Izvor: Politika, 13.Mar.2015, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čeh koji je poginuo za Srbiju
Jozef Stodulka, rođen 1892. godine u Češkoj, bravar u „Jagodinskoj pivari”, u kojoj je dobar deo kapitala bio u češkim rukama, prijavio se kao dobrovoljac u Velikom ratu. Pošto je u bici na Kolubari izgubio ruku, njegovi sunarodnici, na čelu sa Mihajlom Kosovljaninom, vlasnikom najvećeg dela akcija u „Jagodinskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pivari” zaposlili su ga kao portira. Kada su Austrijanci ušli u grad, oktobra 1915. godine, posle nekoliko dana „jagodinska prijateljica noći” jednom oficiru je prijavila da se u Velikom ratu borio na strani Srba. Odmah su ga uhapsili i streljali ispod Đurđevog brda.
– Kako je pripovedao čiča Ilija Stanojević, glumac, Stodulka je pre nego što su ga streljali uzvikivao „Živeo kralj Petar!”, „Živela Srbija!” Austrijanci su doveli Jagodince da gledaju kako ga streljaju. Iste noći dama koja ga je prijavila s preklanim vratom je nađena nasred glavne jagodinske ulice, dok se Stodulki Jagodina odužila pomenom na spomeniku ranjenicima u staroj jagodinskoj crkvi – navodi za „Politiku” Ninoslav Stanojlović, istoričar iz Jagodine, koji ima 200 kroki biografija o učesnicima Velikog rata, koje će objaviti u knjizi „Pomenik poginulih i umrlih Jagodinaca u ratovima Srbije od 1912. do 1918”.
Prema njegovim rečima, nasuprot ovoj lepoj patriotskoj priči o malom čoveku iz Velikog rata, muškarci iz desetak jagodinskih porodica su se izjašnjavali kao podanici turske države kako ne bi bili mobilisani, a neke su roditelji slali u inostranstvo. Oni jesu došli iz Turske i uglavnom su cincarskog porekla, ali su generacijama već živeli u Jagodini.
– Neće moji sinovi da idu na klanicu, pričao mi je deda šta su govorili očevi tih mladića. Sve te trgovačke porodice su posle propale. S druge strane, Sreten Nikolić, direktor jagodinske Gimnazije, kapetan u rezervi, otišao je da se bori iako kao trećepozivac po svojim godinama uopšte nije morao da se javi. Poginuo je kod Smedereva 1914. godine – kaže Stanojlović.
Interesantan je i podatak da je Milovan Adžić, učiteljac, sa preko 30.000 svojih mladića, uzrasta od 15 do 18 godina, po naredbi srpske vlade i Vrhovne komande krenuo preko Albanije kako bi kao budući regruti ti mladići bili sačuvani za neke druge ratne operacije. Nažalost, dve trećine ih je stradalo od gladi, zime ili Arnauta.
On dodaje da je među stradalima bio i sam Adžić. Njegov otac Sreten Adžić, upravitelj i osnivač Muške učiteljske škole u Jagodini slao je silne telegrame, išao do Međunarodnog Crvenog krsta, slao zamolnice preko Vatikana da bi mu neko javio da li je video njegovog sina. Nikada ga nije pronašao. Milovanovo ime uklesano je na spomenik njegovih roditelja, koji je posle prenet u manastir Vraćevšnicu, jer je Sretenova kćerka Nada, koja se zamonašila, postala igumanija tog manastira.
Nasuprot kukavičluku nekih Jagodinaca koji nisu hteli da idu u rat je i primer Borislava Bore Mladenovića, starijeg brata Voje Mladenovića doktoranda u Cirihu. Njih dvojica izdavali su čuveni časopis „Naša škola”, koji se bavio problemima učitelja, koji su tada bili vrhunski intelektualci.
– Pošto je u Uroševcu komandovao stanicom voznog, kako se tada zvalo, Borislav je dobio naređenje da ne znam tačno za koliko minuta u onom opštem haosu 1915. godine sakupi dvadesetak konjskih i volovskih zaprega. On to nije uspeo. Pretpostavljeni je počeo da viče na njega, a Borislav je izvršio samoubistvo, jer to nije mogao da podnese – veli Stanojlović.
Z. Gligorijević
objavljeno: 14.03.2015.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
