Izvor: B92, 15.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
6.637.911 glasača na referendumu
Beograd -- Republička izborna komisija utvrdila je da je ukupan broj birača u Srbiji na referendumu o potvrđivanju novog ustava 6.637.911
To je za 100.000 više birača nego na poslednjim predsedničkim izborima održanim juna 2004. godine. Marko Blagojević iz Centra za slobodne izbore i demokratiju ocenjuje da se birački spisak može smatrati relevantnim jer se redovno ažurira
Blagojević ističe da spisak nije savršen zbog jedinstvenog sistema ažuriranja, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da na prvi pogled broj birača koji je ustanovio RIK nije sporan. S obzirom na to da je na izborima 1997. godine bilo više od 7.200.000 birača, pitanje je šta se desilo s više od pola miliona glasača.
"Ono što smo imali pre 2000. prosto mi se ne čini da je uopšte relevantno zato što je broj birača tada najverovatnije bio predmet manipulacije. Videćete ako pogledate različite izbore da je broj birača padao za više stotina hiljada između dva kruga izbora, pa do narednih izbora rastao isto toliko. Mislim da je broj birača tada mogao da bude predmet manipulacije i da se prilagođavao onom ko je bio u prilici da ažurira birački spisak".
Marko Blagojević ističe da je najrelevantniji broj birača na prvim demokratskim izborima u Srbiji decembra 2000. godine jer se taj broj potom nije menjao bitnije.
Međutim, i dalje ostaje pitanje zašto od tada albanski stanovnici na Kosovu nisu upisani u birački spisak: "Oni jesu mogli da se prijave, da se upišu u birački spisak. U ime Srbije su ih i zvali zvaničnici. No to je više delovalo kurtoazno nego što je za rezultat zaista trebalo da ima masovan upis Albanaca, jer pitanje je i gde bi se upisali. Ima razloga zbog kojih u biračkom spisku danas nema onoliko Albanaca koliko ih ima kao birača na Kosovu. Pre svega činjenica je da i glasanje neće biti organizovano na celoj teritoriji Kosova, već samo u onom delu na kojem je za Srbiju tehnički moguće da organizuje glasanje".
Nepriznavanje kosovskih Albanaca kao dela biračkog tela u Srbiji, Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose ocenjuje kao iznuđeni, ali prvi korak prestanka laganja: "Do sada je politička elita lagala sebe, javnost, a i međunarodnu zajednicu kako bi, eto, Albanci učestvovali ali nešto im smeta. Taj lažni pravni formalizam je sada pukao. Moguće je da su motivi vrlo prkagmatični, da se obezbedi što manji broj glasova, da bi prošao ustav, ali to vidim kao sazrevanje u suočavanju sa javnošću. Realnost je da Albanci s Kosova decenijama ne učestvuju u političkom životu Srbije. To može da bude korisno, jer Beograd otvoreno sad može da postavi pitanje OEBS-u o tome zašto Albanci s juga Srbije ne učestvuju u izborima za predsednika ili referendumu".
Programski direktor Transparentosti Srbije Vladimir Goati izjavio je nedavno novosadskom Dnevniku da je potpuno besmisleno obrazloženje da neko nije na biračkom spisku zato što „ionako bojkotuje sve srpske izbore”. "Ako vi nekog priznajete za svog građanina, ne možete mu onda uskratiti ni pravo bojkota. Nažalost, time se samo daje nekoliko argumenta drugoj strani, koja, recimo, u krajnjem može da postaviti i pitanje demokratičnosti Srbije, jer delu građana koje smatra svojim uskraćuje pravo glasa", smatra Goati.
Usvojeno objašnjenje o sastavu glasačkih odbora
Republička izborna komisija usvojila je objašnjenje o tome koliko mesta pripada političkim partijama u glasačkim odborima i uputiće ga opštinskim izbornim komisijama.
Usvojeni statistički prikaz objašnjena merila za predlaganje sastava glasačkih odbora, koji je sačinio Republički zavod za statistiku, zasnovan je na odluci da se prilikom predlaganja predsednika, zamenika predsednika, članova i zamenika članova odbora, opštinske komisije pridržavaju procentualne zastupljenosti stranaka u parlamentu.
Srpska radikalna stranka u skupštini je zastupljena sa 32,8 odsto, Demokratska stranka Srbije 20,8, Demokratska stranka 12,8, G17 plus 12,4, a Socijalistička partija Srbije sa 8,8 odsto.
Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 u parlamentu su zastupljeni sa 6,8 procenata, Srpski pokret obnove ima 1,2 odsto, Građanski savez Srbije 0,8 odsto i Socijaldemokratska unija 0,4 odsto.
Republički zavod za statistiku je na osnovu te zastupljenosti izračunao koliko članova i zamenika članova glasačkih odbora pripada strankama, što je predočeno na početku sednice RIK-a.
Na sednici RIK-a najavljeno je i da će sutra ujutru početi štampanje glasačkih listića, a odlučeno je da početku štampanja koje će početi oko 8.15, prisustvuje komisija RIK-a.
Napadnuti aktivisti LDP-a
Liberalno demokratska partija saopštila je da su noćas napadnuti njeni aktivisti dok su lepili plakate u blizini opštine Vračar.
Ta stranka navodi da su nepoznati počinioci petnaest minuta posle ponoći u Kursulinoj ulici napali aktiviste LDP-a, dvojicu mladića i jednu devojku.
U saopštenju se ističe da su napadači članove LDP-a najpre gadjali ciglama i kamenjem, a da su, nakon što su dvoje akivista uspeli da pobegnu, prišli trećem od njih - zameniku šefa izbornog štaba i naneli mu povrede pesnicom ispod desnog oka.
"Aktivisti LDP odmah su pozvali policiju, koja je, posle izvesnog odugovlačenja, došla na mesto dogadjaja i izvršila uvidjaj. Policija je obećala da će se potvrditi da pronadje počinioce", navodi ta stranka.
Naglašava se da je noćašnji incident sedmi napad na LDP u poslednja dva meseca i drugi u poslednjih nedelju dana.
