Izvor: S media, 24.Sep.2010, 01:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
156 Srba svakog dana umre od srca!
Prošle godine bolesti srca u Srbiji odnele ukupno 56.951 život, a svaki osmi preminuli je bio u punoj radnoj snazi.
U Srbiji od bolesti srca i krvnih sudova svakog dana umre 156 ljudi, među kojima je bilo njih 20 u punoj snazi. Dr Nataša Mickovski iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović-Batut" navela je da je prošle godine u našoj zemlji od kardiovaskularnih bolesti umrla ukupno 56.951 osoba, a svaka osma (7.161) pripadala je grupi radno sposobnog stanovništva >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << (20-64 godine).
Faktori rizika za kardio-vaskularne bolesti
Promenljivi
- Povišen pritisak
- Šećerna bolest
- Povišene masnoće
- Pušenje
- Gojaznost
- Nedovoljna fizička aktivnost
Nepromenljivi
- Starost
- Pol
- Nasleđena oboljenja
Dr Mickovski je juče na skupu „Smanjite rizik na poslu - vaše srce je u vašim rukama" u organizaciji Evropskog velnes instituta, Privredne komore Srbije, Instituta „Batut" i Međunarodne komore organizacija mladih, istakla da kardiovaskularne (KV) bolesti i dalje u Srbiji predstavljaju vodeći uzrok smrti i radne nesposobnosti.
Srbija srednje rizična
- Gotovo svaki drugi stanovnik Srbije prošle godine bio je žrtva neke od KV bolesti, tako da su u strukturi svih uzroka smrti one iznosile oko 55 odsto. U 2009. godini umrlo je 104.000 ljudi, od čega 56.951 od ovih bolesti. Svaki osmi umrli bio je u grupi radno sposobnog stanovništva, što je 12,6 odsto - navela je dr Mickovski.
Iako kardiovaskularne bolesti najviše opterećuju srpsko stanovništvo, Srbija nije vodeća zemlja ni u Evropi ni u svetu po umiranju i obolevanju od njih.
ZA LEČENJE 70 MILIJARDI DINARA
Direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u ostavci Svetlana Vukajlović navela je da se godišnje iz kase RŽO na lečenje kardiovaskularnih bolesti potroši oko 70 milijardi dinara.
- Od toga se 11 milijardi dinara potroši na lekove izdate na recept. Godišnje finansiramo i 4.200 pejsmejkera, 13.500 stentova, zatim ugradnje valvula, bajpasova... Najviše lekova za KV bolesti troše penzioneri, a prošle godine RŽO je od svih lekova za ove bolesti najveći izdatak imao za antihipertinzive - 9,5 milijardi dinara, odnosno 31 milion recepata - navela je Vukajlovićeva.
- Srbija se nalazi u grupi zemalja sa srednjim rizikom umiranja i obolevanja od KV bolesti, s tim što je smrtnost od šloga kod nas malo viša, pa se u tom segmentu nalazimo u grupi zemalja sa nešto višim rizikom. Ipak, u poslednjih deset godina beležimo trend pada umiranja od svih kardiovaskularnih bolesti, i to je izraženije kod žena. To je posledica blagovremenog javljanja pacijenata lekaru. Prosečna starost svih obolelih je 64 godine. Nažalost, granica obolevanja se sve više pomera ka mlađem uzrastu, pa je svaki 10. bolesnik u grupi od 40 do 49 godina - objasnila je dr Mickovski.
Siromašni najugroženiji
Prema rečima dr Mickovski, jedan od bitnijih faktora rizika za pojavu ovih bolesti je i socijalno-ekonomski status.
- Čak 75 odsto bolesti srca i krvnih sudova nastaje kao posledica delovanja svega tri faktora rizika, a to su pušenje, hipertenzija i dijabetes. Međutim, značajan uticaj ima socijalno-ekonomski status, koji predstavlja nezavisan faktor rizika za pojavu KV. Tako siromašniji imaju veći rizik za pojavu bolesti srca i krvnih sudova, i to nezavisno od prisustva drugih faktora. U prilog tome ide i podatak da gotovo 72 odsto smrtnosti od svih KV bolesti na svetu potiče iz zemalja u razvoju - naglasila je dr Mickovski.
LJ. RAČIĆ
