Izvor: Blic, 26.Avg.2009, 06:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Okršaj crne i bele trube u Zaječaru
Daleko od razuzdane gomile Guče, u kojoj se na muziku zaboravi posle petog piva pa sve posle toga bude vašar, u Zaječaru, već treću godinu krajem leta, održava se takmičenje za kralja trube Balkana. U koncertnoj atmosferi, pred oko dvadeset-trideset hiljada ljudi na tribinama „Popove plaže” nastupaju orkestri iz Srbije, Makedonije, Bugarske, Rumunije... zemalja u kojima, na uštrb verovanja o posebnosti Srba, truba takođe ima kultni status.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Tako je prve godine pobedio Kočo Agušev iz Makedonije: na bini su se ređala imena proslavljena u Guči, svirači koji su publici bili poznati sa televizije i iz filmova, a onda je izašao on - i sve ih „oduvao”. Odluku žirija pozdravila je ovacijama i publika. Prošle godine kralj je postao Dejan Lazarević iz Požege, a ove...
Vođa orkestra, prva truba, stoji prvi s leve strane; do njega su dve ili tri druge trube, tri ili četiri tenora, pa bas, doboš i bubanj. Treći ili četvrti u nizu, na drugoj trubi, po nepisanom pravilu je otac prvog trubača, kome je u jednom trenutku predao vođstvo. Nastup pred publikom sveden je na izlazak u određenom poretku, izvođenje tačke bez ikakve koreografije, i odlazak bez naklona, gotovo zbunjen. Jedino poneki prvi trubač sebi dozvoli pokret koji liči na plesni polukorak... Neki ni to: Dejan Lazarević, koji je nastupio i ove godine, ne pomera se. „On svira kao da prosipa penu”, kaže Dragan Babić, novinar RTS i idejni tvorac zaječarskog takmičenja, inače i sam sin trubača koji je pobeđivao u Guči.
Za razliku od smotre u Dragačevu, gde se od učesnika traži da izvode „etno melodije”, ma šta to konkretno značilo, u Zaječaru takvih ograničenja nema. Kao ni u sastavu orkestra: Bugari su nastupili sa devojkom za udaraljkama, i klarinetistom, Makedonci su imali saksofonistu... Njihov bubnjar, mladić sa pankerskom ćubom, rukovao je prutićem sa takvom veštinom da je njegova šaka bila nevidljiva, a solo - štektavi plač juga.
Najmlađi učesnik bio je Saša Krstić iz Zagužanja. U ovom surduličkom selu nema muškarca koji ne svira trubu - od ukupno 906 stanovnika, njih 186 svira u orkestrima!
Upadljivo niski, što zbog nasleđa, što zbog neuhranjenosti u ranom detinjstvu, ovi trubači sa juga Srbije, Romi, sviraju „iz vena”: raskoračeni, spremni da se odupru svakom udaru, oni liče na rvače... Njihovu muziku nazivaju „crnom trubom”, ne samo zbog boje kože.
„Belu” je predstavljao još Veljko Ostojić iz Požege, mladić koji je završio Muzičku akademiju, a sa juga su došli i Aca Novaković, sa brčićima „a la Klerk Gebl”, iz Surdulice, Ekrem Mamutović sa orkestrom Bakije Bakića iz Vranja, i Siniša Stanković iz Zagužanja.
Ovaj poslednji na sceni je izgledao kao gladan vuk: savijenih kolena, napet kao pred skok, iz trube okrenute ka nebu izvlačio je zvuk koji se slušao kostima. Njegova truba zvučala je kao dobovanje kiše po plehanom krovu barake. Njegova truba zvučala je kao plač gladnog deteta. Njegova truba zvučala je kao papir u koji je zamotana salama. Njegova truba zvučala je kao glas policajca. Njegova truba zvučala je kao stari svat ispod oraha. Njegova truba zvučala je kao kriminalac sa zlatom oko debelog vrata. Njegova truba zvučala je kao kralj džeza Hoki Moki...
U zvuku njegove trube bilo je sedamnaest Guča bez nagrade, koja mu je uvek izmicala za malo, za zlovolju ili odsustvo pažnje jednog člana žirija.
Balkanski kralj trube ove godine postao je Saša Krstić, nagradu za najbolje izvođenje dobio je orkestar Veljka Stojanovića, a ostali trubači, nenagrađeni, oni koji „nisu čitani”, bili su u svojim kombijima dok je novi kralj još svirao na pozornici. „Znali smo za taj njihov običaj, ali mislili smo da je red...”, rekli su organizatori u praznoj sali u kojoj je trebalo da se održi završni banket.
Nezvanično, žiri se kolebao, i Siniša Stanković je bio vrlo blizu jedne nagrade. Pitam šta je presudilo, i čovek upućen u te stvari, sleže ramenima: „Ništa posebno. Eto, tako se desilo. Mogao je i Siniša...”
Pokroviteljstvo
„Kraljevi trube Balkana” uživaju potpunu finansijsku i institucionalnu podršku grada Zaječara. Boško Ničić, gradonačelnik, kaže da će grad pomoći da ova smotra opstane i da je prvi naredni korak masovnije učešće gostiju iz balkanskih zemalja: Grčke, Albanije, Rumunije... Članovi ovogodišnjeg žirija bili su Ivan Ilić. Dirigent Big bend džez orkestra RTS, Gendžo Gendžev, kompozitor i šef bugarskog državnog orkestra „Dunav”, i Živojin Stanić, muzički urednik iz Zaječara.
Pogledaj vesti o: Pivo, Guča
.jpg)
