Izvor: RTS, 18.Avg.2011, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štednja za sve
Manjak u državnoj kasi i rebalans budžeta glavne teme u razgovorima sa MMF-om. Povećanje plata i penzija u oktobru, ali manje od očekivanog. Dogovor sa MMF-om zavisi od toga da li država ima rešenje kako da pokrije jaz između prihoda i rashoda, kažu u Narodnoj banci Srbije.
Zbog potresa na svetskim finansijskim tržištima, ali i predstojećih izbora, stručnjaci kažu da je sada najvažnije da država ne troši >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << više nego što je planirano. U tome bi dobro došla i pomoć Međunarodnog monetarnog fonda s kojim Vlada počinje pregovore o novom aranžmanu.
Predstavnike MMF-a interesuju podaci o broju zaposlenih, industrijskoj proizvodnji, izvozu, uvozu kao i planovi Vlade.
Ekonomista Miladin Kovačević pretpostavlja da će u žiži razgovora biti budžet, rebalans budžeta, održivost deficita, očuvanje fiskalne discipline, odnosno poštovanje fiskalnih pravila.
Budžetom za ovu godinu predviđeno je da manjak u državnoj kasi bude do 4,2 odsto BDP-a ili do 120 milijardi dinara.
Za sedam meseci manjak je već 87,8 milijardi, a neki troškovi tek slede, poput oktobarskog povećanja plata i penzija, samo što će, prema proceni stručnjaka, biti daleko manje od očekivanog, oko 1,2 odsto.
"Zaključno sa ovim mesecom, ostvaren je rast cena koji će služiti kao osnov za indeksaciju od 0,7 odsto. U oktobru tome treba dodati i pola ostvarenog rasta BDP-a, koji je relativno skroman, pogotovo ako se uzme polovina", kaže Branko Hinić iz NBS, uz napomenu da je rast u prošloj godini bio jedan odsto.
Hinić kaže da će očigledno po tom osnovu biti korekcije, verovatno manje nego što se očekivalo i da bi određene uštede mogle da se ostvare u samom budžetu.
Plan za održivi deficit
U Ministarstvu finansija tvrde da imaju plan kako da održe deficit u zakonskim okvirima i najavljuju rebalans budžeta posle razgovora s MMF-om.
"Ono što će, takođe, biti sprovedeno jesu neophodne uštede kako bi se smanjenje prihoda od poreza na zarade i povećanje rashoda za plate i penzije nadomestili, kako bismo imali izbalansiran budžet, odnosno planirani deficit", kaže državni sekretar u Ministarstvu finansija Dušan Nikezić.
Od toga da li država ima rešenje kako da pokrije jaz između prihoda i rashoda, zavisi i dogovor sa MMF-om, kažu u Narodnoj banci.
"Do njega će doći ako se nađe način da se ostane u okvirima planiranog budžetskog deficita, naročito u vezi sa nedavno donetim Zakonom o lokalnoj samoupravi. Lično sam optimista. Ukoliko se zaključi sporazum iz predostrožnosti, mogao bi da bude aktivan već od oktobra", kaže viceguverner Bojan Marković.
Dogovor sa MMF-om bio bi dobra poruka investitorima i odrazio bi se na visinu kamata po kojima se zadužuju država i preduzeća.
Ekonomista Goran Nikolić smatra da je svaki dogovor sa MMF-om sa aspekta običnog građanina u principu dobar zato što vezuje ruke političarima i njihovim potrošačkim apetitima.
Poznavaoci prilika kažu da nema indicija da Vlada neće postići dogovor sa MMF-om, i da je za sada sasvim dovoljno da to bude ne finansijski već aranžman iz predostrožnosti, koji pre svega podrazumeva nadzornu ulogu Fonda.
