Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Jan.2011, 13:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Томица Милосављевић поднео оставку
БЕОГРАД -
Министар здравља Томица Милосављевић потврдио је да је данас поднео оставку.
Милосављевић је на конференцији за новинаре рекао да одлази са министарске функције због "дубоко личних разлога", као и да је о оставци данас обавестио премијера Мирка Цветковића.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
Милосављевић је рекао да је о оставци обавестио свог партијског лидера и потпредседника владе Млађана Динкића пре недељу дана.
Милосављевић, високи функционер Г17 плус, готово девет година је на челу здравства са два мања прекида.
За министра здравља изабран је први пут 2002. године у влади премијера Зорана Ђинђића, а четврту министарску заклетву положио је после избора 2008. године.
Биографија
Милосављевић је рођен 24. децембра 1955. године у Крушевцу. Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду 1979, магистрирао је четири година касније, а докторирао 1988. Специјалиста је интерне медицине, гастроентеролог.
Стручно се усавршавао у Минхену (Klinikum rećts der Isar), Амстердаму (Academic Medical Center) и у Лондону (St. Mark's Hospital London Clinic).
Од 1981. је радио на Интерној клиници Б, а 2001. је постао помоћник директора у Клиничком центру Србије и директор Клинике за гастроентерологију и хепатологију.
Ванредни је професор и члан Колегијума декана Медицинског факултета.
На функцији министра здравља Србије провео је, са мањим прекидима, скоро девет година. На ту дужност је први пут изабран, као нестраначка личност, 19. јуна 2002, у склопу реконструкције Владе Србије, а након одласка претходног министра Обрена Јоксимовића (ДСС).
На истој функцији остао је и у кабинету Зорана Живковића, формираном после убиства премијера Зорана Ђинђића.
Због сукоба између Г17 Плус, чији је Милосављевић члан, и Владе Србије, поднео је оставку на министарску функцију 25. јула 2003.
У влади премијера Војислава Коштунице, формираној 3. марта 2004. поново је изабран за министра здравља, а оставку је поднео 1. октобра 2006. године у складу са одлуком Г 17 плус да сви чланови ове странке напусте владу Србије ако не буду настављени преговори са ЕУ.
Скупштина Србије је констатовала оставку 9. новембра 2006. после доношења Устава Србије.
Четврти пут за министра здравља изабран је 15. маја 2007. године, а пети пут 7. јула 2008. године у влади премијера Мирка Цветковића.
Био је секретар, а потом и председник Југословенског удружења за гастроентеролошку ендоскопију.
Члан је Г 17 Плус од њеног оснивања, 2002. У тој партији је био члан Председништва, члан Главног одбора, а од 9. септембра 2006. до наредне скупштине странке, одржане у мају 2010, потпредседник Г 17 Плус.
Председник београдског одбора Г17 Плус био је до децембра 2009. када је поднео оставку.
У жижу медија и оштре критике јавности Милосављевић је доспео у априлу прошле године због одласка на операцију кичме у болници у Михнену у Немачкој.
Један је од уредника часописа "Гастроентерохепатолошки архив". Био је председник Организационог одбора Прве југословенске школе дигестивне ендоскопије.
За члана Сталног комитета Светске здравствене организације (СЗО) за Европу изабран је 14. септембра 2005. у Букурешту, а 2008. на заседању Регионалног комитета СЗО у Тбилисију у Грузији изабран је за члана руководећег тела СЗО са седиштем у Женеви. Од септембра 2007. члан је Српске лекарске коморе.
Аутор је више научних радова и пројеката.
Говори енглески и руски језик. Ожењен је и отац троје деце.
Процедура избора новог министра
Мандат Томице Милосављевића, који је поднео оставку на функцију министра здравља престаће након што Скупштина Србије без расправе буде констатовала ту оставку на првој наредној седници парламента.
Милосављевићеву оставку Скупштини Србије доставља премијер Мирко Цветковић, парламент је прима к знању на првој наредној седници, без расправе, али министар може да образложи оставку пред посланицима.
Према Закону о влади, Цветковић треба да одреди другог министра да спроводи овлашћења министра здравља, као и да у року од 15 дана, од дана престанка мандата, предложи Скупштини избор новог министра, кога парламент бира већином гласова од укупног броја посланика, односно најмање 126.
Министар који је поднео оставку дужан је да врши текуће послове док му не престане мандат, али не може да доноси прописе, изузев ако је њихово доношење везано за законски рок или то налажу потребе државе, интереси одбране или природна, привредна или техничка несрећа.
При вршењу оснивачких права Републике Србије, министар који је поднео оставку, може једино да именује или да сагласност на именовање вршиоца дужности директора и чланова управног и надзорног одбора.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...





