Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Dec.2010, 16:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Хрватска одговорила на противтужбу Србије

БЕОГРАД,ХАГ -

Представници хрватског правног тима предали су Међународном суду правде (МСП) у Хагу писани одговор на противтужбу коју је Србија поднела након што је Хрватска оптужила за наводну агресију и геноцид у протеклом рату, изјавио је данас Танјугу председник Документационо-информационог >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << центра "Веритаса" Саво Штрбац.

Хрватски одговор предат је у потпуној медијској тишини 20. децембра, последњег дана рока који је одредио суд Уједињених нација, рекао је Штрбац, који је и експерт српског правног тима.

Он је објаснио да садржина овог хрватског поднеска остаје непозната јавности до почетка усмене расправе пред Судом.

У секретаријату МСП истог дана (20. децембра) Танјуг није могао да добије потврду о предаји хрватског одговора на противтужбу Србије.

Све информације које се тичу писаних поднесака, па чак и датум њихове предаје, сматрају се поверљивим до усмене расправе и само страна у поступку, на коју се односе, може да одлучи да ли ће бити доступна јавности, објаснио је тада први секретар Суда и шеф Одељења за информисање Андреј Поскакукин.

Према речима Штрпца, представници српског правног тима преузели су у МСП обиман материјал хрватске стране од пет књига којим се у једном делу оспоравају наводи из противтужбе Србије, док у већем делу Хрватска настоји да оснажи аргументацију из своје тужбе.

Србија сада треба да МСП, до 4. новембра 2011. године, достави писани одговор на најновији поднесак Хрватске, док се расправа о садржини (меритуму) тужби очекује почетком 2013.

Хрватска је 2. јула 1999. , непосредно после НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, поднела тужбу МСП којом тражи да суд утврди да је Србија, као наследница СРЈ, одговорна за агресију и геноцид и плати штету у износу који утврди Суд, казни све починиоце злочина, пружи све информације о несталима и врати однета културна добра.

Ове захтеве заснива на тврдњама да су војне, полицијске и паравојне снаге под контролом СРЈ починиле "етничко чишћење" као "облик геноцида", нападајући и протерујући хрватске грађане с подручја Книна, источне и западне Славоније и Далмације.

У међувремену МСП је новембра 2008. одбацио аргументацију Србије да није надлежан за овај спор пошто бивша СРЈ, односно Србија у време када је Хрватска поднела тужбу, није била чланица УН.

Зато је Србија 4. јануара 2009. поднела противтужбу у којој Хрватску терети за геноцидне акције и етничко чишћење преко 400.000 Срба.

Србија тражи да Суд прогласи Хрватску кривом за кршење Конвенције о геноциду зато што је у току и после операције "Олуја" 1995. намеравала да уништи српску националну и етничку групу на подручју Крајине, односно секторима север и Југ под заштитом мировних снага УН.

Ова намера је спровођена, како се каже, убијањем припадника српске заједнице, наношењем озбиљних телесних и менталних повреда њеним члановима и намерним подвргавањем животним условима, који је требало да допринесу њиховом делимичном физичком уништењу.

У тужби се тражи да Хрватска предузме кораке како би се одговорни казнили и да Србима из Крајине у потпуности надокнади сву претрпљену штету и губитке настале као последица геноцида, затим да установи правне и обезбеди животне услове за безбедан повратак Срба у њихове домове.

Тужба против Хрватске садржи и опширан додатак о геноциду који су над Србима починиле усташе, хрватски фашисти у Независној држави Хрватској (НДХ) за време Другог светског рата.

Србија је у неколико наврата током последње две године исказала спремност на узајамно повлачење тужби и вансудско поравнање спора, али није наишла на позитиван одговор хрватске стране.

Председници Србије и Хрватске Борис Тадић и Иво Јосиповић су приликом разговора у Бачком Моноштору, половином априла 2010. године изразили спремност да и лично допринесу повлачењу узајамних тужби, уз ограду да је то превасходно задатак влада две земље.

Хрватска влада није, међутим, досад разматрала ово питање, а Миријан Дамашка, заступник Хрватске по тужби против Србије и саветник премијерке Јадранке Косор, објаснио је половином прошлог месеца да "Хрватска најпре треба да одговори на противтужбу Србије за геноцид, а тек онда да разговара о политичком решењу и евентуалном повлачењу тужби."

"Уколико би Хрватска повукла тужбу, пре него што одговори на противтужбу Србије, то би се у неким круговима могло протумачити као да "Хрватска признаје српску тврдњу да је рат деведесетих био геноцидног карактера", објаснио је Дамашка.

Председник невладине организације "Веритас" поновио је у изјави Танјугу раније изнете ставове, које заступају и Срби прогнани из Хрватске, да су ратни злочини, а поготово најтежи међу њима - злочин геноцида, преозбиљна ствар да би се решавали "нагодбом" политичких елита две земље.

"Ратни злочин, укључујући и злочин геноцида, ствар је Суда, а не политике", рекао је Штрбац истакавши да је, дугорочно гледано, за односе два народа и две државе, најбоље да о томе одлучи МСП.

"Одлуку тог Суда, каква год била, треба да поштују народи и елите обе земље", рекао је Штрбац закључивши да би "судска одлука пре довела до помирења, него нагодбе које политичке елите склапају зарад тренутних, практичних циљева, па макар циљ био и улазак у ЕУ."

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...