Izvor: Večernje novosti, 11.Avg.2012, 22:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poslupljenja veća pretnja od otkaza

REDOVNE penzije i plate u javnom sektoru. Siguran posao za one koje upošljava država. U perspektivi skuplje cigarete, benzin i alkoholna pića. Makar u prvi mah stare cene hleba, struje, gasa. Tu je i neizvesnost hoće li eventualni rast poreza na dodatu vrednost od dva odsto povući većinu cena za sobom. Tome bi narednih meseci, sudeći prema najavljenim merama nove vlade, mogli da se nadaju građani Srbije.Ako je do ministra finansija i privrede >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Mlađana Dinkića, nova vlada neće zaboraviti najsiromašnije. Ali, pomagaće im direktno kroz socijalnu pomoć, a ne kroz cene.- Situacija je veoma teška i moje je mišljenje, a razgovaraću sa Jovanom Krkobabićem, koji je zadužen za socijalnu politiku, da je potrebna posebna zaštita najsiromašnijih - kaže Dinkić. - Ako neke usluge poskupe, onda treba da vidimo ko može da ih plati a ko ne može. Ovi koji ne mogu da plate treba da dobiju socijalnu pomoć, a ne da oslobađamo one koji imaju visoka primanja. Ne treba da uništavamo sisteme i resurse sa populističkom idejom da spasimo siromašne.VELIKI DUGOVI ZAJEDNIČKO za privredu, građane i državu Srbije su - veliki dugovi.- Ogroman javni dug, enormni dug privrede od više od 23 milijarde evra i stanovništva - više od šest milijardi evra, ne obećavaju spokoj - ističe ekonomista Dragovan Milićević.- Očekuje nas vruća jesen za domaću ekonomiju.PRIMANJANeće biti zamrznute, ali će penzije i plate u javnom sektoru rasti u skladu sa mogućnostima budžeta. Pošto je taj budžet u rekordnom minusu, očigledno je da mu mogućnosti nisu velike. Prosečna penzija trenutno iznosi - 24.717 dinara. A to, još neizvesno, povećanje penzija verovatno će biti manje od rasta troškova života.- Prihodi penzionera ni do sada, srećom, nisu bili ugroženi, ali predstojeća ekonomska dešavanja ugrožavaju sve stanovnike, jer će u najavi poskupljenja njihovi prihodi realno postati manji - upozorava ekonomista Dragovan Milićević. - Svako povećanje poreza na dodatu vrednost i akciza utiče na standard, jer se prevaljuje na krajnjeg potrošača. Poskupljenja će biti evidentna zbog povećanja tih nameta, verovatno će kao posledicu imati i pad tražnje. Povećanje PDV i akciza je priznanje države da ima neefikasnu poresku administraciju, gde se veliki deo transakcija ne evidentira i na taj način izostaje naplata državnih dažbina.Doduše, Srbija još nije precizirala hoće li PDV sa 18 povećati na 20 odsto. To se i dalje vodi kao krajnja mera. A sve što se tiče odnosa penzija i troškova života, može da se primeni i na plate zaposlenih u javnom sektoru. I one će imati dinamiku penzija. Razlika je, međutim, u tome što su one veće od proseka zaposlenih u privredi, a pogotovu od primanja najstarijih.KASKAJU U PLATAMA ISTINI za volju, zaposleni kod privatnika ni pre krize nisu uspeli da se približe javnom sektoru po zaradama. U godinama kada su neuporedivo više ostajali bez posla, razlika se teže podnosila. Tokom 2008. prosečna zarada u privatnom sektoru je iznosila 31.331 dinar, a u javnom - 37.284. Prošlu godinu su privatnici ispratili sa prosekom od 36.012 dinara, a državni uposlenici sa - 43.506 dinara. Tokom prošle godine prosečna plata najviše je porasla u javnim preduzećima - za oko 15 odsto. Administracija je plate povećala za desetinu. U zdravstvu i socijalnom radu primanja su porasla za oko osam odsto, u obrazovanju i kulturi i lokalnim komunalnim preduzećima za oko šest odsto.POSAOKriza je građane Srbije naučila da vredi raditi u državnoj službi. Najdrastičnija razlika u položaju radnika u privatnom i javnom sektoru, pokazalo je vreme, bila je u sigurnosti radnih mesta. Dok je od 2008. do kraja prošle godine u privatnom sektoru bez posla ostalo 250.000 zvanično prijavljenih radnika, država se oprostila od oko 12.000 zaposlenih. Javna državna preduzeća su najviše smanjila radnu snagu - za 15.257 radnika, a oko 1.000 je otišlo i iz lokalnih preduzeća. Ukupan bilans je manji, jer su se na drugim frontovima osnaživali. Tako je administracija brojnija za oko 1.700 ljudi, a zdravstvo i socijalni rad za oko 2.000 zaposlenih. Kako ni nova vlada ne planira otkaze, čini se da će u sigurnosti posla abonenti budžeta uživati i narednih godina. Onoliko koliko traje kriza.Nova politika Ministarstva finansija i privrede je pomoć malim preduzećima, preduzetnicima i zanatlijama. Obećavaju ukidanje dobrog dela parafiskalnih nameta. U pojedinim udruženjima koja okupljaju vlasnike malih firmi, međutim, ne očekuju da će skoro zapošljavati nove radnike.- Taj boljitak se nigde u parama i brojkama neće videti - smatra Žarko Milisavljević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije. - Tražnja i dalje opada i neće se povećavati. Teško da ćemo skoro zapošljavati nove radnike. Najavljuje se ukidanje parafiskalnih nameta, ali i veće oporezivanje imovine. Nama je važno da čujemo jasno obećanje da se nijedan porez i namet više neće povećavati, ali i da im se ni broj neće umnožavati. Za nas je suština i niska stopa inflacije. Da ne prelazi tri odsto godišnje, kako je i u okruženju.I ekonomisti se pribojavaju da je fokus na pomoći malim preduzećima i preduzetnicima zakasnela politika. Jer, 20.000 preduzeća u toku prošle godine izašlo je iz sistema PDV zbog smanjenja prihoda. Koristi od novih mera zato bi, smatraju stručnjaci, mogla da imaju novonastala preduzeća ili postojeća koja još nisu u velikim problemima.CENEHleb, makar do septembra, neće poskupljivati. Ali zato preti skok cena mesa, mlečnih proizvoda, ulja, voća i povrća, pre svega zbog loše poljoprivredne sezone. Što se tiče kontrolisanih cena, struja u prvi mah ne bi trebalo da poskupljuje, ali se pominje uvođenje tržišne cene za platežno sposobne građane.- Nije realno na dugi rok da neće biti poskupljenja struje ako se poštuju osnovni ekonomski principi - veruje ekonomista Dragovan Milićević. - U protivnom će izostati osnovna sredstva za poslovanje i održavanje jednog sofisticiranog i skupog sistema. Neće biti investicija u modernizaciju i održavanje sistema, efikasnost će padati i, na kraju, postavlja se pitanje dugoročnog opstanka sistema. Do poskupljenja ne mora da dođe ako bi EPS povećao naplatu dugovanja za bar 20 odsto. U slučaju poskupljenja teret bi opet pao na leđa revnosnih građana. Oni koji ne plaćaju godinama i dalje neće plaćati ako ih država toleriše.

Nastavak na Večernje novosti...