Izvor: B92, 23.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
AI: Određeni napredak u suđenjima
London -- Srbija je učinila određeni napredak u suđenjima za ratne zločine pred domaćim sudovima, ocenjuje Amnesti internešenel.
U danas objavljenom godišnjem izveštaj ta međunarodna nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava podseća da su, zbog propusta da se uhapse i izruče Haškom tribunalu osumnjičeni za ratne zločine, a posebno Ratko Mladić, suspendovani pregovori Beograda i EU o pridruživanju.
U Srbiji je učinjen napredak u izvođenju osumnjičenih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za ratne zločine pred lice pravde na domaćim suđenjima i pred Specijalnim većem beogradskog okružnog suda, ali je Vrhovni sud nastavio da odbacuje presude i da slučajeve vraća na ponovno suđenje, naveo je AI.
U izveštaju se podseća na suđenje bivšim članovima paravojne jedinice "Škorpioni", optuženim za ubistvo šest bosanskih civila u blizini Trnova 1995, osudu Milana Bulića za zločine protiv hrvatskih civila 1991.godine u Hrvatskoj.
Podseća se i na činjenicu da je Interpol, na zahtev šefa UNMIK-a, povukao poternicu za privremenim premijerom Kosova Agimom Čekuom, koga Srbija optužuje za ratne zločine.
Šef UNMIK-a, s druge strane, nije uspeo da ospori nadležnost srpskog suda u slučaju Antona Lekaja, bivšeg vojnika OVK, koga je sud u Beogradu u septembru prošle godine osudio na 13 godina zatvora za ratne zločine, naveo je AI.
Novi krivični zakonik Srbije, koji je stupio na snagu 1. januara prošle godine, posebno zabranjuje torturu, na koju su se u protekloj godini žalili brojni zatvorenici.
Zloupotrebe i tortura se, prema njihovim rečima, naročito koriste u iznuđivanju "priznanja".
U poglavlju posvećenom političkim ubistvima, Amnesti internešenel navodi da je Vrhovni sud naredio ponovno suđenje Miloradu Ulemeku i bivšem šefu državne bezbednosti Radetu Markoviću za pokušaj ubistva Vuka Draškovića i zločin na Ibarskoj magistrali.
Podseća se na hapšenje Aleksandra Simovića, optuženog da je učestvovao u ubistvu premijera Zorana Đinđića, koga terete i za ubistvo Zorana Vukojevića, svedoka-saradnika na suđenju za ubistvo Đinđića.
U Srbiji je, kako se navodi, bilo i sudskih postupaka za koje se veruje da su politčki motivisani protiv nekih aktivista, kao što su Biljana Kovačević-Vučo, direktorka Komiteta pravnika za ljudska prava, i direktorka Centra za humanitarno pravo Nataša Kandić.
Od slučajeve diskriminacije prema manjinama, AI navodi vređanje zimbabveanskog fudbalskog igrača na rasnoj osnovi na utakmici u Čačku i onemogućavanje Romima da uđu na jedan opštinski bazen u Šapcu.
Diskriminacija manjina na Kosovu
U delu izveštaja koji se odnosi na Kosovi AI navodi da je protekle godine nastavljena diskriminacija manjina, a da većina počinilaca etnički motivisanih napada i dalje prolazi nekažnjeno.
Broj povratnika među raseljenima posle sukoba na Kosovu 1999. godine je još mali, a onima koji su silom vraćeni na Kosovo iz zemalja EU, vlasti su retko pružale podršku i pomoć, naveo je AI.
Od etnički motivisanih napada, najčešće je, piše u izveštaju, kamenovanje autobusa sa srpskim putnicima, čemu pribegavaju albanski omladinci, ali bilo je i više slučajeva bacanja granata i drugih eksplozivnih sredstava na autobuse i kuće, kao i pljačkanja i vandalizma nad pravoslavnim crkvama.
AI podseća da je 1. juna jedan srpski mladić ubijen na putu Zvečane-Žitkovac, da je istog meseca u sopstvenoj kući ubijen 68-godišnji Srbin koji se vratio u Klinu, dok su dve romske porodice napustile selo Žitinje posle incidenta zbog koga je kasnije uhapšen jedan Albanac.
Na Kosovu se nastavlja nekažnjavanje krivaca i kada je reč o ratnim zločinima protiv Srba i drugih manjina, istakao je Amnesti internešenel.
U izveštaju se tim povodom podseća i da je privremeni premijer Kosova Agim Čeku izazvao žestoke reakcije javnosti svojom posetom Selimu Krasnićiju, koji je sa još dvojicom kosovskih Albanaca 11. avgusta prošle godine osuđen zbog otmice i da su u logoru OVK tokom 1998. zlostavljani kosovski Albanaci osumnjičeni za saradnju sa srpskim vlastima.
U Pokrajini je još uvek raširena trgovina ljudima u cilju prostitucije, a u primeni kosovskog akcionog plana za suzbijanje trafikinga učinjen je slab napredak, ocenio je AI.
