Izvor: Politika, 16.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Тадић „националнији”, Николић „толерантнијии”
Кампања уочи првог круга председничких избора протекла без међусобних оптужби и у знаку додавања неопходних састојака имиџу водећих кандидата
Иако је до избора за новог председника Србије остало свега три дана, атмосфера готово да не наликује на оне предизборне >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << напетости какве смо виђали уочи неких претходних излазака на биралишта. Таквом амбијенту највише су допринели сами кандидати, а пре свега двојица који су према истраживањима јавног мњења „виђени” за други круг – Томислав Николић и Борис Тадић. Они су мирном кампањом у којој је било мало критике и прозивања супарника изненадили како своје присталице, тако и истраживаче јавног мњења.
„Ова кампања је била далеко мање оштра него што смо то могли да претпоставимо”, каже Марко Благојевић, програмски директор Цесида, који је убеђен да су фаворити чували снагу за други круг избора. „Могуће је да ће кампања између два круга добити ону динамику која и приличи председничким изборима”, истиче Благојевић.
Слично размишља и Зоран Стојиљковић, професор на Факултету политичких наука, који такође очекује заоштравање реторике између два изборна круга. Он истиче да је стварању помирљиве атмосфере допринела и чињеница да је кампања одржана у време божићних и новогодишњих празника који сами по себи носе поруку мира, толеранције, разумевања, опроштаја другима. „Не можете чак ни на политичког противника ићи прљавом кампањом у празничној атмосфери”, објашњава Стојиљковић.
Има и оних попут Предрага Лацмановића, извршног директора агенције „Фактор плус”, који сматрају да чињеница да се на председничкој функцији не може учинити много шта судбоносно за земљу није оставила кандидатима великог простора за размирице и обећања. Он оцењује да би протекла кампања била много жешћа да је Војислав Коштуница имао свог кандидата на изборима.
Аналитичари објашњавају да утисак о мирној кампањи не могу да промене ни прозивке које се чују на митинзима осталих кандидата, пре свега лидера Нове Србије Велимира Илића и председника Либерално-демократске партије Чедомира Јовановића. Па чак ни из њихових редова критике нису тако жестоке, а оптужбе толико тешке да би битније обележиле кампању. Према речима Лацмановића, сви размишљају о другом кругу и зато други кандидати нису могли да праве жешћу атмосферу која би више приличила председничким изборима. И други аналитичари оцењују да је целокупна кампања протекла у знаку очекивања другог круга.
А већина саговорника „Политике” сагласна је и у томе да је за протеклу кампању, осим помирљивих тонова, била карактеристична и извесна промена имиџа, пре свега код фаворита. Циљ је да се привуку неодлучни бирачи од чијих гласова по правилу зависи исход избора.
„Тадић показује да је заинтересован за судбину Косова, при томе наглашава да утемељење за националне идеје налази у породичној традицији. С друге стране, Николић је добио задатак да се осмехује, да буде толерантан, да не помиње рат и експлозивна политичка средства, да скине беџ са Шешељевим ликом и да покаже да је спреман да буде председник свих грађана, а не само радикала. Једном речју, никада мекша кампања Николића и никада више приче Тадића о традицији и националним интересима”, објашњава Стојиљковић и истиче да се и Тадић и Николић боре за неодлучне бираче у средишњем делу политичког простора, јер је јасно да не могу да добију изборе само са гласовима својих симпатизера.
Међутим, Марко Благојевић сматра да се двојица кључних играча нису у протеклој кампањи борили за потпуно неодлучне бираче који не знају за кога би да гласају, већ за оне који их подржавају али се двоуме да ли да изађу на биралишта.
„Кључни задатак сваког кандидата је да своје присталице мотивише за излазак на изборе. Јер сваки од кандидата има чврсто бирачко тело и има ’потенцијале’, односно оне који ће уколико изађу на изборе гласати за њега. Зато је задатак сваког кандидата да сопствене присталице мотивише да изађу на гласање”, подвлачи Благојевић.
Према његовим речима, Николићеви бирачи су у већој мери мотивисани да гласају, али ипак и даље на гласање не излазе све присталице радикала. Ова странка успева да мотивише 90 одсто својих потенцијала, док се код других партија то креће између 60 и 80 одсто.
У самом финишу кампање, пошто су се већ изјаснили сви који су намеравали да подрже поједине кандидате, стигла је рођенданска честитка руског председника Владимира Путина Борису Тадићу, што, према аналитичарима, не мора да има пресудну важност за успех кандидата Демократске странке, али сигурно неће остати ни без утицаја на гласаче.
Истраживачи, међутим, нису сагласни око тога да ли „умивена” кампања може да извуче већи број људи на биралишта или би пак одзив био бољи да су страсти биле више ускомешане.
Благојевић је мишљења да ће управо оваква мирна кампања утицати на велики одзив грађана.
„Када критикују један другог, кандидати троше пуно снаге и много времена на нешто што им у принципу не доноси гласове. Када су окренути један другоме комуницирају међусобно, а не са бирачима. Фактор успешности кампање је квалитет комуникације са сопственим и потенцијалним бирачима. Кандидати треба бирачима да дају аргументе зашто да гласају за њих, а не зашто да не гласају за оног другог. Зато је важно да се баве својим бирачким телом, а не другим кандидатом. Такав тон можемо сврстати у факторе који су утицали и на висок одзив на парламентарне изборе прошле године”, сматра Благојевић.
И Стојиљковић верује да ће доста људи изаћи на изборе, али не због мирних тонова у којима је кампања протекла већ због тога што је бирачима јасно да су предстојећи избори значајни и на спољнополитичком и на унутрашњополитичком плану. „Када се поларизује бирачко тело, када је нешто значајно и по исходу неизвесно, онда је велика излазност. Мислим да ће тако бити и у првом и у другом кругу”, убеђен је Стојиљковић.
Насупрот њима, Лацмановић је убеђен да управо овакво понашање главних кандидата смањује излазност. Када нема страсти, како каже, људи су мање мотивисани да изађу на изборе. Он подсећа на кампању Богољуба Карића који је громогласним митинзима и говоранцијама и оптужбама на рачун других успео да освоји приличан број гласова.
Јелена Церовина
[објављено: 17/01/2008]
