Тадић са Ван Ромпејом на почетку Бриселског форума

Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Mar.2011, 20:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Тадић са Ван Ромпејом на почетку Бриселског форума

БРИСЕЛ -

Председник Србије Борис Тадић разговарао је данас у Бриселу са председником Савета Европске уније Херманом ван Ромпејом и тиме започео серију сусрета које ће са званичницима ЕУ имати током тродневног Бриселског форума.

Тадић и Ван Ромпеј разговарали су >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << о односима Београда и Брисела, напорима које Србија чини да би добила статус кандидата и започела дијалог о чланству у Унији, као и о дијалогу Београд-Приштина.

Председник Србије у суботу ће разговарати са шефицом европске дипломатије Кетрин Ештон, председником Европског парламента Јержијем Бузеком и европским комесаром за проширење Штефаном Филеом.

У недељу, Тадић ће учествовати на панелу "Приближавање Балкана Европској унији", на којем ће о евроинтеграцији региона говорити и премијер Црне Горе Игор Лукшић и представници ЕУ.

Бриселски форум у организацији невладине организације Маршалов фонд сваке године окупља велики број високих светских званичника, а ове године се одржава од 25. до 27. марта, шесту годину за редом.

Осим председника Србије, међу најављеним учесницима су највиши званичници ЕУ - председник Европског савета Херман ван Ромпеј, председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо, председник Европског парламента Јержи Бузек, комесар за проширење Штефан Филе и други, а очекују се и највиши функционери САД, Светске трговинске организације, Светске банке, бројних председника и премијера.

Директор Балканског фонда за демократију Иво Вејвода оценио је уочи Форума да је учешће председника Тадића веома важно, јер је Форум, са 450 учесника из домена политичког , привредног, академског и медијског живота, јединствена прилика да се чује глас и све оно што се збива у Србији и у региону.

"Биће то такође прилика да се чује и порука Србије да се процес проширења Европске уније мора наставити и да појединачне земље Уније не смеју да занемаре овај регион, нити смеју да дозволе да попусти пажња и подршка даљој стабилизацији мира у региону", рекао је Вејвода за Танјуг пред почетак скупа.

Јединствена прилика да се чује глас Србије

Директор Балканског фонда за демократију Иван Вејвода оценио је јуче да ће овогодишњи Бриселски форум бити добра прилика да се чује шта је наша земља урадила у процесу евроинтеграција.

"Биће то такође прилика да се чује и порука Србије да се процес проширења Европске уније мора наставити и да појединачне земље Уније не смеју да занемаре овај регион, нити смеју да дозволе да попусти пажња и подршка даљој стабилизацији мира у региону", рекао је Вејвода за Танјуг пред почетак скупа.

Поред председника Србије, међу најављеним учесницима су највиши званичници ЕУ - председник Европског савета Херман ван Ромпеј, председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо, председник Европског парламента Јежи Бузек, комесар за проширење Штефан Филе и други, а очекују се и највиши функционери САД, Светске трговинске организације, Светске банке, бројних председника и премијера.

Вејвода је истакао да је учешће председника Тадића стога веома важно, јер је Форум, са 450 учесника из домена политичког , привредног, академског и медијског живота, јединствена прилика да се чује глас и све оно што се збива у Србији и у региону.

"Зато је важно подсетити јавност и Бриселски форум на значај процеса евроинтеграција региона и показати све оно што је учињено, указујући при том и на изазове које имамо са економским, глобалном кризом и, наравно, са реформским изазовима које постоје у свим земљама", рекао је директор Балканског фонда за демократију.

Према његовим речима, овакви скупови су значајни и због проблема замора проширењем које постоји у ЕУ, који је објективан због економских и социјалних недаћа које погађају многе земље развијенијег дела Европе, па панел овакве врсте може усмерити пажњу ка Западном Балкану.

"Велика одговорност лежи и на самим земљама региона да наставе демократски и реформски процес, као и реформу привреде, у смислу прилагођавања и отварања за инвестиције", оценио је Вејвода.

Он је казао да ће Форум бити прилика и за билатералне сусрете, подсетивши да је председник Тадић прошле године на Форуму имао сусрете са високим званичницима Европске Уније и САД.

"Председник је направио низ посета у региону, био је у Вуковару, и све су то ствари које знају они који прате Балкан. Управо у тим, појединачним догађајима, лежи кључ разумевања да регион заиста почиње да живи у духу европског партнерства, како су то председници Тадић и Јосиповић, прошле године рекли", подсетио је Вејвода.

"Управо ту динамику и политичку вољу за решавањем питања и у том смислу почетак дијалога Београда и Приштине, 9. марта, јесте нешто са чим ће (Тадић) моћи да изађе пред своје саговорнике", сматра директор Балканског фонда за демократију.

Неприсуство у САД - сеча гране на којој седимо

Говорећи о одлуци Србије да њени представници не учествују на Економском форуму у Балтимору, САД, због учешћа косовске делегације, Вејвода је рекао да сматра да то није разборита одлука.

"Наравно да постоји ту једна јака политичка димензија и слажем се да не морају председник и премијер да иду на такве скупове, али је могао неко ниже рангиран из Владе Србије да иде", оценио је Вејвода и додао је у питању привредни скуп, на коме су могли да учествују и привредници из Србије.

"Имам утисак, да неприсуствовањем таквим скуповима донекле сечемо грану на којој седимо. И то управо у тренутку када имамо потребе за великим и већим инвестицијама у ситуацији економске кризе", закључио је Вејвода.

Маршалов фонд, организатор скупа у Бриселу, је америчка јавна институција посвећена унапређењу веће сарадње и разумевања између Сједињених Америчких Држава и Европе.

Фонд је назван по америчком државнику Џорџу Катлету Маршалу (1889-1959), генералу, заповеднику копнених снага, државном секретару и министру одбране, за кога је британски премијер Винстон Черчил рекао да је био "творац победе" савезника у Другом светском рату.

За тзв. Маршалов план, који је иницирао ради обнове разорене Европе после Другог светског рата, добио је 1953. године Нобелову награду за мир.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...



Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio Televizija Vojvodine. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio Televizija Vojvodine. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.