Izvor: Večernje novosti, 21.Okt.2019, 09:40

AUTORSKI TEKST SERGEJA NARIŠKINA ZA „NOVOSTI“: U Beogradu se još vide ožiljci prisilne transplantacije demokratije

AUTORSKI TEKST SERGEJA NARIŠKINA ZA „NOVOSTI“: U Beogradu se još vide ožiljci prisilne transplantacije demokratije

Direktor Spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije Sergej Nariškin: Rusi i Srbi pokazali su nepokolebljiv otpor okupatorima. Naši protivnici na Zapadu žele da ponovo napišu rezultate Drugog svetskog rata MOGUĆE je da ne postoji drugi, očigledniji primer spremnosti evropske političke elite na opasne eksperimente transformacije svesti sopstvenih građana, od upornih pokušaja promene istorijskog sećanja na Drugi svetski rat. A pomenuto nasilje nad prošlošću vrši >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << se upravo onda kada se lekcije prošlosti čine posebno aktuelnim za Evropu. U kontekstu kratkovidog ponavljanja sumnjivog iskustva "politike izolacije" na kontinentu, razočaranja značajnog dela stanovništva EU u "evropsku ideju", jačanja nacionalističkih težnji, potpuno se jasno postavlja pitanje Quo vadis? I zaista, da li se sadašnji svet kreće u tom smeru? U postmodernom svetu sve je izloženo muzealizaciji. Ohrabrujuće je što je takva sudbina zaobišla Drugi svetski rat. Događaji i rezultati Drugog svetskog rata danas izazivaju žustrije rasprave i sporove nego tokom Potsdamske mirovne konferencije u periodu jul-avgust 1945. godine, kada su bivši saveznici rastrzani suprotstavljenim stavovima, postavljali temelje novom svetskom poretku. U uslovima sveprisutnog porasta geopolitičkih tenzija u svetu, samo se može pozdraviti zdrava želja da se dublje razumeju uzroci i pretpostavke glavne tragedije XX veka, kao i čuvanje od ponavljanja grešaka iz prošlosti. PROČITAJTE JOŠ: VUČIĆ POSLE SASTANKA SA MEDVEDEVIM: Srbi i Rusi snaga protiv falsifikovanja istorije; Susret sa Putinom u Sočiju Sasvim je drugačije kada se zbog oportunističkih ideja sprovodi pristrasna revizija, smišljena sa ciljem smanjenja uloge u pobedi nad fašizmom onih zemalja čiji se današnji politički kurs u evroatlantskom taboru smatra "neprihvatljivim" (čitaj - isuviše suverenim). Šta, na primer, predstavlja beskrupulozno odbijanje upućivanja poziva Rusiji i Srbiji na ceremoniju obeležavanja 80-godišnjice početka Drugog svetskog rata u Varšavi, pre svega imajući u vidu emocije veterana i njihovih rođaka? Zapadni saveznici, zajedno sa Nemačkom, koja se pridružila njihovom "bliskom kružoku", poštujući jedni druge na proslavama povodom obeležavanja događaja iz Drugog svetskog rata, sa namerom ignorišu nespornu činjenicu. Glavni udar Trećeg rajha bio je usmeren na slovenske narode Evrope, izložene planiranom genocidu kako bi se oslobodio "životni prostor" za "rasu gospodara". I upravo je glavni teret borbe protiv fašističke agresije pao na slovenske države.SSSR i Srbija, koja je u to vreme bila deo Kraljevine Jugoslavije, spadaju u zemlje koje su tokom ratnih godina procentualno izgubile najveći deo stanovništva. Plan napada na Srbiju, nazvan "Kazna", koji su na proleće 1941. godine izvele sile Osovine, imao je karakter uništavanja koji je vodio ka besmislu i rušenja svega živog. Na teritoriji Sovjetskog Saveza nemačke trupe su delovale u skladu sa ozloglašenim "Podsetnikom nemačkog vojnika" (koji je postao jedan od dokumenata tužilaštva na suđenjima u Nirnberškom procesu): "Nema nerva, srca, sažaljenja - sazdan si od nemačkog gvožđa ... Ubij svakog Rusa, ne zaustavljaj se pred starcem ili ženom, devojčicom ili dečakom ... Nemac je apsolutni gospodar sveta." U navedenim okolnostima, Rusi i Srbi su u fašističkoj agresiji sasvim opravdano videli egzistencijalnu pretnju, i posle suočavanja s njom, oba naroda su pokazala nepokolebljiv otpor okupatorima i želju za bratskim uzajamnim pomaganjem dostojne sećanja svojih potomaka. U Jugoslaviji, koju su u aprilu 1941. godine faktički raskomadale Nemačka, Italija, Mađarska, Rumunija i Bugarska, za bukvalno samo nekoliko meseci formiran je masovan nacionalni partizanski pokret, za čije je aktiviranje jedan od podsticaja bio napad fašističke Nemačke na SSSR. Značajno je da se u čuvenom pozivu na narodni ustanak dana 4. jula 1941. godine, partizanski vođa Josip Broz Tito obratio Srbima, Hrvatima, Slovencima, Crnogorcima i Makedoncima sa apelom: "Nećemo dozvoliti da se vojne zalihe i druga sredstva, koji služe fašističkoj hordi u njihovoj borbi protiv Sovjetskog Saveza, prevoze našim putevima."Sa svoje strane, SSSR je, takođe, učinio sve moguće da pruži pomoć partizanima koji su morali da se bore protiv neprijatelja, mnogostruko jačeg od njih. Između Moskve i Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ) održavana je stalna radio-veza. Od početka ustanka, sovjetski građani, pre svega ratni zarobljenici koji su pobegli od nacista i obreli se u Jugoslaviji, aktivno su se pridružili partizanskim odredima. Na jesen 1943. godine Sovjetski Savez je na svojoj teritoriji počeo da formira odvojene jugoslovenske vojne jedinice. One su popunjavane jugoslovenskim državljanima koji su živeli u SSSR-u, prolazili specijalnu obuku u Sovjetskom Savezu i bili u potpunosti opremljeni, uključujući i teškom tehnikom. Danas već možemo otvoreno reći da su u redovima dobrovoljaca, koje je Moskva tokom rata uputila u okupiranu Jugoslaviju, bili i sjajni sovjetski obaveštajci. Tako je, u cilju koordinacije sa partizanskim otporom u junu 1944. godine, iskusni oficir sovjetske spoljne obaveštajne službe Leonid Leonidovič Linicki ubačen u zemlju padobranom. Uoči upućivanja u neprijateljsku pozadinu, Linicki, koji je tražio da ide na front, naglasio je u izveštaju rukovodstvu: "U pogledu zadataka koji su mi dodeljeni, želim da predupredim rukovodstvo da sa moje strane neće čuti odbijanje, čak i u slučaju da je zadatak povezan sa mojom neizbežnom smrću."Pretrpevši pokušaje mučenja jugoslovenske tajne policije i težak prinudni rad usled "nanošenja štete antisovjetskim organizacijama belih emigranata", Linicki nije preuveličao čvrstinu svog duha. Rame uz rame sa jugoslovenskim partizanima, učestvovao je u borbama, bio ranjen, ali nije napustio svoju poziciju i ostao je u zemlji do potpunog oslobođenja. Ne smemo da ne spomenemo i agente naše vojne obaveštajne službe, koji su odigrali važnu ulogu u uspostavljanju vojno-političke i materijalno-tehničke saradnje Moskve i Beograda tokom teških godina rata. Sovjetska vojna misija upućena u Jugoslaviju u februaru 1944. godine, na čelu sa general-potpukovnikom Nikolajem Vasiljevičem Kornjejevim, aktivno je doprinela organizovanju redovnih vazdušnih veza između Crvene armije i jugoslovenskih partizana. Kao rezultat toga, tokom 1944. godine u okupiranu zemlju je isporučeno 1.758 tona robe sa naoružanjem, municijom, uniformama i lekovima, kao i preko 2.600 sovjetskih vojnih eksperata i medicinskih radnika. PROČITAJTE JOŠ: Sećanja oslobodilaca: Svi smo želeli u prvi ešalon Kornjejev je, takođe, imao priliku da učestvuje u organizaciji tajne posete vrhovnog komandanta NOVJ maršala Tita Moskvi, sa ciljem pregovora sa Josifom Staljinom. Rezultat ličnih razgovora održanih krajem septembra 1944. godine bio je sporazum o zajedničkom sprovođenju istaknute "Beogradske operacije" za oslobađanje balkanskih zemalja, čiji 75-godišnji jubilej Srbija, Rusija i Bugarska obeležavaju ove godine.Tokom ofanzive NOVJ, koja je u okviru operacije započeta u septembru-oktobru 1944. godine, zajedno sa snagama Crvene armije i Patriotskog fronta Bugarske, oslobođeni su istočni i severoistočni delovi Jugoslavije sa prestonicom Beogradom, a stvoreni su i povoljni uslovi za napad na pravac ka Budimpešti. Nakon što su savezničke snage napustile Jugoslaviju, krajem 1944. godine NOVJ je konačno očistio zemlju od Nemaca. Događaji iz Drugog svetskog rata predstavljaju važan podsetnik za Rusiju i Srbiju, i to ne samo u pogledu zajedničke istorijske sudbine naših naroda, slavne pobede i velikih gubitaka. Na ovoj krvavoj stranici svetske istorije, u izvesnom smislu, napisana je suština istorijske misije Rusije i njenih srodnih slavonskih država - da svim snagama sačuvamo Evropu od konačnog odvajanja od hrišćanske tradicije i pokušaja stvaranja "Čudesnog novog sveta" na Zemlji. Nije važno da li se on stvara na kultu rasne isključivosti, civilizacijske ili tehnološke superiornosti, masovne potrošnje ili, na primer, totalitarne dominacije sajber tehnologije. Sećanje na Drugi svetski rat, takođe, vidljiv je dokaz snage uma, skrivene u našim narodima, kao i sposobnosti da izdrže najkritičnije situacije. Prenošenje ovog znanja na sledeću generaciju predstavlja strateški zadatak u svakom pogledu.Međutim, u uslovima širenja "postistine", očuvanje istorijskog sećanja, bez izobličavanja i "dodavanja", postaje izuzetan izazov i jedan od najvažnijih elemenata geopolitičke borbe. Mi u Rusiji i Srbiji smo spremni na to, jer dobro znamo protiv čega se borimo.Želeo bih da verujem da su naši protivnici na Zapadu, koji otvoreno žele da ponovo napišu istoriju i rezultate Drugog svetskog rata sa ciljem ocrnjenja Sovjetskog Saveza i moderne Rusije, jasno svesni nelinearnih posledica sopstvenog delovanja. Poredak uspostavljen u Evropi naporima "velike trojke" nakon predaje fašističke Nemačke i njenih pomoćnika, na duže vreme, uključujući i u napetim momentima Hladnog rata, obezbedio je mir i nepovredivost granica na kontinentu. Odbacivanje istog, a bez formiranja ekvivalentnog kolektivnog sistema bezbednosti koji odgovara svima, jednako je otvaranju Pandorine kutije.PROČITAJTE JOŠ: GODIŠNjICA OSLOBOĐENjA BEOGRADA: Najsurovije borbe vođene u podzemlju, u tunelima likvidirano 175 najboljih nemačkih diverzanata Šta ako sprovedemo misaoni eksperiment i zamislimo posledično uništenje "stubova" trenutnog evropskog poretka? Kako bi, na primer, reagovala Litvanija, koja danas javno poriče "Sporazum Molotov-Ribentrop", u slučaju priznavanja nevažećeg tajnog protokola iz 1939. godine, prema kojem joj oblast Vilnjus sa modernom prestonicom Vilnjus ne pripada? Ili, kako bi Poljska gledala na perspektivu napuštanja Šlezije i delova Istočne Pruske?Takve misli mogu dostići vrlo opasne granice. Šta ako Nemačka, podlegavši porivu da prebaci krivicu za Drugi svetski rat na SSSR, želi u konačnom zbiru da skine sa sebe teret istorijske odgovornosti za zločine fašizma? Kako će Vašington, London i Pariz na zahtev Berlina, na primer, da kompenzuju gubitke koje je tokom ofanzivnih godina ograničenog suvereniteta pretrpeo nemački narod? Kraj XX veka, koji se za Rusiju i Srbiju pretvorio u geopolitičku tragediju, jasan je primer visoke cene koja mora da se plati za prekrajanje granica i "preoblikovanje" nekih elemenata svetskog poretka. Devedesetih godina Rusi i Srbi su gotovo istovremeno preživeli krah svojih država, praćen ekonomskom razaranjem i krvavim etničkim sukobima. Naročito je bilo teško bivšoj Jugoslaviji, gde su, pod okriljem mirovne misije UN, zemlje NATO prvo pokrenule građanski rat, a zatim, suprotno međunarodnom pravu, izvršile direktnu vojnu agresiju na Srbe. Od marta do juna 1999. godine NATO vojna avijacija nemilosrdno je bombardovala mirne srpske gradove, uključujući prestonicu Beograd.Kao rezultat vazdušnih udara Sjedinjenih Američkih Država i njihovih saveznika, uz upotrebu zabranjenih kasetnih bombi i raketa sa visokotoksičnim osiromašenim uranijumom, poginulo je oko 2.000 civila, uključujući decu, dok su mnogi Srbi nestali. Na ulicama Beograda i dalje se mogu videti ožiljci operacije prisilne transplantacije demokratije - uništeni vrtići, bolnice, stambene zgrade.Nažalost, Moskva tada nije bila u mogućnosti da pruži potrebnu pomoć Beogradu. Rusija je bila previše slaba, iscrpljena borbom protiv unutrašnjeg separatizma i međunarodnog terorizma. Kako je sa zadovoljstvom 2014. godine navodio bivši američki državni sekretar Strob Talbot, neposredni učesnik "regulisanja" na Balkanu, Rusi su se, prestravljeni događajima u Srbiji, "osećali kao nemoćni posmatrači koji su gledali najavu šta će NATO uraditi jednog lepog dana kako bi raskomadao samu Rusiju". Jedino što je u to vreme ruska vojska mogla da uradi je bio napad naših padobranaca na Prištinu tokom koga je uspostavljena kontrola nad glavnim strateškim objektom Kosova - aerodromom "Slatina". Ova rizična operacija, koja je pretila mogućim vojnim sukobom sa snagama NATO i sa perspektivom eskalacije, pa čak i izbijanja nuklearnog rata, bila je potvrda nepromenjenog kursa Rusije u pružanju podrške Srbiji. Od tada je prošlo 20 godina. Očekivanja američkih političkih stratega se nisu obistinila - formiranje unipolarnog sveta na olupinama drugih država od strane Vašingtona nije uspešno. Testirani jednostrani oružani pristup SAD i njihovih saveznika u NATO u pogledu Jugoslavije aktivno se razvijao (Irak, Libija, Sirija). Ove akcije, međutim, nisu uništile čvrstu percepciju, sazdanu nakon Drugog svetskog rata o neophodnosti stvaranja jedinstvenog i nedeljivog međunarodnog sistema bezbednosti, uzimajući u obzir interese svih učesnika. Suprotno tome, osnovni principi konferencija na Jalti i u Postdamu su u aktuelnom svetu, koji gravitira ka multipolarnosti, relevantniji nego ikad. U današnjem svetu, Rusija je ponovo jedan od vodećih centara moći. Danas našu zemlju odlikuju snažne vrednosti, na kojima nam mnogi na Zapadu zavide, snažan vojni potencijal, tvrda politička volja i spremnost na odlučno delovanje na međunarodnoj sceni. Opet smo spremni da se založimo za sebe i zaštitimo svoje saveznike i prijatelje.

Nastavak na Večernje novosti...






 I drugi pišu o ovome:
 Povezane vesti
Sergej Nariškin: Rusija 1999. bila slaba da zaštiti Srbiju, danas smo spremni da branimo ...

Sergej Nariškin: Rusija 1999. bila slaba da zaštiti Srbiju, danas smo spremni da branimo ...

Izvor: Beta, 21.Okt.2019

Sergej Nariškin, direktor Spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije ocenio je da su "Rusija i Srbija devedesetih godina 20.veka preživele krah svojih država, praćen ekonomskim razaranjem i krvavim etničkim sukobima".Nariškin je u autorskom tesktu za "Večernje novosti" naveo da je "naročito...

Nastavak na Beta...

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Večernje novosti. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Večernje novosti. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.