Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Mar.2010, 22:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cvetković optimista kod odmrzavanja plata
BEOGRAD/KOPAONIK - Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da će Srbija ove godine izaći iz ekonomske krize i da je optimista kada je reč o odmrzavanju plata i penzija.
"Pitanje odmrzavanja plata i penzija je vezano za naše finansijske mogućnosti i ako ostvarimo veći rast odmrznuće se primanja. Optimista sam i očekujem da će se to dogoditi ove godine", kazao je Cvetković Radio-televiziji Srbije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
On je naveo da su različiti stavovi pojedinih ministara o tom problemu posledica različitih prognoza.
Premijer je istakao i da će Srbija ove godine izaći iz ekonomske krize.
"Može se reći da sam umereni optimista, a u prilog tome idu i prošlogodišnje prognoze koje su bile mnogo nepovoljnije od onog što se stvarno desilo", rekao je Cvetković.
Upitan o kretanju kursa dinara, Cvetković je naveo da kurs treba da bude stabilan, ali ne i fiksni.
"Privrednici treba o tome da razgovaraju sa guvernerom. Kurs mora stabilizirajuće da deluje na privredna kretanja, a privrednici znaju šta im odgovara", dodao je premijer.
Prema rečima Cvetkovića, državi treba program ekonomske politike uz odgovarajući socijalni program za ljude koji ostanu bez posla.
Kopaonik biznis forum: Srbija posle krize ...
Premijer Mirko Cvetković otvorio je ranije danas tradicionalni "Kopaonik biznis forum 2010", u organizaciji Saveza ekonomista Srbije i Udruženja korporativnih direktora Srbije, i uz podršku Vlade Srbije, sa temom "Srbija posle krize, kako se pozicionirati u globalnoj ekonomiji koja izlazi iz krize?".
Cvetković je na otvaranju Biznis foruma na Kopaoniku istakao da će ključni izazovi u 2010. godini biti zaustavljanje pada zaposlenosti, povećanje domaće tražnje i makroekonomska stabilnost, sa fokusom na inflaciju i kurs dinara.
Premijer je istakao da će ciljevi politike Vlade u 2010. godini biti rast privredne aktivnosti, stabilnost domaće valute, smanjenje javne potrošnje, očuvanje socijalne sigurnosti, nastavak reforme javnog sektora, usklađivanje sa evropskim standardima i borba protiv korupcije i kriminala.
Prema rečima Cvetkovića, za realizaciju svih navedenih ciljeva ključan je rast privredne aktivnosti. Za to je, kako je naglasio, neophodno preduzeti mere za povećanje tražnje.
Cvetković je istakao da na pozitivna kretanja od početka godine ukazuje rast industrijske proizvodnje u januaru od 3,7 odsto, skok izvoza u prva dva meseca od 31 procenat i rast kompozitnog indeksa u januaru od 1,5 odsto, što signalizira rast bruto domaćeg proizvoda.
Negativni signali su prema rečima premijera budžetski priliv niži od planiranog u prva dva meseca, nastavak pada domaće tražnje i smanjenje uvoza od tri procenta, takođe u prva dva meseca.
Preko 160 milijardi dinara investicija države i preduzeća
Cvetković je najavio investiciona ulaganja države i javnih preduzeća od preko 160 milijardi dinara u ovoj godini, kao i fiskalni stimulans od četiri milijarde dinara, kao podrška stanogradnji i kupovini novih stanova.
Cvetković je rekao, da će vlada raditi i na podsticanju izvozne tražnje, kroz finansijsku podršku za realizaciju izvoznih poslova (obrtna sredstva, garancije, certifikacija proizvoda), a biće pružana i institucionalna podrška za osvajanje novih tržišta.
"Razgovarao sam sa guvernerom (NBS Radovanom Jelašićem) pre mesec i po dana i on mi je rekao da će biti oslobođeno 1,3 milijardi evra sredstava iz obavezne rezerve banaka", kazao je premijer i dodao da je sa privrednicima razgovarao o tome, ali su oni bili nezadovoljni tim merama.
Cvetković je dodao da će se tek pokazati da li su te mere NBS dovoljne, ocenjujući da će se efekat tih mera zavisiti od kretanja u privredi.
Predsednik vlade je, govoreći o makroekonomski kretanjima, rekao da je izvoz u prva dva meseca ove godine niži za 8,3 milijarde dinara ili 8,5 odsto u odnosu na plan.
"Ako ne ostvarimo veći rast od dva odsto, ova godina će biti slična godini krize i nećemo imati osećaj boljitka", ocenio je Cvetković i podsetio da je potreban rast od pet do šest odsto godišnje u kontinuitetu, ako želimo da ostvarimo rezultate i idemo napred.
Prema njegovim rečima, stimulacije izvozno orjentisanih grana, privlačenje strateških investitora i poboljšanje rejtinga Srbije, takođe su od ključnog značaja za oporavak privrede.
Dinkić će MMF predložiti odmrzavanje plata u septembru
Ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić izjavio je danas da će Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) predložiti da se u septembru odmrznu plate u javnom sektoru.
On je rekao da će predložiti da formula za povećanje tih plata bude "stopa inflacije plus jedna polovina rasta stope bruto domaćeg proizvoda (BDP)".
"To će državu maksimalno da košta 10 milijardi dinara" u ovoj godini, što je 0,3 odsto BDP, rekao je Dinkić, ali će, istakao je, imati mnogo veći efekat na povećanje domaće potrošnje.
On je dodao da Srbija treba da pokrene modele privrednog rasta bazirane na izvozu i privlačenju stranih investitora.
Dinkić je rekao da su Srbiji potrebne investicije poput FIAT-a u Kragujevcu, napominjući da su efekti takve jedne investicije dugoročni, navodeći podatak da je učešće izvoza u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije 19 odsto, dok je u EU preko 50 odsto.
Situacija u Beogradu nije tako dramatična kao u drugim krajevima Srbiji, rekao je Dinkić i naveo da su visoka nezaposlenost i niska kupovna moć trenutni izazovi vlade.
On je ponovio da je odmrzavanje plata u septembru ove godine neophodno, ali i da je taj rok daleko, tako da u međuvremenu treba podići kupovnu moć stanovinštva.
Kada prođe septembar, naglasio je Dinkić, plate treba da budu odmrznute, a sa MMF-om će biti razgovarano oko formule za obračun plata.
"Naš je predlog da se te plate usklađuju sa stopom inflacije, plus polovina rasta BDP-a. To bi bila umerena formula u odnosu na ranije", objasnio je Dinkić i dodao da bi ove godine trebalo da budu podignute i minimalne penzije.
"Sve to bi koštalo oko 10 milijardi dinara ili 0,3 odsto BDP-a", naveo je Dinkić, napominjući da iako to sada izgleda apsurdno, sve te mere će povećati zaposlenost i tražnju, proizvodnju i izvoz.
Ministar je najavio da Ministarstvo ekonomije u saradnji sa Narodnom bankom Srbije priprema model subvencionisanih "keš" kredita u iznosu do 3.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, koji bi bili namenjeni uglavnom srednjoj klasi i to u dinarima, sa rokom otplate na tri godine i godinu dana počeka.
Takođe, Dinkić je rekao da su potrebni krediti za javnu infrastrukturu i podsetio da su za to već obezbeđeni krediti od međunarodnih finansijskih institucije od oko 1,2 milijardi evra.
"Ključno pitanje prošle godine je bilo kako zaustaviti pad, a u ovoj godini kako ubrzati oporavak", ocenio je Dinkić.
On se osvrnuo i na podatke o prilivu budžeta koji potkrepljuju njegove tvrdnje.
"Priliv od PDV-a, zaključno sa 5. martom, bio je za osam odsto veći, a s druge strane, prihodi od poreza na plate opali su za dva odsto, kao i prihodi od doprinosa na socijalno osiguranje", naveo je minisar ekonomije i podsetio da je nezaposlenost u oktobru 2008. godine bila 14,8 odsto, a 17,4 odsto u 2009. godini.
Grčki scenario" ukoliko se nastavi prekomerna potrošnja
Ukoliko Srbija nastavi da privredni rast zasniva na prekomernoj domaćoj potrošnji, to je može dovesti do "grčkog scenarija", izjavio je danas guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić.
On je istakao da problem Srbije jeste domaća tražnja, ali da rešenje ne može biti povećanje tekuće potrošnje, već rast javnih investicija, za šta je već obezbeđen novac.
Jelašić je naglasio da će najveći izazov u 2010. godini biti tekuća potrošnja, odnosno u kojoj meri će kretanje plata i penzija odrediti politika, a u kojoj meri ekonomske kategorije.
Čelnik NBS je izrazio nadu da će Srbija istrajati u izbegavanju "zamki prošlosti" , ističući da tražnja mora doći od investicija, a ne rasta domaće potrošnje, što je lakše rešenje.
Jelašić je ukazao da u 2010. godini neće biti značajnog povećanja kredita banaka, dok će konsolidovani deficit budžeta obuhvatiti četiri odsto bruto-društvenog proizvoda (BDP), a platno-bilansni deficit između osam i devet odsto BDP.
Guverner je napomenuo i da je od septembra 2008. godine do danas dinar oslabio prema evru 30 odsto, pri čemu je 24 procenta tog slabljenja zabeleženo od septembra 2008. do februara 2009. godine.
Inflacija je, prema rečima Jelašića, u 2009. godini ostala u planiranim okvirima, uprkos rekordnom rastu regulisanih cena i značajnom slabljenju dinara, pošto je zabeležen i pad tražnje, a plate i penzije bile su zamrznute.
Dragutinović: Veći porez na potrošnju, manji na plate
Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović predložila je danas da se u Srbiji izvrši poreska reforma kojom bi se povećalo oporezivanje potrošnje, a smanjilo oporezivanje zarada.
Dragutinovićeva je na Kopaonik biznis forumu kazala da bi to podrazumevalo povećanje poreza na dodatu vrednost, ali je dodala da je to njena lična vizija poreske reforme, što ne znači da vlada mora da prihvati.
Ministarka finansija je navela i da bi smanjenje fiskalnog opterećenja na zarade bilo moguće povećanjem neoporezivog dela plate sa trenutnih 6.000 na 16.500 dinara.
Prema njenim rečima, trebalo bi povećati i oporezivanje uvoza.
Dragutinovićeva je ocenila da bi efekti takve poreske reforme bili smanjenje deficita u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije i povećanje konkurentnosti radne snage.
U delu foruma, posvećenom geoekonomskoj perspektivi, govoriće ambasadori Ruske Federacije Aleksandar Konuzin, Sjedinjenih Američkih Država Meri Vorlik, Nemačke Volfram Mas, Italije Armando Varikio i Grčke Dimostenis Stoidis i Austrije Klemens Koja.
Među ostalim učesnicima najavljeni su predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin, ekonomisti Jurij Bajec, Nebojša Savić, generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dragomir Marković, generalni direktor "Telekoma Srbija" Branko Radujko, predsednik "Ist pointa" Zoran Drakulić, generalni direktor "Imleka" Slobodan Petrović, predsednik "MK Grupe" Miodrag Kostić.
Drugog dana foruma, na temu "Nova vizija razvoja konkurentnosti", govoriće potpredsednik vlade za evropske integracije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić, a ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović učestvovaće u panelu posvećenom ekonomskoj i industrijskoj politici u uslovima krize.
U radu "srpskog Davosa" učestovaće i drugi brojni predstavnici akademske zajednice, banaka, domaćih i stranih firmi koje posluju u Srbiji, Privredne komore Srbije i Svetske banke.
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin izjavio je Tanjugu da je forum prava prilika za interakciju između ljudi koji iz različitih perspektiva gledaju na rešenje ekonomskih problema Srbije, ističući da će ekonomski deo Vlade Srbije imati priliku da saopšti svoje mišljenje, sasluša ekonomiste i "ukrsti" sa njima argumente.
Ekonomski stručnjaci će, prema rečima Đuričina, na forumu izneti dijagnozu stanja srpske ekonomije, dati konstruktivne predloge, a na predstavnicima vlade je da se uključe u taj proces i izaberu najbolja rešenja.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
