Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Jul.2010, 15:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Посланици о корупцији

БЕОГРАД -

Скупштина Србије наставила је данас четврту ванредну седницу начелном расправом о изменама и допунама Закона о Агенцији за борбу против корупције, које прецизирају начин престанка једне од јавних функција које функционер обавља супротно одредбама закона, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << односно када за то није добио сагласност Агенције.

Министарка правде Србије Снежана Маловић изјавила је данас да се изменама закона уводи обавеза функционера да обавесте Агенцију за борбу против корупције о свим функцијама које обављају од 1. јануара 2010.

Образлажући предложене измене Закона о Агенцији за борбу против корупције у Скупштини Србије, Маловићева је прецизирала да се то односи на функционере затечене на више функција 1. јануара 2010. када је почела примена закона, а који се нису определили коју функцију ће наставити да обављају.

По пријему обавештења функционера, како је навела министарка, Агенција ће утврдити да ли њихово обављање више јавних функција представља сукоб интереса.

Према њеним речима, ако утврди постојање сукоба интереса, Агенција ће донети одлуку којом ће одредити рок у којем је функционер дужан да престане да обавља јавну функцију.

Министарка је навела да се предложеним решењем даје могућност да функционер може да обавља више јавних функција на које се бира непосредно од грађана, без сагласности Агенције.

Снежана Маловић је додала да је за све остале функције неопходна сагласност Агенције за борбу против корупције.

"Предложеним изменама закона повећаће се ефикасност рада саме Агенције за борбу против корупције кроз спровођење и примену прецизираних законских одредби, а, с друге стране, допуњују се оне законске одредбе које су у пракси створиле одређене нејасноће и различита тумачења у стручној јавности", рекла је Маловићева.

Према њеним речима, проширује се круг функционера на које се закон примењује, тако да се појмови "функционер" и "јавна функција" односе и на лица и јавне функције у органима привредних друштава чији је оснивач или члан Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе.

Новина је и решење да се извештај о имовини функционера допуни и подацима о праву својине на покретним стварима које подлежу регистрацији код надлежних органа у иностранству, навела је министарка.

Снежана Маловић је истакла да је предложена изричита законска одредба да државни службеник, односно други запослени у државним органима који у доброј намери поднесе Агенцији пријаву ако оправдано верује да постоји корупцију у органу у коме ради, због тога не може трпети штетне последице.

Таквом лицу Агенција је овлашћена да пружи неопходну помоћ и има обавезу да штити његову анонимност, додала је Маловићева.

Према њеним речима, предложено је и да заменика директора Агенције бира директор Агенције после спроведеног јавног конкурса, између три предложена кандидата са листе коју одреди Одбор Агенције.

Додала је да је предложено и повећање износа новчаних казни за прекршаје предвиђене законом.

Маловићева је истакла важност предложених измена закона за стварање прецизног и ефикасног нормативног оквира који је, како је навела, неопходан у даљој борби против корупције, али и стварању системског механизма за њено спречавање.

Министарка је подсетила да је борба против корупције један од основних приоритета Владе Србије и један од најзначајнијих корака у процесу европских интеграција и стварању модернијег друштва.

Посланици против корупције, али несагласни око измена

Посланици Скупштине Србије сложили су се данас, током расправе о Предлогу измена и допуна Закона о Агенцији за борбу против корупције, да је борба против корупције неопходна, али не и око предлога измена које су владајуће странке подржале, а опозиционе критиковале.

Посланици СПС-а су навели да је закон системски и да је потребно да се прецизира како би се отклониле неке дилеме и истакли да ће подржати предложене измене и да су спремни да разговарају о свим амандманима који су у сврси побољшања предложеног закона.

Посланици Г 17 плус казали су да ће функционери који обављају више функција морати до 1. септембра да се определе коју ће функцију да обављају или да питају Агенцију да ли су у сукобу интереса и нагласили да суштина борбе против корупције није само опредељење за једну функцији, већ, пре свега, пријава имовине како би се видело да ли је неки функционер ушао у политику да би се обогатио.

Посланичка група "За европску Србију" истакла је да су актуелна влада и скупштинска већина донели сет антикорупцијских закона и објавили рат организованом криминалу и корупцији.

Они су навели да сваку критику која указује на пропусте треба размотрити, али да постоје и оне критике које долазе од оних који покушавају да склоне пажњу са сопствене одговорности и подвукли да владајућа већина ствара систем и институције како би се друштво ефикасно борило против корупције.

У ЛДП-у истичу да је постојање јавних предузећа основ за корупцију и да је једини здрав основ за борбу против ње наставак приватизације и излазак државе "из јавних предузећа".

Агенција за борбу против корупције, према мишљењу ЛДП-а, има само симболичку функцију, а скреће се пажња са суштинских проблема у земљи тиме што се говори о два-три човека са дуплим функцијама.

Према мишљену радикала, овим законским предлозима се легализује корупција, а они се доносе због тога што неколико појединаца из власти обавља више јавних функција што је како су оценили, супротно демократским принципима.

Радикали сматрају да се измене доносе, јер се функционери који се налазе на више функција нису до 1. априла изјаснили коју ће функцији да задрже и изразили сумњу да ће се ти функционери изјаснити до 1. септембра, када истиче рок предвиђен овим изменама.

Посланичка групе "Напред Србијо" сматра да борбе против корупције нема, већ се само с времена на време "хапшењима народу мажу очи" и да се директору Агенције за борбу против корупције дају превелика овлашћења који одобрава или не вршење функција.

Посланици Нове Србије казали су да неће подржати измене закона, јер он, како су оценили, не представља прави вид борбе против корупције, већ се ради о селективној борби против те појаве.

Они сматрају да закон треба да важи за све, а да се он заправо не поштују и да је због тога корупција присутна и да би влада требало да буде принципијелнија и да законе које предлаже и - поштује.

Посланици Демократске странке Србије сматрају да је предлог скандалозан, да је у земљи још већа корупција и да су представници владајућих странака директори јавних предузећа годину и по дана, али им је "то било мало", па су "у априлу рекли" да и даље хоће да седе у више фотеља.

У парламенту се наставља расправа о том предлогу закона, а како је најављено, радиће се и после 18 часова.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...