Izvor: Politika, 13.Avg.2013, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pivski rebus
Iako se u Srba pivo proizvodi bezmalo jedan milenijum, nas danas tome šta je dobro pivo uče Danci, Poljaci, Nemci
„Pivo piju Nemci i seljaci!”
Kaže moj ujak, pukovnik u penziji, dok mi dodaje limenku ,,lava”, a sebi sipa čašu kruškovače koju sam peče. Na ovu vrućinu koja je srpske gradove pretvorila u afričke pustare pivo mu dođe kao idealni napitak za rashlađivanje, dok iskusni ipak kažu da treba trgnuti mučenicu – ,,da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izjednače temperature”.
U srpskom srednjem veku gospoda su pila vino, pretežno crno, pila se i medovina, dok je navodni srpski brend – rakija, bio potpuno nepoznat tadašnjem Srbinu. Mnogi ponosni Srbi, ljubitelji šljivovice i loze, uopšte ne znaju da nam je rakija došla sa mrskim osvajačima i da sama reč potiče iz arapskog jezika, naime, reč ,,raki” znači ,,znoj”, logično, jer proces destilacije putem skalamerije zvane ,,kazan” (opet pusto tursko) podseća na proces znojenja.
Ali šta je sa pivom?
Pa, ništa.
Iako se u Srba pivo proizvodi bezmalo jedan milenijum, nas danas tome šta je dobro pivo uče Danci, Poljaci, Nemci... I zalud ironični slogan BIP-a ,,Pivo sa ukusom piva”, ovde se vrli stručnjaci zaposleni u marketing agencijama ubiše da smisle što besmisleniji način da kupcu ponude malo hmelja, ječma i vode. Nekad je dovoljno bilo da se okači plakat sa čičom u šubari kako drži kriglu sa zlatnom tekućinom koja se peni i odmah ti se pripije pivarka. Ali majstori za reklame očigledno misle drugačije. Pa otud i recimo serija limenki, ,,jelena” na kojoj piše ,,Ponosni sponzor fudbalske reprezentacije Srbije”. Na šta ste, bre, ponosni? Na pevanje himne? ,,Siniša – stvarno najbolje!”, ako se sećate kako je nekad naš selektor takođe reklamirao pivo. Ali ovde je više u maniru Zdravka Čolića – ,,Ja tu ništa ne bi dir’o...” Nek igraju deca fudbal, a u Brazil će da ide neko drugi... Opet, nisu krivi ljudi iz ,,jelena” koji su se tu našli da pomognu, ali sledeći put bi mogli da odaberu neki drugi sport.
Onda imamo vrlo bizarnu reklamu gde neimenovani poznavaoci Darvinove teorije tvrde da se prelomni trenutak u evoluciji desio kada je homo sapijens prešao sa 0,5 flaše ,,lava”na onu od 0,4 litara. Kada smo već kod te doze, famozno „zidarsko” je još standard u Srbiji i to ništa neće promeniti, za šta je očigledan dokaz uspeh ,,zaječarskog” koje, kako vidim, ovog leta lagano osvaja i ,,krug dvojke”. Ipak, neko pametan se dosetio da Srbinu ponudi flašu od 0,25 iako su već one od 0,33 poznate kao ,,kapi za oči”. Prvi put u životu sam takvu ambalažu imao prilike da vidim u Mančesteru, u noćnom klubu ,,Fektori” čiji je vlasnik Piter Huk, basista legendarnog benda ,,Nju order”. Kada je nas trojici žednih Srba šanker dodao tri ,,hajnekena” u ambalaži za odojčad pitao sam ga na mom iskvarenom engleskom: „Šta je ovo?” Pogledao me kao da sam lud i odgovorio pitanjem: ,,A šta biste hteli za jednu funtu?” U pravu je bio čovek, naručili smo zatim po jedan ,,Njukasl braun ejl” i stvar je legla kao budali šamar. Moj boravak u Engleskoj bio je mokri san svakog pivopije, nakon što sam skapirao smisao svetog trojstva ,,lager-ejl-staut” počeo sam sa istraživanjem šarenog sveta engleskih točenih piva. Najviše mi se svidelo ono po imenu ,,Bombarder”. Jedan Irac mi je u pabu u Liverpulu ispričao da je to pivo dobilo ime po zapovedniku britanskog RAF-a, baronetu Arturu Harisu, koga su zvali Bomber, mada ga neretko zovu i Kasapin Haris. Nisam poverovao, jer bi mi vrhunac cinizma bio da se jedan prvoklasni ejl nazove po ratnom zločincu koji je izmislio tepih bombardovanje i sravnio Drezden sa zemljom.
No, vratimo se Srbiji gde se neko setio da napravi taktilne limenke sa prilično nerazumljivim ciljem. Ono što me zanima jeste da li je bilo u pitanju pivo namenjeno slepima? Ako je tako, trebalo je upotrebiti i Brajevu azbuku. Marketing sveznalci, notirajte ovo za sledeći put.
Ne znam da li je to samo sa mnom slučaj, ali nekako mi se čini da srpske pivare potroše toliko novca na reklamiranje u prajm-tajmu televizija sa nacionalnom frekvencijom i razne druge stvari poput specijalno dizajniranih flaša da im za pravljenje kvalitetnog piva i ne ostane mnogo para.
Možda grešim, ali to je u prirodi pivopija.
Svejedno, istine radi, treba reći da je pivo u Srba prisutno još pre nemanjićkog perioda, a svakako je zanimljiv podatak da su sebri na starim srednjovekovnim posedima imali obavezu ,,žitotrebljenja”. Otrebljeno žito se kvasilo da bi proklijalo i tako se dobijao slad koji se sušio i mleo, a onda vodom ,,zavario” u pivnu širu. Onda se šira kuvala, dodao bi joj se hmelj koji je imao dvostruku funkciju, pravio bi gorak ukus i sprečavao kvarenje. Zatim se doda pivski kvasac radi vrenja i sve se ohladi, da bi se na kraju pivo otočilo.
Eto, nekad je sve bilo jednostavno.
Pitam se samo zašto je danas sve oko piva napravljeno kao svojevrstan rebus?
Asfalt vri, termometar hoće da eksplodira, otvaram jedno ,,zidarsko” i počinjem da mislim o tome.
Dejan Stojiljković
objavljeno: 13.08.2013.
Pogledaj vesti o: Pivo, Penzija
