Izvor: B92, 12.Apr.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ahtisari o redosledu i napretku
Brisel, Priština, Moskva -- Marti Ahtisari odbacio mogućnost da paralelno s pregovorima o decentralizacji traju pregovori o statusu Kosova.
Specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za pregovore o statusu Kosova je u Briselu, posle razgovora s predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom i komesarom Evropske unije za proširenje Olijem Renom rekao i da ne prihvata stav da u pregovorima nije bilo nikakvog napretka.
Marti Ahtisari smatra da pregovori o statusu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ne mogu da se održe uporedo s razgovorima o decentralizaciji, već da moraju da sačekaju kraj tih razgovora i podseća da za takav stav ima punu podršku Kontakt-grupe, koja je prihvatila takav dnevni red. Prema Ahtisarijevim rečima, sledeća runda pregovora biće posvećena opštinama u kojima će Srbi imati većinu i broju tih opština na Kosovu.
"Potom planiramo da se posvetimo pitanjima kulturne baštine, religijskih spomenika, pričaćemo o ekonomiji, a pitanje kojim ćemo se baviti na kraju jesu prava manjina. Mislim da će ti razgovori trajati do juna, a onda moramo da pogledamo kakvi su rezultati primene standarda, što će u junu pred Savetom bezbednosti UN izneti Soren Jesen Petersen. Posle toga ja moram da razgovaram s generalnim sekretarom UN i Savetom bezbednosti UN o tome šta dalje", kaže Ahtisari.
Napredak ili ne?
Iako je juče u razgovoru s Havijerom Solanom govorio o nedostatku napretka u dosadašnjem toku pregovora, Ahtisari danas tvrdi da nije u redu reći pregovaračkim stranama da nije bilo progresa. Prema njegovim rečima, očigledno je da postoje razlike, ali i da treba proći kroz ta pitanja pre nego što počnu razgovori o statusu. "Mislim da imamo plan i da idemo u skladu s njim, ali ne prihvatam da nije bilo nikakvog napretka u razgovorima. Postoje nerešena pitanja i moramo da vidimo šta ćemo na kraju da radimo ako postoje suprotnosti u stavovima", kaže on.
Status opcije nezavisnosti
Međutim, od predstavnika jedne od najuticajnijih zemalja u pregovorima, SAD, već stižu procene da će Kosovo biti nezavisno. Takav stav je izneo državni podsekretar te zemlje Nikolas Berns, koji kaže da su svi odlučni u proceni da evropski predznak, između ostalih zemalja, treba da ima i nezavisno Kosovo, ako do kraja godine tako odluče Ujedinjene nacije, što je izgleda i cilj trenutnih pregovora. Međutim, ambasador SAD u Srbiji i Crnoj Gori Majkl Polt kaže da je nezavisnost samo jedan od mogućih ishoda pregovora, a ne konačan cilj. "Nema razlike u izjavi Bernsa i dugotrajne politike SAD. Dugotrajna politika SAD je da nezavisnost jeste jedan od mogućih ishoda pregovora. Naglasak je na reči 'jedan' od mogućih ishoda", kaže Polt. On je ponovio i da Beograd i Priština treba da se fokusiraju na zaštitu manjina, ljudskih prava i verskih i religijskih dobara.
Suroi: Podela Kosova bi iskomplikovala odnose na Balkanu
Predsednik stranke Ora i član glavnog prištinskog tima za pregovore o statusu Kosova Veton Suroi usprotivio se podeli Pokrajine jer smatra bi to rešenje još više iskomplikovalo situaciju. "Podela bi postala model razrešenja srpsko-albanskih relacija, pa će se postaviti i pitanje Preševske doline. U komunikaciji s međunarodnom zajednicom ne postavlja se pitanje da li Kosovu dati nezavisnost ili ne, već da li Kosovo kao nezavisna država može biti i nezavisno i funkcionalno", rekao je Suroi za Glas Amerike. "Kosovo kao društvo koje ne može da obezbedi prosperitet za većinu, još će manje uraditi za građane koji su manjina. Današnje Kosovo ne ispunjava mogućnosti i želje ni većine ni manjina. Pravi ispit za stanje u jednom društvu uvek su građani koji su u manjini", kaže Suroi.
Mustafaj se nada nezavisnosti Kosova
Šef albanske diplomatije Besnik Mustafaj izjavio je u Moskvi da se nada da će Kosovo dobiti nezavisnost. "Ova godina je važna za balkanski region, posto će, možda i do kraja godine, konačno biti rešen status Kosova. Nadam se da će taj status biti nezavisnost", rekao je Mustafaj u razgovoru sa šefom diplomatije Rusije Sergejom Lavrovim.
"Članstvo u EU za mir na kontinentu"
Nikolas Berns smatra da balkanskim državama mora biti poslata poruka da će sigurno postati članice EU, uključujući Kosovo. Državni podsekretar SAD je, govoreći na skupu Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu, rekao da je takav čvrst stav neophodan radi obezbeđenja mira u Evropi i naveo da Balkan ostaje ostrvo u srcu Evrope koje nije povezano sa evroatlantskim institucijama, Evropskom unijom i NATO-om, što mora biti promenjeno. "Svi mi u Evropi i u SAD-u odlučni smo u proceni da Srbija, kada jednog dana postane demokratska, kao i Hrvatska i Albanija i Makedonija i nezavisno Kosovo, ako do kraja godine tako odluče Ujedinjene nacije, da sve te države treba da imaju evropski predznak. I mi Amerikanci mislimo da Evropa treba da poruči tim državama da imaju zagarantovano mesto članice EU. I NATO treba da pošalje istu jasnu poruku jer osnovni strateški cilj svake administracije SAD, od početka Hladnog rata, jeste da Evropa treba da bude celovita, slobodna i mirna. Mi smo blizu ostvarivanja tog važnog strateškog cilja, ali Balkan je i dalje nezavršen posao i to ne smemo da zaboravimo", rekao je Berns.
.jpg)
