Izvor: Politika, 04.Avg.2014, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Agencija traži tužilačka ovlašćenja
Ukoliko bi Narodna skupština usvojila predloženi model zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, došlo bi do bitnih promena u imenovanju i razrešenju državnih funkcionera
Ako je predloženom kandidatu za neki javni položaj u poslednje četiri godine izrečena mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje s javne funkcije ili mera javnog objavljivanja odluke o povredi Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, nadležni organ mora odustati od njegovog imenovanja. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Osim toga, organ javne vlasti biće u obavezi da izvrši preporuku za razrešenje koju je Agencija donela protiv nekog funkcionera.
Ovo su neka od novih rešenja i obaveza za organe vlasti ukoliko bi Narodna skupština usvojila model zakona koji je Agencija za borbu protiv korupcije upravo predstavila, podnoseći inicijativu Ministarstvu pravde za donošenje novog zakona koji će regulisati njen rad.
Tokom primene važećeg zakona, koji je donet 2008. godine, a primenjuje se od 1. januara 2010. godineuz neke izmene i dopune izvršene te godine, u Agenciji su uočili potrebu da se veći broj odredaba pojasni i precizira. Ali i da se na drugačiji način urede određena bitna pitanja vezana, pre svega, za sukob interesa, kumulaciju javnih funkcija, prijavljivanje imovine i prihoda funkcionera i ovlašćenja agencije.
Nemanja Nenadić, izvršni direktor „Transparentnosti Srbija”, smatra da je ovo dobar tekst da se počne diskusija o svim važnim pitanjima. Prema njegovom mišljenju, bitna je uloga koju bi Agencija trebalo da ima u izgradnji pravnog sistema, što je i predviđeno ovim modelom, jer bi se Agenciji dalo pravo, osim da podnosi inicijative za izmenu i donošenje propisa, i da daje mišljenja o nacrtima i predlozima propisa u oblasti borbe protiv korupcije. Nenadić ističe i da je veoma korisno predloženo regulisanje pitanja ništavnosti akata donetih u sukobu interesa, o čemu se do sada nije ni pričalo, kao i zabrana korišćenja informacija koje je funkcioner dobio tokom obavljanja javne funkcije (osim ako su inače bile dostupne javnosti)...
A šta misle oni na koje se Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije odnosi – javni funkcioneri? Niko od onih koje je „Politika” pitala ne spori ideju da se Zakon menja. Naravno, različita su viđenja o tome u kojim delovima, ali pošto će svakako biti dosta vremena za raspravu u javnosti o tome (najpre bi Ministarstvo pravde trebalo da prihvati inicijativu Agencije da se Zakon promeni) biće i prilike da se razmotre razne ideje kako bi Zakon trebalo poboljšati.
Branimir Kuzmanović, generalni sekretar Demokratske stranke i predsednik opštine Vračar, recimo, smatra da bi trebalo da se uvedu odredbe koje bi omogućile Agenciji da zatraži dokaz o poreklu imovine funkcionera dok su bili na javnoj funkciji. Na primedbu da bi pitanje ispitivanja porekla imovine možda ipak trebalo da pripadne nekom drugom zakonu i organu, Kuzmanović kaže: „Pa šta će nam Agencija za borbu protiv korupcije koja se ne bi borila protiv korupcije? Suština je da Agencija ima pravo da pozove funkcionera javno da dokaže poreklo svoje imovine”.
Prema njegovim rečima, u važećem zakonu ima dosta besmislenih odredaba a da bi ključni trebalo da bude da onaj da ko hoće da se bavi javnim poslom ima interes da prijavi svu svoju imovinu čim dođe na funkciju i da posle dokazuje samo razliku.
„Najsmešniji su mi oni funkcioneri koji prikazuju da imaju istu imovinu poslednjih deset godina. Taj onda nije posebno sposoban. Pa i mojoj sestri koja nije javni funkcioner imovina se uvećala u poslednje četiri godine. Nije valjda sporno da se i funkcioneri kao i svi drugi ljudi bogate vremenom – radeći nešto, pišući knjige... Svako ko radi valjda stiče neko bogatstvo, ako je sposoban”, ističe Kuzmanović.
Veroljub Arsić, narodni poslanik Srpske napredne stranke, kaže da se u okviru SNS-a nije razgovaralo o ovom zakonu, a njegovo mišljenje, pošto je video da Agencija traži šira ovlašćenja, jeste da ipak ne treba mešati ovlašćenja koja imaju tužilaštvo, policija i pravosudni organi sa Agencijom za borbu protiv korupcije. Ono što mu je zasmetalo u važećem zakonu jeste, kako ističe, često bavljenje formom, a ne suštinom borbe protiv korupcije.
„Previše vremena gubili su na neke podatke koji ne mogu biti predmet korupcije. Kad neko, na primer, nasledi jednu petnaestinu neke parcele, nikad nije bio tamo, zaboravi tu raspravu, zaboravi da unese u izveštaj o imovini, a onda Agencija traži posebno izjašnjenje o tome”, ističe Arsić.
On ne gleda blagonaklono na ideju da se proširi krug povezanih lica i na najbliže srodnike koji ne žive pod istim krovom. Kako ukazuje, njegov izbor je da se bavi javnim poslom i to znači da je spreman da podnosi izveštaje o imovini, ali nije u redu da i članovi porodice koji ne žive s njim budu u takvoj obavezi.
„Uostalom, to je zakon koji se odnosi na javne funkcionere. U slučaju ostalih – neka nešto radi policija, pravosuđe... Osim toga, i čelnici Agencije su – funkcioneri. Kome oni podnose izveštaje i ko utvrđuje njihov sukob interesa? Oni podnose izveštaje o svom radu Narodnoj skupštini, ali za svoje imovinske karte nikome ne polažu račune. Za svoj sukob interesa nikome ne odgovaraju. Malo je čudno”, dodaje Arsić.
Dijana Vukomanović, narodna poslanica iz Socijalističke partije Srbije, ističe, ne ulazeći u to kakvi su konkretni predlozi Agencije, da svako ko ulazi u politiku mora da bude svestan da je u punom kapacitetu pod lupom javnosti i kontrolnih tela. U tom smislu ona ukazuje i na novi Zakon o javnom informisanju, koji u članu 8. „propisuje” da je nosilac javne i političke funkcije dužan da trpi iznošenje kritičkih mišljenja, koja se odnose na rezultate njegovog rada, odnosno politiku koju sprovodi, a u vezi je s obavljanjem njegove funkcije bez obzira na to da li se oseća lično povređenim iznošenjem tih mišljenja.
„Upravo takva vrsta člana nas otvara svakoj vrsti kritike i nadzora. Monitoring naših imovinskih karata ili načina na koji obavljamo funkcije će sve više da se širi. To je nešto što je nezaustavljivo. Ne može se niko odbraniti od javnosti a pogotovo što to jeste standard i u svetu. Zavisno od zemlje do zemlje, to su jako rigorozni propisi i što se tiče visine poklona i svega ostalog”, navodi Dijana Vukomanović.
A Nemanja Nenadić smatra da bi novim zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije mogla da budu obuhvaćena pojedinim odredbama i još neka lica koja nisu funkcioneri, kao što su savetnici ministara, premijera ili predsednika države, ili direktori policijskih uprava, neki viši oficiri u Vojsci, ili načelnici nekih odeljenja... Jer, ti ljudi često imaju važnu ulogu u procesu donošenja odluka, pa bi trebalo i u njihovom slučaju rešiti pitanje sukoba interesa do koga može doći. Osim toga, predlaže Nenadić, valjalo bi Agenciji propisati kao obavezu da proverava imovinu svih funkcionera barem jednom u četvorogodišnjem mandatu (sad se to radi prema godišnjem planu same Agencije).
Biljana Baković
objavljeno: 04.08.2014.
.jpg)
