Izvor: Blic, 06.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
A šta ako padne?
A šta ako padne?
Kakve su to 'pravne prepreke' sprečile Vladu Srbije da nakon 200 srušenih kuća, 600 ljudi bez krova nad glavom i 3.500 hektara zemlje - većinom oranica pod vodom u srednjem Banatu - ne proglasi stanje elementarne nepogode? Jer, tim pravnim preprekama se pravdala Vlada kroz usta svog portparola Srđana Đurića, objašnjavajući zašto do toga nije došlo.
Prema izjavi šefa vladine Kancelarije za odnose sa medijima, dovoljno je obećanje premijera >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Koštunice i ministara da će biti obnovljeno sve što je uništeno u poplavama. Ako i zanemarimo sto puta potvrđenu istinu o političarima koji ne drže reč i da ne sumnjamo u poštenje prvog čoveka Vlade i njegovih ministara, Vlada je svoje obećanje morala i formalizovati odgovarajućom odlukom. Jer, šta ako, ne daj Bože, Vlada u međuvremenu padne, a domaćinstva ne budu obnovljena?! Nekog budućeg premijera neće mnogo obavezivati Koštuničina reč data u poplavljenom Jaši Tomiću, a obećanje ministra Velimira Ilića biće slaba garancija domaćinima koji su ostali bez kuća. Drugačije je sa odlukom koja postoji na papiru i ona obavezuje i buduću vladu da ispuni ono što je na sebe preuzela prethodna vlast.
Zato je proglašenje elementarne nepogode bila i stvar elementarnog poštenja prema unesrećenim ljudima, jer će oni sutra samo na osnovu toga moći da računaju na sigurnu odštetu za poplavljena dobra. Sve drugo mogu biti prazna obećanja.
.jpg)
