Izvor: Kurir, 14.Jun.2015, 22:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
7 srpskih političara koji su vladali iz senke
Pojedine vojvode imale su toliku podršku da su mogle da se suprotstave Karađorđu i Milošu
1. Vlasnik harema
Milenko Stojković, gospodar Krajine u vreme Prvog srpskog ustanka, imao je 42 žene
Milenko Stojković, rođen 1769. u selu Kličevcu kod Požarevca, imao je modernu i razrađenu krojačku radnju u Smederevu.
Mreža zaverenika
Uoči izbijanja Prvog srpskog ustanka on je već imao mrežu zaverenika, pa je >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << odmah posle Seče knezova u februaru 1804. mogao da podigne vojsku u celom Podunavlju. U maju te godine svoj pohod krunisao je oslobađanjem Požarevca, a odmah zatim došao je s jedinicama pod Beograd.
Milenku Stojkoviću zapalo je da ubije četvorica beogradskih dahija: Kučuk Aliju, Mulu Jusufa, Fočić Mehmed-agu i Aganliju - koji su pobegli na dunavsko ostrvo Ada Kale. Posle okršaja koji je trajao osam sati, glave prve trojice odrane i napunjene vunom odnete su u Beograd veziru. Četvrtu dahijsku glavu, Aganlijinu, Stojkovićevi momci perući je od krvi ispustili su u Dunav...
Ugled i moć Milenko Stojković učvrstio je hrabrom i mudrom pobedom nad Turcima kod Ivankovca u leto 1805, ključnom za dalji razvoj celog ustanka.
Već naredne godine on je praktično gospodar Negotinske Krajine, a „prestonica“ mu se nalazi u Poreču, blizu današnjeg Donjeg Milanovca. Tu je smestio i svoj harem. U ono vreme, naime, na višeženstvo nije se gledalo popreko, pa je nekoliko ustaničkih vojvoda imalo po dve žene. Stojković je - i sam oženjen - još na početku ustanka, po osvajanju Rama, iz harema komandanta tvrđave poveo nekoliko žena sa sobom. A kad su 1807. srpske ustaničke vlasti u dve lađe Dunavom u Carigrad poslale udovice Turaka pobijenih pri oslobađanju Beograda, Stojković je presreo ovaj karavan i odabrao najlepše. Njegov harem imao je u jednom trenutku 42 devojke i žene, koje je povremeno menjao. One koje je otpuštao udavao je za svoje sluge i oficire, a decu iz harema davao je na usvajanje srpskim porodicama. Stanarke harema domaćinski je ustupao svojim uglednim gostima. Tako se Milan, stariji brat Miloša Obrenovića, zarazio sifilisom, od kojeg je i umro u Bukureštu tražeće sebi leka...
Beg u Rusiju
Čuvajući svoju neprikosnovenu vlast u Poreču sukobio se s Karađorđem. Odbio je da se povinuje naredbama ustaničkog rukovodstva, između ostalog nije prihvatio ni funkciju ministra inostranih dela, pa je 1811. morao da beži u Rusiju. Pre toga raspustio je harem, a sve svoje ljubavnice uredno je isplatio i zbrinuo. U progonstvo je poveo samo jednu od njih, izvesnu Katinku, kojom se kasnije i oženio. Posle uspešne službe ruskom caru, umro je 1831. u jednoj varošici na Krimu, kao „polkovnik“.
2. Svirepi moćnik
Toma Vučić Perišić bio je drugi najmoćniji čovek u Srbiji prve polovine 19. veka, auspeo je i da smenjuje vladare
Svakako najmoćniji čovek u Srbiji posle vladara koji su se smenjivali tokom prve polovine 19. veka bio je Toma Vučić Perišić. Rođen je 1788, a pred Prvi srpski ustanak kratko vreme je pohađao školu. Nikada nije naučio da piše, samo je znao je da čita štampana slova i kao državnik bio je pretplaćen na razne listove, ali je u javnosti krio da zna da čita „da mu ne bi škodilo kod naroda“.
Vojna obuka
Posle 1804. prošao je vojnu obuku i postao član Karađorđeve garde, ali je zbog nekog prestupa pobegao 1810. kod Hajduk Veljka. Nakon sloma Prvog srpskog ustanka ostao je u Srbiji, pa je 1814. stupio u službu Miloša Obrenovića, čime započinje njegov politički uspon. Narednih 13 godina čvrstom rukom upravljao je Gružom. Zbog svoje surovosti došao je u sukob i s Milošem. Godine 1827. Toma Vučić Perišić zaljubio se u jednu Grkinju i oteo je od muža, ostavivši zbog nje zakonitu ženu. Iste godine krvnički je pretukao svoga sina iz prvoga braka i dao slugi da nastavi da ga tuče, a kad se u to umešala Tomina majka, pretukao je i nju. Zbog toga je smenjen.
Vučić se vratio u Miloševu službu godinu dana kasnije i nastavio da mu verno služi. Taj položaj koristio je za bogaćenje, tvrdeći da trguje u Miloševo ime, zbog čega ga je knjaz kažnjavao. Kad je 1837. konačno pao u Miloševu nemilost, prešao je na stranu opozicije, koja je tražila da se kneževa vlast ograniči Ustavom. Svojim političkim delovanjem i intrigama uspeo je da s vlasti otera Miloša Obrenovića, a zatim i Mihaila, iako je ovom drugom bio postavljen za namesnika. Ugušio je u krvi nekoliko narodnih buna, vešajući i razapinjući pobunjenike duž puteva. Toma Vučić doveo je na presto kneza Aleksandra Karađorđevića, a onda i njega oterao. Ali tu je sreća prestala da ga prati - nije uspeo da spreči povratak kneza Miloša na presto. Zatvorio se u svoju kuću blizu Kalemegdana, gde je imao toliko oružja i municije da se Miloš bojao tuda da prođe. Knjaz je uspeo da ga na prevaru zatvori. Toma Vučić Perišić tek tada je optužen za surovost u gušenju buna. Sva imovina mu je oduzeta...
Trovanje
Prema jednom sećanju, Vučić je izašao pred Miloša izgovarajući svoju molbu: „Praštaj, gospodaru, svi smo grešni. Samo je Gospod nepogrešiv!“ Knjaz mu je odgovorio kratko: „Zato se samo njemu i ne sudi.“ Miloš ga je mesecima držao u vojnoj bolnici kao u pritvoru, pa su izaslanici velikih sila u Beogradu s kojima je sarađivao u doba moći zbog toga protestovali. Umro je u leto 1859. Sahranjen je na groblju na Tašmajdanu, bez odela, samo u gaćama i košulji.
RAZAPINJAO BUNTOVNE
Svojim političkim delovanjem i intrigama uspeo je da s vlasti otera Miloša Obrenovića, a zatim i Mihaila, iako je ovom drugom bio postavljen za namesnika. Ugušio je u krvi nekoliko narodnih buna, vešajući i razapinjući pobunjenike duž puteva
CENA
Moler je uhapšen i predat Marašli-paši da ga pogubi. Paša je to odbio i rekao da će navodni manjak u kasi sam da pokrije. Miloš je onda Marašli-paši saopštio da je Moler spremao ustanak protiv Turaka, a kad ni to nije imalo efekta, dao mu je novac
SAMOVOLJA
Milan Đ. Milićević zabeležio je Karađorđevu opasku kad je Dobrnjac u Paraćinu na svoju ruku pobio turske poslanike koji su pošli na pregovore u Beograd: „Govoriti a mom k...., a Petru Dobrnjcu, svejedno je!“
PUCANJ U MEĐUNOŽJE
Mladen Milovanović je skrivio tragediju na Čegru, pa je posle ove bitke izašao pred Karađorđa, a vožd ga je, besan, pretukao pa pucao u njega dok je ležao na zemlji. Ranio ga je u međunožje, posle čega je Mladen Milovanović ostao impotentan
SKRNAVLJENJE
Grobnica Stevče Mihajlovića u Jagodini osamdesetih godina prošlog veka oskrnavljena je - obijena i razvaljena, a posle lupanja mozaika i zapaljena iznutra. Tek pre dve godine nađene su pare za njenu obnovu
