Izvor: Blic, 23.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
AI: Ugrožena prava manjina na Kosovu
Na Kosovu se nedovoljno štite prava manjina, a počinioci etnički motivisanih napada kao i optuženi za ratne zločine nad Srbima i pripadnicima drugih manjina i dalje su mahom nekažnjeni, ocenila je međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel (Amnesty International - AI).
U delu posvećenom Kosovu, u okviru izveštaja o poštovanju ljudskih prava u Srbiji, AI kritikuje i Unmik zbog nepostojanja mehanizama za zaštitu prava manjina i u nekim slučajevima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prekomerne primene sile.
AI u novom godišnjem izveštaju navodi da je većina počinilaca međuetničkog nasilja na Kosovu i dalje nekažnjena.
Precizira se da su, u većini slučajeva, etnički motivisane napade počinili Albanci koji su više puta kamenovali autobuse koji prevoze Srbe, u nekoliko slučajeva podmetali eksplozivne naprave na njihova vozila i kuće ili pljačkali pravoslavne crkve.
Ratni zločini počinjeni nad Srbima i drugim manjinama takođe su, po oceni AI, mahom nekažnjeni, a Unmik policija, kako se dodaje, još nije sprovela istragu o nerazjašnjenim slučajevima otetih članova manjinskih zajednica.
U izveštaju se navodi i da je na Kosovu ukinuta jurisdikcija ombudsmana nad Unmikom, dok savetodavni panel za ljudska prava koji je predložen kao alternativni mehanizam nije uspeo da obezbedi formiranje nezavisnosg tela koje bi obezbedilo nakandu i obeštećenje ljudima kojima je ljudska prava kršio Unmik.
Navodi se takođe da nisu sprovedene u martu objavljene preporuke savetodavnog komiteta o jačanju zaštite prava nacionalnih manjina.
U delu izveštaja o Kosovu, AI kritikuje policiju Unmika i zbog prekomerne upotrebe sile, u nekoliko slučjajeva, prilikom rasterivanja demonstracija.
Beleže se i slučajevi diskriminacije Roma, Aškalija i Egipćana i navodi da je Evropski sud za ljudska prava odlučio da nije nadležan da donosi odluku o peticiji u kojoj se te zajednice žale na kršenje ekonomskih i socijalnih prava, uz obrazloženje da Unmik nije potpisnik Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Povratak raseljenih na Kosovo i dalje je veoma mali, dok ljudi koji su prinudno vraćeni na Kosovo iz zemalja EU veoma retko dobijaju pomoć i podršku od vlasti, navodi AI.
U izveštaju AI spominje se i nasilje nad ženama, a posebno trgovina ženama radi prisiljavanja na prostituciju.
Trgovina ženama i dalje je veoma raširena, a u sprovođenju akcionog plana za suzbijanje te pojave, iz 2005, ostvaren je mali napredak, zaključuuje AI u delu godišnjeg izveštaja posvećenom poštovanju ljudskih prava na Kosovu.
Napredak u procesuiranju ratnih zločina u Srbiji
Srbija tokom prošle godine nije ispunila obavezu hapšenja i izručenja optuženih za ratne zločine Haškom tribunalu, ali je u procesuiranju osumnjičenih za ratne zločine pred domaćim pravosuđem ostvaren napredak, saopštio je danas "Amnesti internešenal".
U Srbiji je ostvaren napredak u procesuiranju osumnjičenih za ratne zločine pred Specijalnim sudom u Beogradu, iako je Vrhovni sud Srbije nastavio da poništava presude za ratne zločine i vraća predmete na ponovno suđenje, navodi se u izveštaju AI o stanju ljudskih prava u 2006. godini.
Srbija se, takođe, i dalje suočava sa diskriminacijom Roma i pripadnika drugih manjina, a nasilje i trgovina ženama u cilju prostitucije raširen je problem. U delu izveštaja o diskriminaciji manjina navode se primeri kada Romima nije bilo dozvoljeno da uđu u javne objekte, poput bazena ili diskoteke. Navode se i primeri ponašanja navijača na više fudbalskih utakmica, uključujući i one u Novom Pazaru, kada su na rasnoj osnovi vređani igrači i navijači protivničkog tima.
U izveštaju se navode podaci o tome šta su vlasti Srbije tokom prošle godine učinile na ekshumaciji tela kosovskih Albanaca, poginulih tokom 1999. godine, iz masovnih grobnica u Srbiji. Ukazuje se na navode o mogućim pokušajima zataškavanja nekih slučajeva, ali i pokretanje istraga protiv odgovornih za premeštanje tela poginulih Albanaca. Dodaje se da do kraja 2006. godine nije podignuta nijedna optužnica.
U odeljku o torturi i neadekvatnom postupanju ukazuje se da je 1. januara 2006. godine na snagu stupio novi Krivični zakon, koji je uveo krivično delo torture. Pozivajući se na izveštaj Evropskog komiteta za prevenciju torture, koji je objavljen u maju, AI navodi da su mnogi zatvorenici navodno bili izloženi mučenju kako bi se od njih iznudilo priznanje, posebno u prvim satima po privođenju u policijsku stanicu.
U novembru 2006. godine policija je navodno upotrebila prekomernu silu tokom protesta u zatvoru, koji su zatvorenici pokrenuli zbog neusvajanja zakona o amnestiji. Rođacima i advokatima nije navodno bilo omogućeno da posete 50 zatvorenika koji su bili smešteni u bolnicu ili u samice, navodi se u izveštaju.
U odeljku o političkim ubistvima navodi se slučaj ubistva svedoka Zorana Vukojevića na suđenju optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića, kao i kandidata na lokalnim izborima Rušdije Durovića na biračkom mestu u Novom Pazaru u septembru. Ocenjuje se da je Durovićevo ubistvo verovatno bilo politički motivisano.
U izveštaju se dodaje da su protiv aktivistkinja za ljudska prava, direktorke Komiteta pravnika za ljudska prava Biljane Kovačević-Vučo i Centra za humanitarno pravo Nataše Kandić, po tužbama za klevetu, pokrenute istrage, za koje AI ocenjuje da su zlonamerne i politički motivisane.
Nasilje nad ženama, kao i trgovina njima u cilju prostitucije, i dalje je rašireno. Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku jeste objavilo nacrt strategiji za borbu protiv nasilja nad ženama, ali pritom nije konsultovalo udruženja žena.
