojima je Vašington, s kojima se konsultovao. Zvanična procedura za sastanak Saveta bezbednosti takođe je počela – kažu upućeni i preciziraju da, uz ostalo, to znači da se predlog prevodi na sve zvanične jezike UN. Pri tom se pominju i dva termina: 26. mart kada bi možda Ahtisari neformalno razgovarao s članicama Saveta, dok bi se verovatno početkom aprila održao zvanični sastanak tog ključnog tela UN posvećen Kosmetu.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun će proučiti juče dobijeni "plan za budući status Kosova", koji je sačinio specijalni izaslanik Marti Ahtisari, i proslediti ga Savetu bezbednosti – ukazano je u izveštaju službi svetske organizacije. Ne navodi se, pri tom, sadržaj predloga koji je Ahtisarijev zamenik Albert Roan uručio Banu, ali se podseća da je prethodna verzija "davala Kosovu pravo da upravlja samo sobom i zaključuje međunarodne sporazume, uključujući članstvo u međunarodnim telima, a pod međunarodnim civilnim i vojnim nadzorom da bi se osigurali mir i stabilnost".
Obe strane su, dodaje se u prikazu iz službi UN, to protumačile kao "nezavisnost pod nadzorom međunarodne zajednice". Podseća se, zatim, da "Srbija odbacuje svako pominjanje nezavisnosti", a da su "neki kosovski Albanci demonstrirali za momentalno samoopredeljenje". Ukazuje se, takođe, da je Ahtisari odbijao da se javno izjasni o "pitanju nezavisnosti, ali da je rekao da je njegov &vrlo jasan iskaz' sadržan u izveštaju" koji je uručen Banu.
M. Pantelić
[objavljeno: 17.03.2007.]
