Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Jan.2011, 14:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Тадић: Истражити све злочине

СТРАЗБУР -

Председник Србије Борис Тадић затражио је данас у Стразбуру хитну, потпуну и независну истрагу о оптужбама изнетим у извештају Дика Мартија.

Тадић је захвалио Парламентарној скупштини Савета Европе што је усвајањем извештаја Дика Мартија направила први >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << важан корак према откривању онога што се заиста догодило у тајним затворима ОВК и што је заузела статусно неутралан приступ Косову.

"Подстичем вас да наставите ову политику избегавања дебата о контраверзним питањима укључујући потенцијално апликацију Косова за чланство", рекао је Тадић обраћајући се ПССЕ.

Подсећајући да је позиција Србије поводом Косова добро позната и да Београд неће признати једнострано проглашену независност своје покрајине, Тадић је рекао да је наша делегација за преговоре са Приштином већ месецима спремна.

"Дијалог је једини пут за мир на Косову и што пре преговори почну пре ћемо моћи да нађемо пут напред ка историјском помирењу Срба и Албанаца", рекао је Тадић, апелујући на све стране у том процесу да буду креативне.

Када је реч о извештају Дика Мартија, Тадић је истакао да је императив да оптужбе ових ужасних злочина не буду гурнуте под тепих.

Он је подсетио да је и према Мартијевом извештају ОВК од 1998. била укључена у трговину дрогом, оружјем и људима, а да највећу одговорност за судбину стотину Срба и Албанаца који су отети сноси Дреничка група.

Осврћући се на ситуацију у Србији и региону Тадић је подсетио да је обележено десет година од петооктобарских промена и да је за то време учињено много, те истакао да зато у наредних десет година гледамо са оптимизмом.

Као највеће изазове у наредној деценији за Србију, регион и Европу, Тадић је навео испуњавање стандарда Европске уније како би Србија и остале земље региона што пре постале чланице ЕУ, затим завршетак процеса помирења у региону и, као треће - мере које морамо да предузмемо да се изборимо са онима који прете демократији и нашим привредама.

"Наш стратешки циљ је придружење ЕУ и надамо се да ћемо после предаје одговора на упитник ЕК наставити према кандидатури и отварању преговора", истакао је Тадић.

Кад је реч о региону, Тадић је нагласио унапређење сарадње са Хрватском и Босном и Херцеговином, наводећи низ конкретних корака које је учинио пре свега са председником Хрватске Ивом Јосиповићем на помирењу.

"Циљ Србије је да промовише хармонију унутар свог друштва међу друштвима у региону и између Европске уније и региона", рекао је Тадић додајући да су односи у региону најбољи у последњих двадесет година.

Тадић је истакао да је политика помирења приоритет зато што је то стратешки и морални императив.

Он је истакао да ће Србија због тога наставити пуну сарадњу са Хашким трибуналом.

" Наставићемо да радимо на лоцирању, хапшењу и изручењу двојице преосталих бегунаца, укључујући Ратка Младића, као што смо то учинили са осталих 44 оптужена у последњих неколико година".

Тадић је међу највећим претњама миру, безбедности и напретку у региону навео организовани криминал, који је описао као "фаталан као рак".

Он је указао да организовани криминал представља озбиљну претњу друштву и економији и заложио се за стратешко савезништво земаља региона у борби против те пошасти.

Посланици ПССЕ питали су председника Србије углавном о ситуацији у региону и о питању Косова.

Кад је реч о извештају Дика Мартија, он је подсетио да сви злочини у региону, не само на Косову, морају да буду истражени, те да мора да се сазна истина о свим случајевима.

У том контексту су сви извештаји корисни, и доприносе стварању бољих односа на Балкану, рекао је Тадић.

Он је, понављајући да ће Србија урадити све што је могуће да истражи све случајеве ратних злочина и покуша да пронађе преостала два хашка бегунца, изразио очекивање да ће институције других држава и њихове власти такође учинити све што могу у истрагама о томе што се догодило пре две деценије.

Он је још једном истакао да је будућност региона у ЕУ и да су односи међу земљама Балкана најбољи у последње две деценије.

Сусрет са Чавушоглуом

Тадић је после разговора са председником Парламентарне скупштине Савета Европе (ПССЕ) Мехметом Чавушоглуом, изјавио да ће Србија учинити све да истражи све ратне злочине и ухапси преостала два хашка бегунца Ратка Младића и Горана Хаџића. Тадић се нада да ће то учинити и све друге земље у региону и указује на значај који за утврђивање истине имају документи, попут резолуција које се усвајају на овом заседању ПССЕ.

Чавушоглу је истакао да Тадић има значајну улогу у процесу помирења на Западном Балкану и изразио задовољство што је прихватио позив да дође на ово заседање ПССЕ, на којем се говори о Западном Балкану.

Тадић је додао да је делегација Србије спремна за дијалог са Приштином и да је о томе обавештен кабинет високе представнице Европске уније (ЕУ) Кетрин Ештон.

"Већ месецима чекамо да тај дијалог почне", рекао је Тадић, одговарајући на питања посланика Парламентарне скупштине Савета Европе, где је претходно одржао говор.

"Наоружани смо стрпљењем, јер смо решени да приступимо том дијалогу и решавању српских и албанских односа у региону. Делегација Србије чека када ће бити формирана делегација Приштине и дијалог ће почети тог тренутка", нагласио је Тадић.

Према програму посете такође је предвиђен и сусрет председника Србије са генералним секретаром Савета Европе Торбјорном Јагландом.

Позив на утврђивање истине, без уплитања политике

Парламентарна скупштина Савета Европе (ПС СЕ), која је јуче усвојила извештај Дика Мартија и резолуцију о оптужбама о нехуманом третману људи и незаконитој трговини људским органима на Косову, позвала је све државе чланице СЕ, ЕУ и остале земље учеснице, Еулекс, српске и албанске власти, на бескомпромисну борбу против организованог криминала, као и на утврђивање истине без икаквог политичког уплитања.

"Парламентарна скупштина снажно потврђује потребу за бескомпромисном борбом против некажњености починилаца озбиљних кршења људских права, и жели да истакне да чињеница да су она почињена у контексту насилног сукоба не може никад оправдати одлуку да се одустане од кривичног гоњења било кога ко је починио такве злочине", истиче се у резолуцији.

"Кад год да се сукоб десио, сви злочинци се морају извести пред суд и позвати на одговорност за своје противзаконите чинове, којој год страни припадали и независно од политичке улоге коју су преузели", закључено је у резолуцији.

Скупштина је позвала "државе чланице ЕУ и остале земље учеснице да разјасне надлежности Еулекса и било којих других међународних судских тела која имају мандат да воде истраге, тако да њихова територијална и временска јурисдикција обухвата сва злочиначка дела повезана са сукобом на Косову".

Скупштина, даље, позива ЕУ, чланице СЕ, српске и албанске власти да безрезервно сарађују са Еулексом, како би испунио сложену и значајну улогу која му је поверена као и да Еулекс, ЕУ и чланице СЕ обезбеде све неопходне услове за спровођење заштите сведока.

Еулекс се позива да "истраје у свом раду на истраживању овог случаја, не водећи рачуна о утицају потенцијалних оптуженика нити о пореклу жртава, учинивши све како би се осветиле отмице несталих, трагови о трговини органима, корупција и тајни споразуми који се често склапају између организованих криминалних група и политичких кругова".

Позван је, такође, и Међународни суд правде за бившу Југославију у Хагу, српске и албанске власти да у потпуности сарађује са Еулексом, посебно у погледу достављања информација које могу да помогну у осветљавању злочина почињених током и после сукоба на Косову, а све у циљу довођења пред лице правде одговорних за злочине.

Од албанских власти затражено је и да започну озбиљну и независну истрагу како би се сазнала потпуна истина о оптужбама, о постојању тајних центара где су нехуманом третману наводно подвргавани затвореници са Косова, српског или албанског порекла, током или непосредно после сукоба.

"Истрага, такође, мора да буде проширена на утврђивање подједнако конкретних оптужби о трговини органима која се догодила у истом периоду, а делом и на албанској територији", наведено је у резолуцији.

Од српских власти затражено је да ураде све што је у њиховој моћи како би ухапсиле особе које још увек тражи Хашки трибунал због ратних злочина, посебно Ратка Младића и Горана Хаџића, који су и даље ван домашаја правде и зато представљају озбиљну препреку за процес помирења. То што још нису процесуирани често је оправдање за власти других земаља када треба да предузму акције у циљу утврђивања правде у њиховим државама.

Резолуција истиче да, са хуманитарног гледишта, питање несталих лица остаје најакутније и најосетљивије. Према подацима Међународног црвеног крста који је отворио досијее за више од 6.000 несталих, пронађено је 1.400 живих, и идентификовано 2.500 лешева.

Посебно се указано на 500 несталих лица након доласка КФОР-а на Косово, 12. јуна 1999. године, од којих су 100 косовски Албанци, а близу 400 неалбанци, углавном Срби.

У резолуцији се истиче да "док је Србија на крају пристала да сарађује, показало се да је много компликованије обавити ископавања на територији Косова, и барем засад, то немогуће на албанској територији".

У резолуцији се подсећа да је Парламентарна скупштина била веома забринута када је сазнала за открића бивше тужитељке хашког суда Карле дел Понте, да су током сукоба на Косову извршени тешки злочини, укључујући трговину људским органима, које су починили припадници Ослободилачке војске Косова (ОВК) који су, засад, прошли некажњено и нису били предмет озбиљне истраге.

Током периода непосредно по окончању оружаних сукоба на Косову неким заробљеницима вађени су органи у једној клиници на албанској територији, у близини Фуше-Крује, како би били однети у иностранство на трансплантацију. Та криминална активност, на иницијативу извесних вођа ОВК повезаних са организованим криминалом, наставила се, мада у другим облицима, све до данас о чему сведочи истрага коју је спровео Еулекс у вези са клиником "Медикус" у Приштини, наведено је у резолуцији.

"Дуго времена је мало шта урађено да се истраже докази који повезују припаднике ОВК са злочинима над српским становништвом и над извесним Албанцима са Косова", наглашено је у резолуцији.

ПССЕ о заштити сведока у бившој Југославији

Еулекс: Докази, па истрага

Портпарол Еулекса Ирина Гудељевић изјавила је данас да ће Еулекс покренути истрагу о злочинима које је известилац Савета Европе Дик Марти изнео у свом извештају, чим буде добио било какве доказе.

Гудељевић је рекла да Еулекс озбиљно схвата све оптужбе, а нарочито за организовани криминал и ратне злочине, али да су за покретање истраге потребни докази.

"Мартију смо послали два писма и замолили га да нам достави било какве доказе или информације које би могле да расветле наводе који су изнети у његовом извештају", рекла је Гудељевић за КИМ радио.

Према њеним речима, Марти је одговорио, али није доставио никакве информације или доказе који би омогућили да се поведе судски поступак.

Гудељевић је навела да Еулекс има велики број искусних тужилаца и судија који су способни да се баве и најкомплекснијим истрагама, као и јако добру јединицу која се бави заштитом сведока.

Зимско заседање Парламентарне скупштине Савета Европе настављено је данас у Стразбуру представљањем три извештаја који се односе на земље бивше Југославије - о заштити сведока, обавезама у процесуирању ратних злочина и помирењу и политичком дијалогу.

Отварајући данашње заседање, известилац СЕ и аутор извештаја о заштити сведока Жан-Шарл Гардет указао је на драматичан положај сведока у процесуирању ратних злочина, посебно на Косову.

Гардет је указао да је на територији бивше Југославије неколико сведока убијено, док је велики број био изложен застрашивању, претњама или су њихов идентитет открили они који желе да сакрију истину.

"На жалост, многи сведоци одлучују да не сведоче, јер се плаше за свој живот и за своје породице", додао је Гардет, који у извештају истиче да је ситуација најтежа на Косову, где су "многима заиста угрожени животи".

По његовим речима, за утврђивање истине нарочито је значајна заштита "сведока инсајдера", оних који су током ратова били у редовима војске или полиције, а свим сведоцима неопходно је обезбедити логистичку, правну, али и психолошку помоћ.

Известилац СЕ из Хрватске Миљенко Дорић је, представљајући извештај о сарадњи у процесуирању ратних злочина, истакао да успостављање поверења између земаља бивше Југославије није могуће ако починиоци злочина нису пред лицем правде.

Дорић је као истакао да је, осим процесуирањима пред Хашким трибуналом, учињено много на сарадњи земаља региона у извођењу осумњичених пред лице правде, пре свега билатералним споразумима.

По његовим речима, тренутно је највећи проблем у извођењу пред суд лица која се налазе у "трећим земљама", јер су тада практично ван домета правосуђа и "могу да измакну правди".

“Неки случајеви изручења из "трећих земаља” су обезбеђени, али многи нису", додао је Дорић, у чијем се извештају позивају све земље чланице СЕ да обезбеде да се сви осумњичени нађу пред лицем правде.

Пјетро Марсенаро из Италије је, говорећи о помирењу и политичком дијалогу у бившој Југославији, као највеће препреке на том путу навео питања несталих, избеглице као и процесуирања ратних злочина и констатовао да постизање “потпуног помирења” зависи од брзине решавања тих питања.

Он је у извештају навео да је у сукобима у бившој Југославији, од 1991. до 1995, живот изгубило око 140.000 људи, да се још не зна судбина 14.000, да је 300.000 интерно расељено, а да око 120.000 избеглица још увек не може да се врати кућама.

Парламентарна скупштина СЕ је јуче усвојила резолуцију у којој се позивају Еулекс и други правосудни органи на Косову, Албанији и у Србији да помогну истрагу како би се расветлили тешки злочини који су наведени у извештају Дика Мартија.

На заседању, које је почело у понедељак, а трајаће до 28. јануара, учествује и делегација Народне скупштине Србије коју предводи Драгољуб Мићуновић.

Парламентарна скупштина Савета Европе на јучерашњој седници је усвојила извештај Дика Мартија и резолуцију о трговини људским органима на Косову, којим се позива на међународну истрагу ових оптужби.

Бузек: Сачекати конкретне доказе

Председник Европског парламента Јиржи Бузек изјавио је данас, после сусрета са председницом Скупштине Србије Славицом Ђукић-Дејановић, да Европски парламент жели да сачека да добије конкретне доказе од Савета Европе о наводима из извештаја о трговини људским органима на Косову.

"Свакако да ћемо то размотрити. Увек пажљиво разматрамо такве наводе, али потребни су нам конкретни докази и морамо сачекати на такве доказе, ако желимо да почнемо било какву озбиљну акцију. Дозволите да сачекамо и врло пажљиво проучимо овај случај", рекао је Бузек.

"Очекујемо конкретне доказе СЕ и спремни смо да се и сами укључимо, али за сада је главна одговорност на СЕ, са којим тесно сарађујемо", додао је он.

Свинен: Хашко тужилаштво сарађује са Еулексом

Тужилаштво Хашког трибунала "примило је к знању" извештај Дика Мартија о злоделима на Косову и у Албанији, који је јуче усвојио Савет Европе, и већ сарађује са Еулексом у испитивању навода из тог извештаја.

То је у редовном сусрету с извештачима из Трибунала данас у Хагу изјавио представник главног тужиоца Фредерик Свинен.

"Примили смо к знању извештај Савета Европе и озбиљно га прихватамо. Већ примењујемо препоруку из извештаја о сарадњи са Еулексом", рекао је Свинен.

Тужилаштво у Хагу је, према његовим речима, Еулексу, као и властима Србије, у оквиру те сарадње омогућило приступ својим банкама података.

Парламентарна скупштина Савета Европе јуче је, на основу извештаја известиоца Дика Мартија о нељудском поступању и илегалној трговини органима на Косову и у Албанији, усвојила резолуцију којом је позвала међународну заједницу и власти у Приштини, Тирани и Београду да спроведу истрагу о наводима из извештаја.

Марти: Трибунал у Хагу погрешио што је уништио доказе

Специјални Известилац Савета Европе Дик Марти у интервјуу за НИН изјавио је да не оптужује Хашки трибунал за заверу, али да мисли да је тај суд починио грешку уништивши доказе из истраге вођене 2004. године, у месту Рипе у близини Бурела у Албанији.

"То свакако није нормалан поступак ни у једном трибуналу у свету. Када прикупљате доказе и мислите да немате неопходан доказ или немате одговарајућу надлежност да наставите истрагу, доказ се никада не уништава, поготово када није дошло до њиховог застаревања. Докази се чувају, јер се у даном тренутку касније могу појавити нови који ће дати другачији значај старим", рекао је Марти, а преноси "Блиц".

"Дакле, ја не оптужујем Међународни суд за ратне злочине за заверу, мислим да су начинили грешку", рекао је Марти у интервјуу који НИН објављује у четвртак.

Он сматра да би на основу налаза из извештаја требало покренути истрагу.

"Наш посао није посао истражног судије или државног правобраниоца; мој рад је политичка делатност институције која бани људска права. Стога, наш рад није оптужница него више збирка налаза, а на основу тих налаза одговарајући надлежни органи би морали да започну истрагу. Сада, ако ме питате лично као бившег истражног судију и тужиоца, на основу доказа и сведочења која смо прикупили, свакако би требало започети истрагу, и то је требало учинити још одавно", истакао је Марти.

Упитан зашто у извештају не наводи многе од својих извора, он је подсетио да су сведоци ризиковали животе и још немају гаранцију да ће бити заштићени.

"Прво, желео би да подсетим да постоји читав низ извештаја које су припремале обавестајне службе, из различитих земаља, амерички ФБИ, британски М16, италијански СИСМИ, немачки БНД, као и друге. То су студије злочина. Ако сму успели да будемо прецизнији, то је захваљујући нашим сведоцима. А они су ризиковали своје животе", нагласио је известилац СЕ.

"Подсетио бих да тренуто на Косову не постоји закон за заштиту сведока и да током суђења браћи Харадинај нико од 40 сведока који су разговарали са истражитељима није сведочио на суђењу, а неколико их је убијено. Дакле, ови сведоци ће говорити када добију апсолутну гаранцију да ће бити заштићени, не само током суђења. него и после суђења", казао је Марти.

Гардето: Ситуација са заштитом сведока је најгора на Косову

Известилац о заштити

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...