Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Mar.2012, 14:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stiglo proleće i donelo alergije

NOVI SAD -

Dolazak lepog vremena prava je radost, ali ne i za mnoge koji su skloni polenskim alergijama. Za njih proleće može da bude prava mora. Alergije, koje su nekada smatrane prolaznim, sezonskim problemom, danas su postale ozbiljan zdravstveni rizik. Tegobe mogu biti različite, od suza i zapušenog nosa, pa do astmatičnog napada. Kod nas nema preciznih statističkih podataka o broju alergičnih, ali se pretpostavlja da je petina odrasle populacije osetljiva na >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << polen.

"Polen je bitan za opstanak planete, ali je nekima od nas – ozbiljan problem. Alergičnim ljudima, polen može biti uzrok alergijskog rinitisa, ekcema, osipa na koži, pa i astme. Period vegetacije, tako, često bude pravo mučenje, a traje od sredine februara do kraja oktobra. Već krajem februara u vazduhu ima polena leske, a uskoro će procvetati i breza, čiji polen spada u najalergogenije vrste", objašnjava specijalistkinja za plućne bolesti Dušica Jarić.

"Samo imuni sistem nekih ljudi ima genetsku sklonost ka alergijskim reakcijama. I stvaraju reakciju na belančevinu iz polena. Pri čemu su te belančevine bezazlene, nisu uzročnici bolesti, ali jedna takva preterana i nesvrsishodna reakcija organizma na polen zove se polenska alergija.”

Ne postoje posebne rizične grupe kada je reč o alergiji. Neko je ili preosetljiv na polen, ili nije. Nema ni određene starosne granice: osetljivi su i deca i odrasli. Prvi put se javi u bilo kom uzrastu, ali to najčešće bude u najranijem dobu. Kod nekih se simptomi povlače nakon puberteta, ali mogu da traju i do duboke starosti.

Simptomi alergije na polen najčešće se ispoljavaju na organima za disanje, ili na koži. Intenzitet zavisi od koncentracije polena u vazduhu, dužine izlaganja i individualne osetljivosti. Alergijski rinitis nije životno ugrožavajuće stanje, ali utiče na kvalitet života, objašnjava doktorka ona.

"Simptomi alergijske bolesti su vrlo iritativni. Toliko da utiču na san i koncentraciju tako da onome ko ima alergiju zaista otežava život...Intenzivan svrab očiju, curenje iz očiju, kijanje, obilna sekrecija iz nosa, zapušen nos, dovoljni su da vam pokvare dan. A onaj ko ima alergijsku kijavicu ima četvorostruko veći rizik da se upalni proces spusti na bronhije, pa da krene kašalj, otežano disanje, sviranje u grudima. A može da se dogodi i akutna bronho opstrukcija što je životno ugrožavajuće stanje".

"Na šta smo tačno alergični možemo da znamo nakon alergo testa. Ukoliko se potvrdi alergija na polen, najbolja je preventivna terapija, koju prepisuje lekar. Redovno praćenje koncentracije polenovih zrna u atmosferi od velike je važnosti za alergologe. Kako za postavljanje dijagnoze, tako i za korekciju terapije kod pacijenata. Predviđanje početka i intenziteta sezone polena značajno je i za pacijente, i za lekare," kaže Jarićeva.

"Laboratorija u Novom Sadu već deset godina meri koncentraciju polena u vazduhu. A odredili su ne samo kalendar polena, koji nam kaže kada počinje i završava se cvetanje, nego se tačno zna i koje su prosečne vrednosti i kada se očekuju najveće koncentracije. Tako da su dali lekarima smernice za lečenje. Pa kada se vidi na šta je neko alergičan tačno se može planirati preventivna terapija, pa i intenzitet terapije u zavisnosti od količine polena u vazduhu. Tako već sad znamo da su od 10tog do 20-tog aprila vrlo visoke koncentracije polena breze, tako da treba uključiti preventivnu terapiju".

Problemi sa polenskom alergijom ne mogu se zanemarivati, jer značajno utiču na kvalitet života. A ako zanemarimo čak i blage simptome, taj poremećaj može da izazove ozbiljne probleme s disanjem. Važno je znati da danas postoje lekovi i terapije koje, uz minimalne doze, omogućavaju život bez alergijskih, polenskih muka.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...