Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Apr.2010, 09:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Посета Тадића и Јосиповића Бачком Моноштру

БАЧКИ МОНОШТОР - Председници Србије и Хрватске, Борис Тадић и Иво Јосиповић изразили су вечерас у Бачком Моноштору спремност да лично допринесу повлачењу узајамних тужби за геноцид, али уз опаску да је то превасходно задатак влада двеју земаља.

"Србија полази од принципа >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << да ниједан злочин не сме да остане нерасветљен и да ниједан злочинац не сме да избегне казну", рекао је Тадић новинарима испред Основне школе "22. октобар" у којој је одржан састанак са представницима хрватске заједнице.

Он је, такође, изразио наду да ће две земље кроз неколико година имати заједничке уџбенике историје са истоветном оценом прошлости.

Према речима Јосиповића, тужбе Међународном суду правде имају смисла само ако се решење не може наћи на други начин.

"Одговорност влада у Београду и Загребу је да то питање реше на обострано задовољавајући начин", додао је Јосиповић.

Двојица председника су изразила спремност и да се спорно питање границе на Дунаву реши дијалогом.

"Реч је о комплексном питању које се не може решити лако и брзо. Радне групе на томе раде и у обавези су да нађу повољно решење", рекао је Тадић.

Хрватски председник се сложио да је свака расправа о граници тешка, макар се радило само о једном метру територије.

"Ако комисије то не реше постоје друге правне могућности, као што су арбитража и судови", закључио је Јосиповић.

На питање да ли ће и Хрватска, као и Србија, у скупштини донети декларацију о Сребреници, Јосиповић је казао да је његова земља донела више аката који су се односили на ратове, почев од Другог светског рата па до последњег.

"Политички представници Хрватске су на појединим догађајима јасно показали да историју треба оставити историчарима али да из свега треба извући поуке. Све жртве заслужују пијетет, поштовање и саучешће, а кривци заслужују казну. Историја не сме да оптерећује народе, који треба да буду отворени једни према другима", поручио је Јосиповић.

Тадић је изразио велико задовољство што је Јосиповић данас по први пут у званичној посети Србији и оценио да се ради о посети која је изузетно значајна у политичком смислу.

Навео је да су двојица председника пажњу посветила питањима која су била занемаривана у прошлости, али и свим отвореним питањима која постоје између две земље.

Председник Србије је казао да је било речи и о економској сарадњи и инвестицијама српских компанија у Хрватској и обрнуто.

Јосиповић је рекао да је посети приступио са пуно пажње и навео да му је примарни задатак био да се сретне са хрватском националном заједницом у Србији. Изразио је наду да ће бити прикупљено довољно потписа за директне изборе за Хрватски национални савет у Србији и рекао да то тело треба да партиципира у јавном животу Србије.

Тадић је рекао да има информације да се број прикупљених потписа за савет повећао и да је сигуран да ће их бити довољно за директне изборе.

Двојица председника сложила су се да је питање националних мањина веома важно за сваку државу јер политика према мањинама одређује европску будућност земаља и степен њиховог цивилизацијског развоја.

Јосиповић је још казао да ће наставити да се стара о Хрватима у Србији и изразио задовољство што Србија посвећује све већу пажњу правима мањина.

Председник Србије је посебно задовољство изразио због тога што се две државе међусобно подржавају без условљавања на путу ка ЕУ.

"Желимо да иза себе оставимо сређену ситуацију а наше земље у ЕУ", поручио је Јосиповић, а Тадић је истакао да ће сасвим сигурно грађани Србије и Хрватске у ЕУ живети под "истим европским кровом".

Двојица председника су рекла да су њихови досадашњи сусрети и поруке тек почетак онога што желе, а да им је заједнички циљ трајно решавање сложених односа у региону.

Тадић и Јосиповић још једном су поновили опредељење двеју држава за уређивање односа у БиХ, и поручили да се до решења може доћи искључиво консензусом три конститутивна народа.

Јосиповић је изразио наду да ће успети да ће три народа у БиХ дефинисати уставне промене, и да ће створити функционалну државу "једнакоправних народа".

"Потребно је наћи боља решења него постојећа али та решења морају наћи пре свега сва три конститутивна народа, а ми ћемо им у томе помоћи", рекао је Јосиповић.

Разговор са представницима хрватске националне заједнице

Тадић је после сусрета са хрватским колегом Ивом Јосиповићем и представницима хрватске националне заједнице у Војводини, рекао да су сви његови сусрети са уваженим гостом из Загреба посвећени побољшању односа српског и хрватског народа.

"Данас смо били са представницима српске и хрватске заједнице у Мађарској, а пре два дана, истина одвојено, у Босни и Херцеговини, и свуда смо се залагали за боље односе српског и хрватског народа", рекао је Тадић после свечаности уприличене у фискултурној сали Основне школе "22. октобар".

У том контексту Тадић је истакао да је у БиХ био и међу хецеговачким Хрватима и замолио их за најбоље могуће односе са Србима упркос тешким збивањима из 90-их година прошлог века.

"Јосиповић и ја имамо у плану још много заједничких акција и порука. Неко каже на овим просторима да су и речи дела, а ми желимо да и конкретним потезима помогнемо бољем суживоту Срба и Хрвата, односно бољим односима две државе", истакао је Тадић.

Тадић је најзад позвао припаднике хрватске националне заједнице да су упишу у посебне бирачке спискове и да се уписују у хрватске школе како би очували свој национални идентитет.

Јосиповић је нагласио да Хрватска с великом пажњом прати шта се збива са Хрватима у Србији и да се уверила да српска влада чини све да њихов положај буде што бољи.

"Желимо мир и пријатељство са свим својим суседима", рекао је хрватски председник.

Двојица председника су од чланова културно-уметничког друштва "Бодрог" из Бачког Моноштора добили две слике од сламе, рад уметника из оближњег Таванкута.

Састанку са представницима хрватске заједнице поред двојице председника присуствовао је и српски министар за питања мањина Светозар Чиплић.

Тадића и Јосиповића је, уз бурне аплаузе и узвике подршке, дочекао велики број мештана у центру Бачког Моноштора.

Двојица председника су доласком у ово место, где већину од близу 4.000 становника чини Хрвати, наставили свој данашњи сусрет започет у Печују, где им је домаћин био мађарски колега Ласло Шољом.

Тадић: Ако не раније, догодине статус кандидата

Председник Србије је данас у Печују, после састанка са председником Мађарске Ласлом Шољомом и хрватским председником Ивом Јосиповићем, изјавио да се нада да ће наша земља, ако не пре, онда за време мађарског председавања Европске уније добити статус кандидата за пуноправно чланство у ЕУ. Мађарска преузима председавање ЕУ почетком 2011. године.

Председник Србије је изјавио још и да Србија жели да Хрватска што пре постане чланица Европске уније (ЕУ), јер то значи да ће и Србија брзо остварити свој стратегијски циљ.

Без условљавања у процесу интеграција

"За мене је важно", нагласио је Тадић, "да смо закључили да у процесу европских интеграција једна земља неће условљавати друге и да за пријем у ЕУ важе јасно дефинисани критеријуми из Копенхагена".

Тадић је изразио задовољство одлуком Скупштине Србије да усвоји Декларацију о осуди злочина у Сребреници и нагласио да се нада да ће и други парламенти учинити сличне гестове, јер они доприносе помирењу.

За економски бољитак народа који живе, не само у ове три државе, Србији, Мађарској и Хрватској, према речима Тадића, потребно је направити искорак када је реч о изградњи инфраструктуре.

"У том контексту разговарамо о изградњи Коридора 10, Коридора 5, али и мрежи путева који ће их повезивати", објаснио је Тадић.

"Разговарали смо и о Дунаву, као Коридору 7", додао је Тадић, напомињући да је Србија заинтересована да се придружи пројекту Мађарске и Хрватске пред УНЕСКО који се тиче европског региона Мура-Дунав-Драва.

Националне мањине су мост

Шољом је најавио да ће Мађарска наставити да подржава процес европских интеграција Србије и Хрватске и да ће током свог председавања ЕУ учинити све да се тај пут убрза.

Надамо се да ће Србија тада добити статус кандидата за чланство у ЕУ, а Хрватска завршити приступне преговоре, рекао је Шољом.

"Србија и Хрватска", нагласио је Шољом, "морају учинити све да пронађу преостале оптужене за ратне злочине и изруче их Трибуналу у Хагу".

"Националне мањине су мост који повезује наша три народа и разговарали смо о могућности да се усвоји концепт културолошких националних група", рекао је Шољом.

Он је објаснио да би то значило поштовање културне аутономије мањинских народа, али и њихову интеграцију у већинско друштво и очување суверенитета државе у којој живе.

Шољом се осврнуо на ратне догађаје из деведесетих година и истакао да су тројица председника састали да би разговарали о будућности, помирењу и развоју народа, као и да би проблеме и питања из прошлости оставили иза себе.

"Моја двојица колега, председници Тадић и Јосиповић, учинили су гестове који служе помирењу и залажу се за осуду злочина", рекао је Шољом.

Будућност Хрватске није потпуна без чланства њених суседа

Подсећајући на састанак председника три државе у Копачком риту, Шољом је рекао да је велики проблем што та територија још није деминирана и најавио да ће тим питањем бавити у наредном периоду.

"Приликом изградње коридора, могуће је урачунати новац и за те ствари, али би требало пронаћи новац за ове намене и из других фондова", објаснио је Шољом.

Током мађарског председавања ЕУ, додао је Шољом, биће представљена Дунавска стратегија, као пројекат Мура-Дунав-Драва.

Јосиповић је захвалио на подршци Мађарске европским интеграцијама Хрватске и изразио наду да ће Хрватска ипак пре мађарског председавања ЕУ завршити преговоре о чланству.

"Захвални смо на подршци да се процес ратификације убрза како бисмо што пре постали чланица ЕУ", рекао је Јосиповић и истакао да европска будућност Хрватске ипак неће бити потпуна без чланства и њених суседа у европској заједници народа.

"Ту мислим пре свега на БИХ, Србију, Црну Гору", нагласио је Јосиповић.

"Хрватска чини све да испуни своје обавезе", додао је Јосиповић, када је реч о реформи правосуђа и сарадњи са Хашким трибуналом.

"Важно је да постоји консензус да сва отворена питања између наше две земље, Србије и Хрватске, решавамо у отвореном дијалогу, јер је то залог наше боље европске будућности", рекао је Јосиповић.

Тадић са представницима Срба

Председник Србије Борис Тадић разговарао је данас у Печују са представницима Самоуправе Срба у Мађарској о положају српске националне мањине.

Он их је обавестио о детаљима разговора са председницима Мађарске Ласлом Шољомом и хрватским председником Ивом Јосиповићем о начинима побољшања положаја националних мањина и конкретним инвестицијама које ће донети економски бољитак људима.

Тадић је разговарао са председником Самоуправе Љубомиром Алексовим. У Печуј је дошло и 29 Срба како би разговарало са председником Србије.

После тројног састанка Тадић се у Печују састао с представницима Самоуправе Срба у Мађарској.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...