Izvor: B92, 15.Maj.2010, 11:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
18 godina od zločina u Tuzli
Beograd, Banjaluka -- U Republici Srpskoj je obeležena 18. godišnjica stradanja vojnika i starešina JNA prilikom dogovorenog mirnog povlačenja iz Tuzle u Srbiju.
Više od stotinu građana i predstavnika političkog života Republike Srpske, uz pratnju policije, položili su cveće i upalili sveće za vojnike JNA ubijene u "tuzlanskoj koloni".
Tačan broj žrtava još nije utvrđen, ali prema podacima srpske Vojske u tuzlanskoj koloni je poginulo najmanje 50 i ranjena >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su najmanje 44 vojnika.
Obeležavanje je proteklo bez incidenata, a skup je obezbeđivao veliki broj policajaca tuzlanskog kantona.
Sa porodicama, prijateljima poginulih i preživelih tadašnjih vojnika, koji su posetili mesto zločina bili su i ministar rada, boračko-invalidske zaštite RS Rade Ristović, načelnik opštine Bijeljina Mićo Mićić, kao i predstavnici vladinog odbora za obeležavanje značajnih datuma iz poslednjeg rata u BiH i predsednik Boračke organizacije Pantelija Čurguz.
Ceremonija obeležavanja stradanja u "tuzlanskoj koloni", kao i pomen, koji su služili sveštenici Srpske pravoslavne crkve, održan je tačno u podne i na gradskom groblju u Bijeljini, gde se nalazi spomen-obeležje stradalim vojnicima JNA u tuzlanskoj koloni.
Napad na 92. motorizovanu brigadu, koja se povlačila iz kasarne "Husinska buna" sa oko 200 motornih vozila i oko 600 starešina i vojnika, izveli su 15. maja 1992. godine pripadnici lokalne Teritorijalne odbrane, ratne milicije i, najverovatnije, pripadnika "Patriotske lige".
Prema sporazumu Beograda i Sarajeva o mirnom povlačenju JNA sa teritorije BiH, kao i na osnovu dogovora komandanta kasarne Mileta Dubajića i lokalnih vlasti, evakuacija je trebalo da počne u 19.00 časova.
Pre toga, obijeni su magacini TO Tuzla, a lokalni čelnici su za to optužili rezerviste iz kasarne JNA-Husinska buna.
Mnogi veruju da je to bio lažni povod za razmeštanje snajperista i jakih snaga Tuzle duž cele trase kojom je JNA trebalo da se povlači. Takođe, mnogi smatraju da raspored tuzlanskih snaga tog dana u gradu ukazuje na, unapred, planiranu zasedu.
Kao dokaz te tvrdnje iznosi se činjenica da su ranije postavljene zapreke na putevima, iskopani rovovi, pripremljeni zakloni, te da su na delovima duž trase postavljene nagazne mine vezane za kanap.
Iz Tuzle se tog dana izvukao prvi deo kolone JNA od samo desetak vozila. Van grada je izašao i komandant kasarne Mile Dubajić. Ostatak kolone ostao je zarobljen u gradu. Usledile su slike zapaljenih kamiona, cisterni, pa i civilnih vozila. Eksplozije su odjekivale Tuzlom satima.
Preživeli tvrde da je po koloni otvorena paljba iz okolnih zgrada i zaklona, da su gađani "zoljama" i drugim zapaljivim sredstvima.
U tuzlanskoj koloni je poginulo najmanje 50, ranjeno najmanje 44 vojnika i rezervista. Postoji, međutim, osnovana sumnja da je broj poginulih mnogo veći, a postoji pouzdana dokumentacija o 50 poginulih pripadnika JNA.
Prilikom suđenja jedinom čoveku koji je bio dostupan sudskim vlastima Srbije, Iliji Jurišiću, čula se informacija da su na soliterima u Tuzli bili raspoređeni snajperisti, koji su prvo pucali i ubijali vozače vojnih vozila da bi ih zaustavili i blokirali dalji prolaz, a onda su pucali u vojnike, koji su tako opkoljeni bili laka meta.
Postoje nepobitni dokazi da su pripadnici TO Tuzla, posle napada na kolonu, išli duž trase i ranjene vojnike brutalno likvidirali. Skoro 30 tela stradalih u tuzlanskoj koloni je ekshumirano nekoliko godina kasnije. Ugljenisani ostaci su bili skriveni na gorblju Trnovac u okviru bolnice Gradina.
Ceo događaj je direktno prenosila lokalna televizija FS-3, a snimci na kojima se vidi njihovo stradanje su emitovani u više navrata u Republici Srpskoj i Srbiji. Postoje međutim dokazi da je ta televizija imala više od jedne kamere u samom gradu, koje su navodno zabeležile i egzekucije vojnika i rezervista. Ti snimci nikada nisu pronađeni.
Jedini čovek kome se sudilo za ovaj događaj, Ilija Jurišić, tog dana se nalazio na mestu dežurnog u Operativnom štabu javne bezbednosti Tuzla. Preneo je, a ne izdao naredbu "na vatru odgovoriti vatrom". Naredbu je izdao načelnik javne bezbednosti Tuzla Meho Meša Bajrić, koji je to potvrdio u svedočenju video-linkom iz Sarajeva.
Jurišić je uhapšen u Beogradu 2007. godine po optužnici Tužilaštva za ratne zločine i osuđen 28. septembra 2009. na 12 godina robije zbog upotrebe nedozvoljenih metoda borbe.
Optužnica ga tererti da je posle naredbe za napad, koju je dobio od pretpostavljenog, izdao naredbu svim muslimansko-hrvatskim jedinicama za napad na kolonu JNA, koja se mirno povlačila iz Tuzle, a pred Apelacionim većem u Beogradu u toku je žalbeni postupak. Kako saznaje B92, Apelaciono veće će svoju odluku saopštiti 26. septembra.
Sudskim vlastima Srbije nisu dostupni ostali, tada visoki funkcioneri opštine Tuzla, poput Meše Bajrića i predsednika SO Tuzla Selima Bešlagića.
Sud u Beogradu je preuzeo ovaj slučaj jer posle 18 godina u BiH niko nije osuđen za događaj u Tuzli 15. maja 1992. godine. Nedavno je Tužilaštvo BiH obustavilo istragu protiv tadašnjeg gradonačelnika Tuzle Selima Bešlagića, komandanta štaba TO Envera Delibegovića i penzionisanog policajca Budimira Nikolića.
Šef Posebnog odeljenja Tužilaštva BiH za ratne zločine Dejvid Švendiman se, neposredno pred istek mandata, saglasio "da prikupljeni dokazi ne potkrepljuju optužbe protiv ovih osumnjičenih."
Pred Sudom BiH vodi se samo postupak protiv Izeta Smajića za pokušaj ubistva ranjenog zarobljenika Radovana Krstića kome je stavio pištolj u usta i pucao, ali je ovaj uspeo da preživi.
Haški istražitelji, koji su 2003. godine predmet "Tuzlanska kolona" ustupili sudu BiH, zaključili su upravo suprotno - da ima dovoljno dokaza za pokretanje istrage protiv devet osoba.
Među njima su na prvom mestu tadašnji komandanta lokalne TO Enver Delibegović, bivši načelnik stanice javne bezbednosti Mehmed Bajrić i njegov zamenik Muhamed Brkić, kao i komandant inženjersko -diverzantske jedinice TO Faruk Prcić.
U timu MUP-a RS za istraživanje ratnih zločina uvereni su da na osnovu više od 2.000 stranica sakupljenih dokumenata, video i audio zapisa i izjava preživelih i očevidaca ima dovoljno dokaza za procesuiranje svih odgovornih za masakr pripadnika JNA u Tuzli.
Centar javne bezbednosti Bijeljina je podneo nadležnom tužilaštvu izveštaj za dopunu krivičnog predmeta "Tuzlanska kolona" i krivične prijave protiv 27 osoba.
Sud BiH ne pokazuje zasad nikakvu nameru da ključne krivce izvede pred lice pravde, a veliki deo osumnjičenih za pogibiju vojnika JNA u Tuzli i danas je na vrlo visokim funkcijama u gradu i državnim organima.
Datum napada na kolonu JNA u Tuzli se slavi kao dan oslobođenja grada, dok je to u RS dan sećanja kada se služi pomen i odaje počast nevinim žrtvama.
Posmrtni ostaci 30 ubijenih vojnika, čiji identitet uz sve napore nije bilo moguće utvrditi, ekshumirani su iz jedne masovne grobnice u Tuzli i sahranjeni u Bijeljini uz najviše vojne počasti 15. maja 2002. godine u spomen-kosturnicu sa velikim mermernim krstom, a na spomen-ploči su uklesane reči: "Ova humka mučenika sveta je kao zemlja srpska".
Emisiju o stradanju vojnika JNA u Tuzli "Ničija vojska", TV B92 emituje u ponedeljak u 22 sata.
