Izvor: Dzungla.org, 21.Sep.2011, 10:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treba li Srbiji e-trgovina?
Dolaskom PayPala za početak biće omogućeno samo plaćanje robe iz inostranstva (uvoz), dok će za „elektronski” izvoz naše robe morati da se sačeka.
PayPal sistem tokom narednih nedelja stiže i u našu zemlju. Po ovom pitanju su održani sastanci ministra finansija i guvernera Narodne banke, pa su nezvanične najave da će za početak biti omogućeno samo plaćanje robe iz inostranstva (uvoz).
Naizgled >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << nije neki korak, ali će dolazak ovog sistema promeniti stvari na srpskom internet nebu. Setite se: pre desetak godina praktično nismo ni znali šta su platne kartice, zato budite sigurni da ćemo za deset godina koristiti e-trgovinu bez ikakvih problema.
Samo – zašto bi morali da čekamo svih deset godina?
Kada je Narodna banka pre nekog vremena izdala saopštenje da građani smeju da trguju devizama samo u bankama i menjačnicama, osuđujući pojavu Internet servisa koji preskaču banke u transferu novca, pokazala je da se ona javlja samo u slučaju kada je ona ugrožena.
Tada je govorila o prometu koji je u svetu dozvoljen osim u našoj zemlji, ali od nje već duže vreme nemamo odgovor na mnogo važnije pitanje: kada će kod nas zaživeti prava e-trgovina?
Brojni naučni skupovi, savetovanja, udruženja, planovi, strategije, zahtevi „internet zajednice” i vapaji za rešavanjem problema e-trgovine u Srbiji, godinama nisu urodili plodom.
Situacija je kristalno jasna i godinama nepromenjena. Postoje onlajn servisi koji podržavaju našu zemlju (Google checkout...) ali samo u jednom pravcu – da naručite robu iz belog sveta i platite sa vašeg računa (internet kartica ima u ponudi svake banke). Dakle – samo uvoz. Nijedan od tih servisa vam ne nudi da primite novac ili da u inostranstvu prodate nešto. Dakle – izvoz, koji valjda treba da pospešimo.
Da ne pomešamo – možete vi da prodate neku robu ili uslugu, ako je kupac iz sveta vidi na sajtu i plati klasičnim putem (upućeniji znaju šta je IBAN i SVIFT kod) ili da se dobiju preko kartice (nevezano za internet), ali je to skupo i komplikovano za prosečnog građanina. Dakle, ne možete da prodate za devize tako što ćete imati formu na sajtu koju će kupac popuniti, a novac će se automatski prebaciti sa kartice (koju je naveo) na vaš račun, za šta vam je potreban neki onlajn servis. A najveći takav internet servis, PayPal, uporno izbegava našu zemlju – iz mnogo razloga.
Još jedno pitanje koje nam je Narodna banka nametnula svojom izjavom: a da li e-trgovina nama uopšte i treba?
Izjavu „moja kartica neće videti internet!” možete često čuti. Razlog za ovakav stav jeste što je „to nesigurno, ne vidi se put novca i nema papira koji prati novčanu transakciju”.
Na stranu to što mnogi u Srbiji žive od te „nevidljive” transakcije preko Interneta, a banke se „polomiše” da nam naprave Internet sisteme za pregled svog i plaćanje raznoraznih komunalija. Interesantno je to što je pojam kartice (kreditne, debitne...) već usko povezan za „nesigurne” nove tehnologije (uprošćeno, većina u sebi ima čip koji očitava uređaj povezan na telefon preko koga se banka obaveštava o transakciji) i da u Srbiji ima najviše prevara upravo sa karticama.
O tome svedoči broj procesa koje su vodila odeljenja za visokotehnološki kriminal, a prevare sa platnim karticama su i dalje najmasovnija pojava u cyber kriminalu Srbije.
Dakle, usvojili smo platne kartice, ali je „novotarija” u vidu e-trgovine „opasna i nepredvidiva”.
Izgleda da je ipak problem druge vrste: biće ovako, sve dok neko u vrhu države ne uredi ovu oblast i kaže: sad morate da koristite e-trgovinu – kao što to beše upravo za platne kartice.
( Izvor: Politika )
