Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Mar.2010, 16:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Завршена расправа о Предлогу закона о амнестији

БЕОГРАД - Посланици Скупштине Србије завршили су данас начелну расправу о Предлогу закона о амнестији, а рад ће наставити сутра расправом о Предлогу измена закона о катастру.

Министарка правде Снежана Маловић изјавила је данас да се за кривична дела за која се предлаже >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << амнестија води око 5.000 поступака и то углавном против грађана Србије који живе у иностранству, те да је један од циљева предложеног акта спречавање одлива српских држављана.

Маловић је, образлажући посланицима Предлог закона о амнестији, навела и да се, према доступним подацима, у иностранству налази око 140.000 војних обвезника, од чега око 44.000 чине регрути, а да се годишње, на захтев око 5.000 војних обвезника, донесе решење о продужењу регрутне обавезе.

Министарка је објаснила да знатан број војних обвезника у иностранству објективно није у могућности да оствари контакт са дипломатско-конзуларним представништвима ради регулисања војне обавезе због удаљености, недовољне информисаности, трошкова, као и да оправдано страхују од евентуалног хапшења приликом повратка у Србију.

"Известан број држављана Србије који бораве у иностранству, а нису регулисали војну обавезу, опредељује се за испис из држављанства Србије, па је евидентна потреба наше државе да спречи одлив наших држављана, а нарочито младих", рекла је Маловић.

Предлогом закона о амнестији, према њеним речима, даје се амнестија за одређена кривична дела против Војске Србије и то за избегавање војне обавезе, избегавање пописа и прегледа, неизвршавање материјалне обавезе, избегавање војне службе онеспособљавањем и обманом и самовољно одсуствовање и бекство из Војске Србије.

Предлогом закона се прописује да се амнестија даје за период од 18. априла 2006. године, када је донет претходни закон о амнестији за иста кривична дела, а до дана ступања на снагу овог закона.

Министарка је навела да је амнестија акт политичке воље највиших органа државне власти и да се њом поименично неодређеним лицима даје ослобођење од кривичиног гоњења или потпуно или делимично ослобођење од извршења казне, замењује изречена казна блажом, даје рехабилитација или се укидају поједине или све правне последице осуде.

Тај законски предлог предвиђа да се поступак неће покренути уколико против тих особа није већ покренут, а да ће бити обустављен уколико је у току, док ће они којима је правоснажно изречена казна затвора бити ослобођени те казне у целини, или у делу који није извршен.

Ако се особе на које се амнестија односи налазе у притвору, надлежни суд ће донети решење о укидању притвора и одредиће да се одмах пусте на слободу.

За оне који се налазе на издржавању казне затвора решење о ослобођењу од даљег издржавања донеће првостепени суд опште надлежности на чијем се подручју налази казнено-поправи завод, односно окружни затвор.

За лице против кога се води кривични поступак, или је тај поступак правоснажно окончан, решење о амнестији доноси надлежан суд првог степена по службеној дужности.

Брисање осуде из казнене евиденције обавиће по службеној дужности орган који води казнену евиденцију, у року од три дана од дана ступања на снагу закона.

Посланици су у досадашњем току прве седнице пролећног заседања, која је почела 2. марта, размотрили у начелу 14 законских предлога, од укупно 38 законских предлога и других аката који су на дневном реду.

Посланици напредњака и радикала истакли су данас да предложени закон о амнестији доводи у неравноправан положај грађане који су испунили војну обавезу и оне који то нису и да је основна интенција да треба вршити кривична дела избегавања војне обавезе. Либерално-демократска партија је најавила подршку том предлогу закона.

У начелној расправи о Предлогу закона о амнестији, владајућа већина је одбацила критике и навела да је основна порука особама које се амнестирају, међу којима је највише младих из дијаспоре, да неће бити кривично гоњени.

Напредњаци су навели да амнестија оних који су од априла 2006. избегли војну обавезу "нема смисла према онима који су је испунили" И при том били одвојени од породице, посла, дружења.

Они су упитали чему кривично дело избегавања војне обавезе уколико власт "непрекидно" амнестира оне који су избегли ту обавезу од октобра 2000. године.

"Када бих знао да сте припремили закон којим ће служење војног рока да буде добровољно, ја бих гласао за ову амнестију, али како знам да ће после ступања на снагу овог закона бити лица која ће избегавати војну обавезу, а знају да ће бити амнестирана, онда не знам како да се поставим према овоме", рекао је лидер СНС Томислав Николић.

Радикали сматрају да ће усвајањем предложеног закона о амнестији будућим регрутима бити послата порука да не треба да иду у војску, као и да могу да се надају истој судбини коју ће имати 5.000 лица, према којима се тренутно воде поступци.

И напредњаци и радикали су истакли да је у републички парламент данас требало да дођу министар одбране и председник државе и да посланицима предоче стратегију државе у погледу будућег развоја Војске Србије и неопходне професионализације, чиме би, како су рекли, био решен и проблем избегавања војног рока.

На неопходност реформи војске указао је и ЛДП, који је навео да је у том процесу неопходно и чланство Србије у НАТО и професионална војска.

ЛДП је најавио подршку предложеном закону, наводећи да не треба бринути да ће после његовог усвајања бити више оних који ће избегавати војну обавезу.

Они су навели да у процесу доношења тог закона "постоји осећај двоструких аршина", да је држава дужна да онима који су испоштовали војну обавезу покаже да цени тај гест, али да је потребно да покаже и разумевање према онима који из уверења и других разлога то нису урадили.

Посланици листе "За европску Србију" навели су да је амнестија "деликатно питање", истичући да су грађани који су њом обухваћени у већини случајева припадници дијаспоре и да ће доношењем тог закона њима бити послата порука да неће бити кривично гоњени.

"Чињеница је да већина лица која је обухваћена законом чине наши грађани у дијаспори. Овај закон ће имати позитивне ефекте у том смислу, јер ћемо младима у дијаспори послати поруку да неће бити кривичног прогона, али тиме не шаљемо поруку да кривична дела треба вршити", рекао је посланик тог клуба Влатко Ратковић.

Он је додао да је амнестија акт политичке воље државе за одређену групу лица, да је предложеним законом предвиђено ослобађање од гоњења, извршавања казне и њено брисање, као и да се амнестијом права трећих лица не угрожавају.

Посланици СПС-ЈС су такође најавили подршку предложеном закону, иако се, како су навели, његовим доношењем постављају два основна питања - равноправност свих грађана пред законом и статус оних који ће после ступања на снагу закона избегавати војну обавезу.

"Овај закон има одређене позитивне стране, али и доводи у питање равноправност грађана", рекао је посланик СПС-ЈС Петар Петровић и навео да те дилеме иду у прилог ставовима тих странака да што пре у војни систем треба увести професионалну војску.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...