Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Jan.2011, 15:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ђелић: Да не добијемо статус, а останемо без датума

БЕОГРАД -

Циљ Србије је да, уз статус кандидата за чланство у Европској унији (ЕУ), до краја наредне године добије и датум за почетак преговора о чланству, истакао је у интервјуу ФоНету потпредседник Владе Србије за европске интеграције Божидар Ђелић.

Он је оценио >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << да је то тежак задатак, али је напоменуо да европски партнери Београда морају бити упознати са оним што Србија сматра пуним успехом.

Ђелић је указао да Србија не би желела да, попут Македоније или Црне Горе, добије статус кандидата, али не и датум за почетак преговора.

"Због тога, квалитет наших реформи мора бити такав да се идеја добијања статуса и почетка преговора током године много природније наметне као позитивна за све чланице ЕУ", рекао је Ђелић.

Решити правосудне реформе и бланко оставке

Он је указао да су за Србију препреке веће, па због тога и "наш напор мора бити већи".

Према оцени Ђелића, највећи изазови Србије на путу европских интеграција у 2011. години биће завршетак сарадње са Трибуналом у Хагу, успешан завршетак правосудне реформе и политички договор око укидања бланко оставки.

"То ће, уз друге социјалне и економске реформе, бити рецепт за успех у добијању статуса кандидата при крају 2011. године и, надам се, почетка преговора за улазак у ЕУ", истакао Ђелић.

Он предвиђа да би реформе требало да буду завршене током првог полугодишта.

То је неопходно, објаснио је Ђелић, како би одлука о Србији могла бити донета у децембру, јер Европска комисија у јулу или августу почиње да пише извештај који ће бити представљен у октобру.

"Србија 2020" није предизборни програм ДС

Стратегија "Србија 2020", коју су, на иницијативу председника Србије Бориса Тадића, израдили бројни стручњаци, према речима Ђелића, представља пут ка чланству у Унији.

"Она одговара на Стратегију "ЕУ 2020", али садржи и специфичности Србије", додао је Ђелић.

Према Ђелићевим речима, предуслови за реализацију Стратегије су изградња институција, како би Србија функционисала као нормална европска земља у домену правосуђа, затим изборног система, администрације и инфраструктуре.

"Циљеви су прелазак на економски модел развоја заснован на извозу и рационалној употреби енергије, отварање 400.000 радних места, достизање БДП од 8.000 евра по глави становника, смањење броја сиромашних за 250.000 особа, унапређење образовог система и улагање у знање и технологију", рекао је Ђелић.

Он је најавио да ће Тадић, после опоравка од операције Ахилове тетиве, разговарати са социјалним партнерима, синдикатима, локалним самоуправама, домаћим и страним инвеститорима, невладиним организацијама и политичким странкама о том плану, који би Влада Србије требало да усвоји у марту и проследи га парламенту.

Ђелић је одбацио критике да је Стратегија "Србија 2020" предизборни програм Демократске странке (ДС) и нагласио да у Србији постоје људи који су претплаћени критичари, без иједног предлога.

"Да смо хтели да направимо од тога предизборни програм ваљда бисмо га публиковали на пролеће 2012. године, а не годину и по дана раније", рекао је Ђелић, који је координатор Стратегије.

Он је истакао да је жеља ДС да све релевантне политичке партије дају допринос Стратегији, како би се постигао консензус, а не да она буде предизборни адут било које странке.

Ђелић је рекао да ће Стратегија, објављена на сајту председника Србије, ускоро добити свој сајт, када ће почети и широка јавна расправа о том стратешком документу.

Реконструкција - питање за лидере осталих партија

Питање реконструкције Владе Србије, према оценио Ђелића, питање је за лидере партија чланица владајуће већине.

"На њима је да се договоре или не. Уколико се договоре релативно брзо, то ће бити добро, уколико не, неће бити направљена велика штета", сматра Ђелић.

Он изборе очекује на пролеће 2012. године, јер тврди да опозиција нема снагу да обори Владу у парламенту.

Говорећи о спекулацијама да је један од кандидата за наследника Драгана Ђиласа на месту председника београдског одбора ДС, Ђелић је истакао да није учествовао у трци за потпредседника странке.

У време кризе, како је објаснио, трка за потпредседника била је лична, па није желео да узме место неком свом савезнику.

"То ми није изгледало као нарочито продуктивни начин трошења мог времена и времена моје странке", објаснио је Ђелић.

Због тога сам се договорио са мојим колегама и савезницима, нагласио је Ђелић, "да се додатно ангажујем у београдском одбору у месецима и годинама које долазе".

Ђелић је истакао да је мање битно како ће се звати његова функција и најавио да ће веома интензивно радити са општинским одборима ДС у главном граду на реализацији пројеката који су Београду потребни.

Подсећајући да је укључен у пројекат изградње београдског метроа, Ђелић је рекао да ће ове недеље у Паризу о реализацији тог пројекта разговарати са челницима француске владе.

"Ми мислимо да је Француска пожељан партнер, али не под било којим условима. Ти услови морају бити у интересу Београда и Србије", рекао је Ђелић.

За промоцију науке 20 милиона евра

Он је захвалан због повећања буџетских издвајања за науку у износу од 23 одсто, јер ће буџет за ту намену порасти са 0,3 на 0,5 одсто БДП.

То је корак напред, оценио је Ђелић, али ће науци бити доступна и ванбуџетска средства, донације и некомерцијални кредити, који ће бити уложени у научну инфраструктуру.

Буџетски новац, како је прецизирао Ђелић, биће усмерен за ангажовање око 3.000 научника на разним пројектима, од чега ће половина бити млади људи који ће остати да раде у Србији и неће емигрирати.

Ђелић је најавио инвестиције у научну опрему, изградњу станова за научнике у Београду, а можда и Новом Саду, као и инфраструктуре за Истраживачку станицу Петница.

Од 400 милиона евра ванбуџетских средстава за науку, који су обезбеђени у наредне четири године, како је објаснио Ђелић, по европском стандарду пет одсто мора бити резервисано за промоцију науке.

Према његовим речима, то је износ од око 20 милиона евра, који ће бити уложени у Центар за промоцију науке на Новом Београду.

Тај центар, који би требало да буде завршен 2012. године, биће отворен за све младе у Србији, посебно основце и средњошколце, закључио је Ђелић.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...