Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Maj.2010, 11:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Данас припремни семинар за самит у Сарајеву

БЕЧ - Грчка и Аустрија деле исту визију према којој Западни Балкан треба да буде део заједничке европске породице, поручили су шефови дипломатија те две државе данас у Бечу, уз напомену да тренутна криза у Унији не сме да буде изговор за заустављање процеса њеног ширења.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
Министри Грчке и Аустрије учествују данас на семинару на високом експертском нивоу у организацији аустријског Министарства спољних послова, у циљу својеврсне припреме за регионални састанак под покровитељством ЕУ, предвиђен за 2. јун у Сарајеву.

На састанку учествује и директорка Канцеларије Владе Србије за европске интеграције Милица Делевић.

Према писању београдских медија, главни циљ овог састанка, као и наредног у Сарајеву заказаног за 19. мај, јесте покретање тема које ће бити у фокусу учесника сарајевске конференције.

Шпинделегер: Уверити ЕУ да призна Косово

Шеф аустријске дипломатије Михаел Шпинделегер је указао, када је реч о Косову, да званичан Беч не очекује да ће Београд признати независност, али да очекује сарадњу са властима у Приштини у проналажењу решења за проблеме свакодневнице са којима се суочава становништво.

Шпинделегер је, међутим, додао и то да ће Аустрија покушати да увери земље ЕУ које нису признале независност Косова да то учине.

Он је нагласио да је ЕУ донела мир и стабилност на западу континента и то исто сада жели да прошири на Западни Балкан.

Указујући да Европа тренутно трпи последице глобалне кризе, он је навео да постоји солидарност и опредељење да се ти проблеми заједнички превазиђу.

"Криза не сме буде изговор за заустављање процеса ширења",нагласио је он, додајући да има пуно разлога због којих процес ширења на Западни Балкан треба да буде веома високо на листи приоритета.

"Западни Балкан је најважнији трговински партнер ЕУ, многи мигранти који живе код нас су из тог региона, и уједно желимо стабилност и просперитет испред својих врата", додао је Шпинделегер.

Он је, такође, нагласио да се пре чланства у ЕУ морају испунити потребни стандарди, а то укључује консолидацију демократских структура и пуну сарадњу с Хашким трибуналом.

Потребно је и да се раскрсти са размишљањем "у етничким димензијама", што је посебно важно за БиХ.

Друцас: Што је Унија већа, то је снажнија

Вршилац дужност грчког шефа дипломатије Димитрис Друцас истакао је да се његова земља залаже за што скорију ратификацију Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) ЕУ са Србијом и да захтев за добијање статус кандидата, који је предао званичан Београд, треба што пре да буде размотрен.

Према Друцасу, ширење је главни инструмент ЕУ за успостављање стабилности и мира на читавом континенту. Он је указао на потребу борбе против умора од ширења ЕУ, јер би свака пауза водила обустављању реформи. Што је Унија већа, то је снажнија, а без Западног Балкана ЕУ није потпуна, као што ни земље региона неће бити потпуне без чланства.

Он је навео да је то званична политика Грчке и подсетио да је током грчког председавања ЕУ 2003. усвојена је Солунска агенда, а да је званична Атина усвојила и Агенду 2014. године с циљем убрзавање напретка европске перспективе Западног Балкана.

Он је упозорио да брзина интеграција зависи од испуњавања свих критеријума и обавеза које постоје, што важи и за Западни Балкан.

"Желим да видимо Хрватску да закључи преговоре до краја године. Такође бисмо желели да Србија напредује даље, и с тим у вези поздрављамо Резолуцију о Сребреници, која је јасан знак за помирење", рекао је Друцас.

Он се заложио за то да ратификација ССП почне што пре у земљама чланице ЕУ, као и да се захтев за добијање статуса кандидата који је предала Србија размотри што пре, као што је то био случај са молбама Албаније и Црне Горе.

"Желимо да и Македонија напредује, иако тамошња влада није радила на проналажењу решења прихватљивог за обе стране. Што се БиХ тиче, очекујемо да се тамо промовише европска агенда, а по питању Косова имамо интерес за економско-социјални развој", додао је он, уз напомену да су добросуседски односи неопходни, јер у заједничкој Европи нема места старим расправама.

Директор Генералне дирекције ЕК за проширење Мајкл Ли је подсетио да у ЕУ постоји консензус о важности процеса ширења Уније на Западни Балкан, али да тај напредак зависи од брзине спровођења реформи у свакој земљи појединачно.

Према писању листа "Данас", аустријски стручњаци за европске интеграције и Западни Балкан припремили су предлог препорука са састанка, који ће данас вероватно у највећој мери бити и усвојен.

Ту се наводи да би све земље региона требало да добију статус кандидата за чланство у Унији до краја 2011 и да би са онима које су постигле највећи напредак требало да почну преговори за чланство у току 2012.

У предлогу препорука се још наводи да би земље региона морале да изразе јасну спремност за решавање свих међуграничних проблема, билатерално или уз посредовање, као и да би, пре свега, у пролеће 2011. требало обавити мониторинг напретка у процесу интеграције "свих земаља, укључујући Косово".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...