Izvor: Politika, 25.Nov.2014, 09:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat protiv terora – vetar u leđa teroristima
Prošle godine je nastradalo 17.958 ljudi, što je porast od 61 odsto u odnosu na 2012. – Dok je na početku novog milenijuma beleženo 1.500 terorističkih napada, prošle godine ih je bilo 10.000
Okupirani su Irak i Avganistan, likvidiran je Osama bin Laden, poslati su dronovi i bombarderi širom Bliskog istoka, ali teroristički napadi ne da nisu iskorenjeni, nego su, kako pokazuje novo istraživanje, postali sve češći i smrtonosniji. Broj žrtava terorizma danas >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je pet puta veći od onog u periodu od 11. septembra, kada je počeo američki rat protiv terora.
I napadi i žrtve u dramatičnom su porastu, pokazuje nedavno objavljeno istraživanje australijskog Instituta za ekonomiju i mir. Prema Indeksu terorizma u svetu, objavljenom na sajtu pomenutog instituta, prošle godine je nastradalo 17.958 ljudi, što je porast od 61 odsto u odnosu na 2012. Broj napada se u tom periodu uvećao za 44 odsto. Dok je na početku novog milenijuma beleženo 1.500 terorističkih napada, prošle godine ih je bilo 10.000.
Većina (82 odsto) incidenata desila se u pet zemalja: Iraku, Avganistanu, Pakistanu, Nigeriji i Siriji. Primećujemo da je reč o državama u kojima su SAD ratovale (Irak, Avganistan) ili povele neku vojnu akciju (dronovi u Pakistanu, bombarderi u Siriji). Najjače grupe jesu Islamska država Iraka i Levanta (Idil ili Islamska država), Al Kaida, Boko haram i talibani. Ojačale su i osilile se u poslednjih 13 godina, upravo u periodu kada je protiv njih vođen rat koji je trebalo da ih iskoreni.
Studija je ozbiljno uzdrmala zapadnu strategiju obračuna sa ovim borcima: SAD su tokom ratova u Iraku i Avganistanu, akcijama likvidiranja iz dronova u Pakistanu, Jemenu ili Somaliji potrošile, prema proceni Harvardske škole za upravu, između četiri i šest hiljada milijardi dolara, ali su, po svemu sudeći, samo rasplamsale motive terorista.
Prema svedočenjima terorista i jednoj studiji Pentagona, najjači motivi za ovakvu vrstu nasilja jesu zapadne vojne intervencije i konstantno zapadno mešanje po islamskom svetu. Iako je Džordž Buš rat protiv terora pravdao namerom da iskoreni terorizam, ispostavilo se da je posle okupacije dve islamske zemlje broj radikalnih grupa i njihovih smrtonosnih akcija samo jačao.
Ne čudi zato da je Irak najteže pogođen, jer je tamo želju za osvetom hranio ne samo dolazak strane vojske, već i postsadamovski režim pod zaštitom SAD. Šiitska vlada u Bagdadu sve ove godine diskriminiše sunite, zbog čega su oni izveli ogroman broj terorističkih napada i konačno formirali Idil. Institut za ekonomiju i mir, na čijem sajtu piše da ga podržavaju dalaj-lama i južnoafrički borac za ljudska prava Dezmond Tatu, navodi da su uzroci terorizma neprijateljstva različitih etničkih i verskih grupa koje žive u istoj državi (na primer, suniti, šiiti, Kurdi u Iraku), državno nasilje oličeno u vansudskim pogubljenjima i političkim progonima kao i veoma visoke stope kriminala.
Kako je napisao Stiv Kilelija, jedan od osnivača pomenutog instituta, „terorizam ne nastaje niotkuda” i može se sprečiti ako se države odreknu državnog, organizovanog nasilja i smanje nezadovoljstvo pojedinih grupa u društvu. Kilelija kao glavni uzrok ovog modernog zla navodi i islamski fundamentalizam: „Primećujemo znatan i zabrinjavajući porast napada. Tokom protekle decenije jačanje terorizma povezivano je sa radikalnim islamističkim grupama čije su nasilne teologije široko rasprostranjene. Da bi se suprotstavile ovim uticajima, sunitske države moraju da zagovaraju umerene forme sunitske vere.”
Studija apostrofira da su razlozi za terorizam politički: „Porast broja napada desio se istovremeno sa američkom invazijom na Irak.” U razloge za nezadovoljstvo treba pobrojati zapadni uticaj na Bliskom istoku i prirodu represivnih režima u islamskim zemljama poput Saudijske Arabije koje veoma blisko sarađuju sa Vašingtonom.
Upravo su na to želeli da ukažu i organizatori jezivih napada na zapadne zemlje u prošloj deceniji, a u najveće akcije te vrste spadaju 11. septembar 2001. u SAD i tragedije u Madridu 2004. i Londonu 2005. Nema podataka za ovu godinu, ali iz instituta poručuju da s obzirom na uspon sunitskih ekstremista nema mnogo razloga za optimizam. Ovde se otvara novo pitanje: da li su nastradali u sukobu sa Islamskom državom žrtve terorizma ili žrtve građanskog rata ili možda kolateralna šteta obračuna različitih milicija?
Barak Obama je, šaljući bombardere na položaje Idila u Iraku i Siriji, sunitske pobunjenike nazvao teroristima, ali nemali broj komentatora pita da li je ovo pravi naziv za borce koji se bore protiv zvanične iračke vojske, kurdskih milicija i zapadnih vojnika. Naravno, od njihove ruke stradaju i civili poput jazida ili američkih i britanskih novinara i humanitaraca kojima je ova grupa pred kamerama odrubila glave.
Prema najvećom broju definicija, terorizam je organizovani, namerni napad na civile sa namerom ostvarivanja političkih ciljeva. Sigurno je da je 11. septembar bio akt terorizma. Al Kaida je pobila 3.000 ljudi da bi skrenula pažnju na američki intervencionizam u islamskom svetu.
Međutim, termin se poprilično istrošio jer ga zapadne vlade „prilepljuju” gotovo svakoj grupi ili pojedincu sa kojima su u sukobu. Teroristima su nazvani i konvertiti koji su nedavno napali kanadske vojnike u Montrealu i Otavi, pri čemu nije uobičajeno da se teroristima nazivaju borci koji napadaju druge borce.SAD su optužile za terorizam jednog dečaka zbog napada na dvojicu američkih vojnika u Avganistanu, dakle zbog ataka na okupatorsku vojsku i konkretno uniformisane vojnike na dužnosti.
Kako primećuje Gven Grinvald, novinar koji je objavio materijale Edvarda Snoudena o tome kako NSA masovno špijunira građane, termin „terorizam” je u znatnoj meri ostao bez značenja, sveo se na propagandu, sejanje straha, ispraznu reč koja opravdava napad na druge zemlje ili uhođenje sopstvenih državljana.
„U glavnim američkim medijima oznaka ’terorista’ obično je rezervisana za one koji se protive politici SAD i njihovih saveznika. Nasuprot tome, neki akti nasilja koji prema većini definicija čine terorizam nisu tako predstavljeni, na primer masakr preko 2.000 palestinskih civila u izbegličkom kampu u Bejrutu 1982.Sa druge strane, neke akcije koje se ne kvalifikuju za terorizam jesu tako označene – to uključuje napade Hamasa, Hezbolaha, Idila na uniformisane vojnike na dužnosti”, napisao je u nedavnom tekstu u „Njujork tajmsu” Tomis Kapitan, profesor filozofije na Univerzitetu Severnog Ilinoisa.
Zagovornici agresivne spoljne politike pravdaju ratove i intervencionizam činjenicom da otkako je počeo rat protiv terora, na američkom tlu nije zabeležen nijedan udar nalik onom iz 2001. Međutim, mit o tome da skupi i razarujući ratovi u inostranstvu sprečavaju tragedije kod kuće raspršen je prošle godine u Bostonu kada su dvojica čečenskih imigranata aktivirala eksploziv na maratonu. Usmrćeno je troje ljudi, 264 je povređeno. Region od Sirije do Pakistana nestabilniji je nego što je počela njegova „demokratizacija”, zbog čega je konačno procvetao i Idil. „Vašington post” piše da se uspešnost američke politike prema tom delu svetu ogleda i u činjenici da su trupe SAD ostale u Avganistanu kao i da je odobreno vraćanje 3.000 vojnika u Irak.
-----------------------------------------------------------------
Napadi i žrtve od 2000. do 2013.
Al Kaida –1.089 napada i ubila 8.585 ljudi
Talibani –2.757 napada i ubili 8.763 čoveka
Boko haram –750 napada ubio 3.440 ljudi
Idil –492 napada 3.111 žrtava
Većina napadača koristi eksploziv
Samo pet odsto napada od 2.000 bilo je samoubilačkih
Irak
2.492 napada i 6.362 žrtve
Borci
Talibani: 36.000–60.000
Idil: 20.000
Al Kaida: 3.700–19.000
Boko haram: do 9.000
-----------------------------------------------------------------
Dan koji svi pamte
Napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku (Foto Rojters)
Datum posle kojeg više ništa nije bilo isto, ni u Americi ni u svetu, 11. septembar 2001. bio je okidač za pokretanje rata protiv terora i ranije nezamislivih udara na privatnost građana, oličenih u masovnom nadziranju komunikacija, praćenju telefonskih poziva i presretanju mejlova.
Tog dana Al Kaida je izvela teroristički napad na Njujork i Vašington i usmrtila oko 3.000 ljudi. Bio je to najveći teroristički napad na američkom tlu. Udari otetih aviona u njujorški Svetski trgovinski centar i njegovo rušenje – slika je koja je obišla i zgrozila svet. Teroristi, njih 19, kidnapovali su četiri putnička aviona. Dva su se zarila u Kule bliznakinje na Menhetnu, treći je uleteo u Pentagon, a četvrti se srušio u Pensilvaniji nakon što su putnici probali da savladaju otmičare.
Nacija je bila u šoku. Pokazalo se da su obaveštajne službe zakazale, da nisu jedna drugoj prenosile važne informacije koje bi ih možda dovele do organizatora i učesnika od kojih su se neki za letenje obučavali u SAD. Vlada Džordža Buša okrivila je talibanski režim u Kabulu da pomaže Al Kaidi i ubrzo povela rat protiv Avganistana. Dve godine kasnije Buš je naredio invaziju na Irak jer je Sadama Huseina takođe sumnjičio za šurovanje sa Al Kaidom i posedovanje oružja za masovno uništenje, koje nikada nije pronađeno.
Užas 11. septembra bio je prva u nizu katastrofa: ratovi u Iraku i Avganistanu, tajni zatvori CIA, mučenja osumnjičenih za terorizam u Gvantanamu. Iz straha od novog napada, vlada je počela da uhodi svoje i strane državljane, a prošle godine je otkriveno da je Nacionalna bezbednosna agencija priključena na optičke kablove američkih digitalnih kompanija, kao i da presreće telefonske razgovore miliona ljudi bez ikakve veze sa terorizmom. Patriotski zakon (koji je ozakonio orvelovski nadzor), Gvantanamo i vojska u Avganistanu i Iraku svedoče da se Amerika još nije oporavila od tog napada.
-----------------------------------------------------------------
Najjače grupe
Marširanje boraca Islamske države u Siriji (Foto Beta)
Al Kaida, koju je osnovao Osama bin Laden, prvo se borila protiv Sovjeta u Avganistanu i tada je regrutovala članove širom islamskog sveta. Posle povlačenja Sovjeta grupa je sebi za cilj postavila rat protiv korumpiranih režima u muslimanskim zemljama i protiv američkog prisustva u tim državama. U kampovima širom sveta obučavala je svoje članove koji su izvodili mnoge napade, ali je najdramatičniji svakako 11. septembar. Vojska SAD je ubila Bin Ladena u Pakistanu 2011, ali je organizacija opstala i bori se i danas, na primer, u građanskom ratu u Siriji.
Islamska država Iraka i Levanta (Idil, poznat i kao Islamska država) nastala je iz Al Kaide kao pobunjenička sunitska grupa u ratu protiv režima u Bagdadu i Damasku. Pažnju na sebe privukla je ove godine kada je osvojila velike delove Iraka i Sirije i proglasila kalifat, zbog čega su zapadne vlade naredile bombardovanje njenih položaja. Privukla je više hiljade sunita iz Severne Amerike i Evrope koji su otišli da se u njenim redovima bore protiv šiita i Kurda. Surovost je pokazala na snimcima na kojima se vidi kako njeni borci odrubljuju glave zapadnjacima.
Talibani, radikalna verska i politička frakcija, osvojili su vlast u Avganistanu u drugoj polovini devedesetih kada su Al Kaidi pružili sigurno utočište. SAD su ih skinule s vlasti tokom invazije 2001. posle čega je usledila njihova pobuna protiv američkih snaga i NATO-a. Napade na strane vojnike finansirali su zahvaljujući donacijama simpatizera iz bogatih islamskih zemalja i trgovini opijumom. Veruje se da njihov vođa mula Muhamed Omar rukovodi akcijama iz Pakistana gde se sakrio posle dolaska američkih trupa.
Boko haram je islamistički pokret nastao u Nigeriji gde je od 2009. poznat po ubistvima i drugoj vrsti nasilja, uključujući spaljivanje sela i masakriranje meštana. Organizacija ističe da joj je cilj da u Nigeriji iskoreni korupciju i nepravdu, za koje krivi Zapad, kao i da nametne šerijatsko pravo. Ove godine dospela je u sve svetske medije kada je otela oko 275 uglavnom hrišćanskih učenica koje su primoravali da pređu na islam.
Jelena Stevanović
objavljeno: 25.11.2014.
Pogledaj vesti o: Osama Bin Laden
.jpg)
