Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Mar.2011, 17:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Усвојене измене Закона о влади

БЕОГРАД -

Скупштина Србије усвојила је данас измене Закона о влади које утврђују да премијер и потпредседник владе могу истовремено да буду и министри, као и обавезу чланова владе да у јавности заступају и изражавају ставове владе.

Изменама закона је прецизирано >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << да су чланови владе, државни секретари и директори посебних организација и служби владе дужни да у јавним наступима и у изјавама у јавности изражавају и заступају ставове владе. Одлуку владе дужан је да заступа у јавности и члан владе који је гласао против ње или је био уздржан.

Како је утврђено, информације о раду владе не могу се давати супротно начину одређеним пословником владе или на начин на основу којег се не може утврдити који члан владе даје информацију.

Прецизирано је да су "чланови владе, државни секретари и директори посебних организација и служби владе, дужни да поштују и извршавају обавезна упуства и посебна задужења које им да председник Владе, сходно програму и политици владе".

Изменама закона је утврђено да од подношења предлога за разрешење члана владе до одлуке Скупштине, министар не може да обавља своја овлашћења, већ их преузима члан владе кога премијер за то овласти.

Законом је предвиђено и да генералном секретару владе мандат престаје постављењем новог генералног секретара владе, као и оставком или разрешењем.

Закон ступа на снагу даном објављивања у Службеном гласнику.

Критике опозиције

Опозиција је раније данас наставила оштро да критикује предложене одредбе које министрима прописују обавезу да у јавности заступају ставове владе и затражила њихово укидање, наводећи да су противуставне.

Из коалиције "За европску Србију" су на те примедбе одвратили да је Влади Србије потребно јединство у јавним наступима и да по сличним правилима раде и владе других земаља.

Посланик ЗЕС-а Срђан Миливојевић нагласио је да у овом сазиву сви у влади, као и у парламенту имају право на своје мишљење, поручивши опозиционарима да "погледају пословнике о раду влада у Русији и земљама Европске уније, као и законе који прате њихов рад".

Напредњаци су, међутим, навели да је "срамота да тако нешто пише у закону" и да је бесмислено, јер би министар који је гласао "против" требало да има право да у јавности образложи своју одлуку.

Са тиме су се сложили и посланици Нове Србије, који су то оценили као покушај да се "на мала врата уводи једноумље у оквиру вишепартијског система", као и Демократска странка Србије.

Посланик ДСС-а Милош Алигрудић је рекао да је то противуставно, као и да предложене измене Закона о влади служе само "рушењу поретка" и да је реч о политичком маркетингу.

Из посланичког клуба "Напред Србијо" стигао је и захтев за реорганизују кабинета у Влади Србије, а према речима посланика Јоргованке Табаковић тиме би број функционера и шефова различитих служби , чије су бруто плате изнад 200.000 динара месечно, био смањен за 170.

"Да се на тај начин говорило о реконструкцији ефекти би били четири милиона евра уштеде на годишњем нивоу", додала је Табаковићева, указавши да је предуслов за то смање броја министарстава на 12.

Радикали су протестовали што се за владу и скупштину "уводе различити стандарди", па извршна власт мора да делује као тим, а парламент не.

Они су оценили и да предложене измене Владу Србије неће учинити ефикаснијом.

Опозиција тражи смањење министарстава на 12 ресора

Посланици опозиционих странака СНС, ЛДП и СРС затражили су данас да се број министарстава смањи на 12, а да се ресори "прекомпонују" и успостави ново - за избегла, расељена и прогнана лица, а из ДСС су рекли да премијер Мирко Цветковић "нема ауторитет да води ни актуелну, ни реконструисану владу".

Напредњаци су, у расправи о амандманима на предлог закона о министарствима, затражили да се број министарстава смањи на 12, што је, према њиховој оцени, оптималан број да би се задовољиле потребе рада владе, али и оствариле значајне уштеде.

Из посланичког клуба "Напред Србијо" су поручили да би Министарство економије и регионалног развоје требало да "дели судбину бившег министра Млађана Динкића", и предложили да уместо тог буде формирано министарство привреде и рада.

Сличан предлог је стигао и из ЛДП-а, чији амандмани, како су рекли, “обавезују на редукцију" броја министарстава на 12, “нову политику и адекватнију расподелу надлежности”, која ће обезбедити да се више ресора суштински бави питањима економије.

“Реконструкцију владе треба да прати широка реформа, јер нема смисла ако се не мења начин на који функционише држава”, казао је шеф ЛДП-а Чедомир Јовановић.

Он је рекао да предложени закон “произлази из потреба владајуће коалиције и њихове партијске логике”, а требало би да се заснива на чињеници да је влада радила лоше.

Јовановић је критиковао спајање појединих ресора, који се “не могу довести у везу” и додао да је ЛДП у амандманима посебну пажњу поклонио грађевинској индустрији и пољопривреди, које су мотор развоја Србије у овом тренутку.

Радикали су инсистирали на формирању Министарства за избегла, расељена и прогнана лица, јер се, како је објаснио посланик СРС Милорад Буха, тим питањем у Србији не бави ни једна организациона јединица.

ДСС је предложени закон оценио као "политички предуслов да се намире странке владајуће коалиције", наводећи да Влади Србије, која “од 2008. године не функционише”, недостаје концепт.

"Човек без ауторитета, марионета са Андрићевог венца не може да води ни ову, ни смањену владу, а ни управу месне заједнице", навео је шеф посланика те странке Милош Алигрудић.

Он је затражио да премијер Цветковић поднесе оставку, како би избори "верификовали нови однос снага у држави".

Посланици Лиге социјалдемократа Војводине, који су у коалицији "За европску Србију”" предложили су да се надлежности Министартва економије и регионалног развоја ограниче на једине регионе које Србија познаје - статистичке.

Посланик ЛСВ Александра Јерков је оценила да би свако друго решење наштетило евентуалној регионализацији, указавши да је Србија, поред Албаније, једина земља у Европи која нема регионе.

Посланици су у неколико наврата "скренули са теме" и у краћим дебатама се осврнули на годишњицу убиства премијера Зорана Ђинђића, као и на годишњицу смрти Слободана Милошевића у Хашком трибуналу.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...